Aromatična biljka izduženih, tamnozelenih kožastih listova, lovor ili lorber (Laurus nobilis), od davnina se koristi kao lek, začin, ali i kao ukras. Elegantno, zimzeleno drvo lovora koje je nekada krasilo rimske palate, danas se gaji u mediteranskim vrtovima.

Vodi poreklo iz Azije odakle je prenet u zemlje Sredozemlja. U kontinentalnim krajevima, uspeva kao saksijska biljka, ali samo ako se zimi čuva u dobro osvetljenoj i ne mnogo hladnoj prostoriji, na temperaturi višoj od 0 stepeni. Odgovara mu svetlo i polusenovito mesto. Tokom leta traži obilno zalivanje, dok mu u zimskom periodu prija manja količina vode, tek toliko da se zemlja ne osuši u potpunosti.

Pošto zahteva visoku vlažnost vazduha, u periodu rasta preporučuje se redovno orošavanje. Dok je biljka manja možete je presađivati svakog proleća, a kada poraste, dovoljno je da promenite površinski sloj zemlje. Presađuje se u dobro propusnu humusnu zemlju u saksiju sa odvodom. Lovor se prihranjuje organskim đubrivom (npr. humisolom ) dva do tri puta u toku perioda rasta od marta do polovine avgusta.



Tokom leta, saksiju sa biljkom iznesite na terasu ili u baštu, ali ne izležite je odmah direktnom suncu. Najbolje je da prve dve nedelje lovor držite u polusenci. Biljka se orezuje na proleće svake godine, pre izbijanja novih izdanaka ili posle cvetanja, kada izdanci dostignu dužinu od najmanje 5 cm. Prilikom orezivanja vodite računa da na grani ostanu najmanje tri lista. Grane secite pojedinačno, kako se ne bi oštetili vrhovi listova. U zavisnosti od brzine rasta pojedine grane lovor možete da skratite i u junu. Šišanje i oblikovanje ove biljke prepustite stručnjaku. Neoblikovano žbunje orezujte prema potrebi. Lovor se razmnožava reznicama, na proleće ili u jesen.

U mediteranskim zemljama lovor se koristi za dekoraciju glavnog ulaza ili terase. Veruje se da ova biljka ima magičnu moć i da tera zle duhove. Na ulazu se obično drže po dve saksije.