Muz mi cesto prebaci kako sem neorganizovana i spora kada mu zatrazim pomoc. Uvek iskoristi da me kritikuje i misli da je dovoljno ako jednom nedeljno provede sat-dva u usisavanju i ciscenju kupatila. Kad se svadjamo oko kucnih obaveza uvek mi istakne kako imam srece sto on i to radi po kuci jer ima mnogo muzeva koji ne rade nista!!! Sa decom se dosta igra po kuci ali nece nikako da ih izvodi napolje tako da jako retko imam priliku da se posvetim nekom kucnom poslu u normalno doba dana bez da sam rastrzana izmedju brige o deci i toga sto radim. A o vremenu za sebe mogu samo da sanjam. Evo, ovo je moje vreme :)

Prvo kao savestan covek,pa tek kao otac i suprug necu dozvoliti da mi se supruga muci oko bilo cega a pogotovu da cisti za mnom.Mogu da joj pomognem iako radim 2posla,pa sta,nije smak sveta ako pustim usisivac obrisem prasinu ili tako to.A deca su podjednaka obaveza!!!A sto se tice okupljanja dece,nasa kuca je bila ta "sabirna stanica" dok se ja nisam posvadjao sa svim komsijama i pao je dogovor,svakog dana u drugoj kuci i tog dana taj roditelj koji ih nadzire sprema im rucak i brine o njima.Sada je sve u redu,nema komsijskih ogovaranja i peckalica,a deca na sigurnom,cak se posle te svadje svi vise medjusobno postujemoNazalost,morali su svi da uvide kako je bilo mojoj supruzi kada ne zna za kojim detetom prvo da trci i kome prvo da da hranu.Nikada se nije pozalila,taman posla,ali kada dodjem s posla,a ona s podocnjacima do kolena i sva rascerupana i bukvalno kao iz kontejnera da je izasla,srce mi se kidalo...
Pozdrav svima

U tekstu deca kritikuju onu kuću u kojoj se svi okupljaju. Mogli bi da se okupljaju u nekoj drugoj kući, pa da komšije vide onda koliko će ta kuća biti uredna. Nego, lakše je komšijama da pošalju svoje dete negde da ide, da ga neki drugi roditelj čuva, pa da se onda smeju i da ogovaraju.

Zivimo sami ja i suprug i sve delimo!Ako ja peglam ves,on usisava,ako ja kuvam rucak,on brise prasinu,nemamo nikakvih predrasuda oko poslova i cuvenih "musko-zenskih" poslova.Dok nam bebac spava ili se igra,mizavrsimo sve zajedno i onda se opustamosvo troje.Da li je to park,igraonica,setnja ili pak lezanje i valjanje po podu sa sinom,nije bitno,bitno nam je da je sin zadovoljan i nasmejan i mi zajedno s njim.A sto se tice kuce i svega u njoj i oko nje,4 ruke brze rade od 2...

Prvo dete,pa ja,pa kuca. Ne pada mi na pamet da budem samo mama i sudopera. Prvo se posvetim detetu,a onda sebi. Skuvam kafu,vidim se s drugaricom,odem na manikir...sta god. Bas me briga za nered u kuci,ako stignem pospremicu,ako ne,onda drugi dan. I nema niko pravo da me kritikuje,ako mu se ne svidja nek uzme da pospremi.

Ja sam postala mama pre mesec dana. Prvo sete. Muž radi od 8 do 16h, nije nešto specijalno uredan, prosečan čovek po tom pitanju, ali mi nikada nije skrenuo pažnju da je nešto prljavo i slično. Čak mi, kada sama pomenem da nisam stigla, kaže opusti se, ima prečih stvari. Kada beba spava, stignem veš da sredim, stavim sudove u mašinu i tako ponešto. Razmišljam da nadjem neku ženu da povremeno oriba i očisti prozore, nije to nešto skupo niti luksuz neki preterani. lom prave svi, žena najmanje, i nikako nije ona krivac! A idu mi i na živce te komšinice i komšije kpji svoje komplekse lece komentarišući kako he "nekoj zeni" prljavo. Postignute nešto više od ručka i cistog poda u zivotu, pa komentarisite.

A u komentarima razvoja dece po nedeljama sve majke digle galamu kako je rano da dete skuplja
samo svoj nered... meni uspeva jos odavno..

Jako me dirnuo ovaj tekst, zato sto sam imala identicnu situaciju dok sam bila na porodiljskom!Muz bi cim bi usao sa posla pocinjao da ,,zvoca'' za svaku sitnicu, i to me je jako povredjivalo, bio je odsutan po ceo dan i nije imao blage veze kako protice nama dan kuci...Kad sam pocela da radim ukljucio se u sve, sem kuhinje, sad vise ne zvoca, al zna tu i tamo da mu se omakne ponesto, ali ne uzimam mu za zlo, posto pomaze dosta!

Nered u kuci je nesto od cega mi se sva kosa na glavi dize! Tacno je to da se decom treba baviti i da je lepse izvesti ih u setnju, ali neuredna i necista kuca nije zdravo mesto za odgajanje dece, ni fizioloski ni psiholoski. Moj suprug je neko ko niti osudjuje, niti pomaze. Za pravo, ponekad pomislim da imam troje dece. Njega prosto nije briga kakvo je stanje u kuci, za sobom ostavlja razbacanu garderobu, posudje, alat ... A ja sam neko ko ne trpi nered i necistocu, i konstantno nesto pospremam i cistim, ali uzalud pored dvoje male dece i jednog neurednog tate! Decu se trudim da vaspitavam da budu pedantni, opominjuci da pospremaju za sobom i ukljucujuci ih u posao, da ne bi sutra ispali kao njihov tata!

Bravo za divan tekst. Deca se sutra nece secati da li je bilo prasine na komodi, ali ce se secati da li je mama isla sa njima u park. Ako danas nemamo vremena dok su mali za njihove male price, kad porastu nece hteti da nam povere vazne price i vazne stvari. Ali svakako treba naci neki balans. Deca od nas uce primerom i ako smo mi neuredni onda ce i oni biti kad porastu. Kada se svi ukucani ukljuce u kucne poslove posla stvarno nema mnogo. A i u ostale radnje mozete da ukljucite decu. Nasa deca obozavaju da kuvaju samnom i zato stalno imamo domaci rucak i kolace.
Svakodnevno se pitam da li se dovoljno posvecujem svojoj deci, pa se onda pitam da li se posvecujem previse da ne postanu nesamostalna zbog mog stalnog prisustva...tesko je biti mama :)

Dobar tekst. Imam tu sreću da je i moj suprug takav da ne osuđuje, već pomaže 😊