Izvini, mislim da se ne radi o tome da uopste ne pricas, vec da se setis da osim dece ima i drugih tema. Ja nisam izgubila ni jednu drugaricu kada sam ja dobila dete, jer sam cenila njihovo interesovanje, ali sam se trudila da i ja pokazem interes za njihove zivote. Naravno, iako ja imam dete, izgubila sam neke drugarice kada su one dobile decu jer su odjednom njiihova deca postala posebna, centar sveta, savrsena... Odem kod njih, a razgovor se svede na gili gili buci buci, a ja kao da nisam tu. E pa i meni je moje dete centar sveta, ali sam svesna da je centar MOGA sveta, a da je za druge to samo jedno slatko dete u nizu takve dece. Iako sam majka, muka mi je kada se svi razgovori svedu na decu, imali smo zivot i pre njih, a nadam se da cemo ga imati i kada ta deca podju svojim putem. Ja imam prijatelje i sa decom i bez dece, to mi odrzava ravnotezu u zivotu i mislim da je bolesno iskljuciti iz svog zivota ljude koji iz bilo kog razloga nemaju decu. Moja odlicna drugarica je bila razocarana kada jhe cula da cu dobiti dete, verovatno je mislila da ce nas to razdvojiti jer ona ne planira porodicu uopste. Ja sam bila povredjena, rekla joj da to sto imamo razlicite prioritete ne menja nas, i od tog razgovora bila mi je odlican oslonac sta god da mi je trebalo. Inace, ima parova u mojoj okolini koji su kao u navedenom tekstu, dele jedni drugom komplimente, velicaju svoju zajednicu, ali deci izletoi istina kroz razgovor pa shvatim da je u vecini slucajeva rec o fasadi. Ne iritiraju me toliko koliko ih zalim. Kakav ti je brak ako imas toliku potrebu da se sam hvalis?

E bas me briga, ako im je dosadno sto ja pricam o svom najvecem blagu, svojoj deci ne moraju da me slusaju. Imam prijatelje koji se normalno pomasaju prema meni i one koji su zaboravili da postojim od kad sam se udala i imam decu! Tako da za ove druge me boli D! Njihovo ponasanje govori o njima