Komentari za tekst "Možda izgledam kao srećna mama, ali nisam i neću više da se izvinjavam zbog toga"
Kao prvo anksioznost nije bolest nego poremećaj!
Kao drugo ne leči se već samo kontroliše uz pomoć antidepresiva.
Kao treće uz anksioznost uglavnom ide i depresija a ona je bolest.
Kao četvrto manifestuje se u adolesenciji.
Ja imam anksiozno-depresivni poremećaj dugi niz godina a tek mi je 30god. Sama se borim sa tim a psihoterapija i razumevanje najbližih je najbitnije da osoba može da vodi normalan život. Lekovi ne.
Uz to... I majka sam četvpromesečne bebe i nisam srećna... Ali to ne znači da bih bila srećna da nemam dete i ne znači da ne volim svoje dete i ne znači da je neko ugrožen zbog toga.
Moja anksioznost je moja stvar. Moj krst i moji okovi.
Ne može tu niko pomoći osim sam sebi. A drugi treba da te prihvate i vole.
Kao drugo ne leči se već samo kontroliše uz pomoć antidepresiva.
Kao treće uz anksioznost uglavnom ide i depresija a ona je bolest.
Kao četvrto manifestuje se u adolesenciji.
Ja imam anksiozno-depresivni poremećaj dugi niz godina a tek mi je 30god. Sama se borim sa tim a psihoterapija i razumevanje najbližih je najbitnije da osoba može da vodi normalan život. Lekovi ne.
Uz to... I majka sam četvpromesečne bebe i nisam srećna... Ali to ne znači da bih bila srećna da nemam dete i ne znači da ne volim svoje dete i ne znači da je neko ugrožen zbog toga.
Moja anksioznost je moja stvar. Moj krst i moji okovi.
Ne može tu niko pomoći osim sam sebi. A drugi treba da te prihvate i vole.
Idite kod psihijatra za ovakve stvari. Postoje adekvatni lekovi koji to kontrolisu, ako bas ne mozete same da se iskontrolisete. I molitve i Crkva dosta pomazu.
