Komentari za tekst "Imate nemirno dete? Vi ste srećan roditelj"
Hvala bebac.com na prelepom tekstu! I ja sam majka jednog takvog andjela! Slazem se sa tekstom u potpunosti i sa komentarima roditelja da jesmo baceni u vatru...i treba se snaci. Ali takodje mislim da je svakom od nas dato samo ono sto moze da izdrzi i podnese...tako i nama nasi malisani,kao skola strpljenja, rada i posvecenosti jer je sa ovakvom decom potrebna stopostotna psihicka i fizicka posvecenost.Sve najbolje na tom putu!
Mila, Mirjana i Sanja su rekle sustinu. Ovde mnoge majke mesaju "temperamentnost" i nevaspitanje. Normalno je da dete bude aktivno i da ga sve interesuje, ali treba raditi na tome da neka pravila ponasanja moraju da se znaju i postuju.
Jos jedno opasno pojednostavljene ozbiljnih i kompleksnih tema, sa tendencijom da mlade i neiskusne roditeilje, a nekad i one starije ali prvi put roditelje, usmeri kako da uspesno razmaze dete. Nadjite neke kompetente ljude za ozbiljne teme pa ih objavljujete u nastavcima. Dajte malo kvaliteta svojoj profesiji u ovoj zemlji.
Pozdrav, ja sam se malo nasalila sa mojim komentarom, ali kao sto kazu da kruska ne moze ispod jabuke da padne tako i moje dete ne moze biti mirno. Tacnije ja kao beba sam bila predobra, sto je i moja devojcica bila, ali sam znala da ce, kad prohoda biti nemirna, jer sam i ja takodje takva bila. Mene nisu smeli da ostave ni sekundu vremena pa tako i ja moje dete. Ali bez obizra na sve, jedno je nemirno dete a drugo nevaspitano. Ja moje dete ucim sta sme a sta ne sme kako su i mene ucili. Iako mi je devojcica hiperaktivna ona zna sta sme i sta joj je dozvoljeno. A sto se tice moje i muzevljeve hiperaktivnosti nase dete samo moze od nas da nauci sve kucne poslove, sve poslove po dvoristu i oko popravki i sve poslove u kuhinji, to je nesto nase sto mi ne mozemo da sedimo mirni na jednom mestu, ali ja u tome ne vidim nista lose :-)
Iako je moje dete uslovno receno "temperamentno"...clanak je zaista nedovoljno kompetentan....Propagiranje slobodnog vaspitanja bez nedovoljno usmeravanja i ni malo ogranicavanja deteta kako bi ono razvilo sve svoje potencijale je apsurdno....Za decu je bitno sta nose iz kuce, ali na njih izuzetno utice sredina posebno u tinejdzerskom periodu...tako da dok dete shvati da ima bogatih i siromasnijih i da se bori za sebe ma pravi macin...treba proci kroz mnogaaaa iskusenjaaaa....I na kraju, sta je sa "ne-temperamentnom" decom...? Oni su prrdodredjeni ni za sta...? Povrsno....
E sada mi je mnogo lakše bar znam što se moj sin od 16 meseci ne smiruje. hahahahahaha
Apsolitno se slazem sa ovim.Ja sam odgajana kao poslusno dete i to mi je donelo mnogo problema u zivotu i nisko samopouzdanje.
Koliko se secam osnova psihologije, svi mi imamo temperament, tj temperamentni smo. A onda postoje vrste temperamenata (sangvinik, kolerik...).
Iako mi se tekst svidja ( moje dete, znaci, ima svetlu buducnost), nisam sigurna da ga je pisala kompetentna osoba, odnosno neko ko poznaje psihologiju... nazalost...
Iako mi se tekst svidja ( moje dete, znaci, ima svetlu buducnost), nisam sigurna da ga je pisala kompetentna osoba, odnosno neko ko poznaje psihologiju... nazalost...
Nas "andjeo" sada ima osam godina. Uvek je bila teska za " odrzavanje" ali sve smo stoicki podneli: podozrive poglede i komentare komsiluka, prijatelja i rodbine kada nase "nevaspitano dete" : strci niz stubiste, peva glasno na terasi, upozna se sa svim! gostima restorana ili kafica, dodje sa igranja sa ulice musava, blatnjava ostavljajuci tragove peska i blata za sobom. Na letovanju je uvek bila ispod tudjih suncobrana , ceo dan u vodi, bosa i musava. Nikada nije prestajala da prica, smeje se, peva i plese. Cak i nocu dok spava ona prica. Zna svima da se javi, poprica, pomogne starijima, pita ih za zdravlje. Nikada joj nismo govorili sta treba da radi, pokazali smo joj svojim primerom i ona je to prihvatila kao model ponasanja. Skola je bila neverovatan izazov i za nju i za nas kao roditellje. Ona ne moze da bar tiho ne prica ili cak pevusi na casu, cak i proseta nonsalantno, ali ima sve petice i bonus: prelepo crta. Njena masta i kreativnost su beskrajni. Jednom je majka devojcice koja zivi u nasoj zgradi iide u isti razred sa nasom cerkom prokomentarisala da bi trebalo da joj stavimo brnjicu!!!!Mozdasmo mi po standardima srpske pedagogije losi roditelji i dete nam je neposlusno jer ga ne vaspitavamo, ali mi smo presrecni kao i nase dete. Uvek smo je, kao i njeno misljenje, postupke, volju, zelju uvazavali kao nama ravnog clana porodice sa jedinom razlikom sto joj nedostaje iskustvo . Ona slobodno leti i istrazuje zivot, uci na svojim uspesima i greskama, a mi smo tu da se radujemo njenim uspesima i da je utesimo kada zabole rane .
Prelepo receno...Svaka rec!
A sta ako su roditelji temperamentni? ;-)
Evo ja imam taj problem, dete bas ovakvo, sekund ga ne drzi mesto, nekako je nervozan cesto, nezgodan, a ja ocigledno ne umem da se izborim sa tim na pravi nacin.. Jako lose utice na mene, stalno razmisljam zasto bas ja, koja nisam smirena po prirodi, imam takvo dete koje me jos vise unervozuje, bila sam ocajna prvih godinu dana, osecala sam se jako bespomocno. Medjutim, kako je vreme odmicalo, kako je poceo da uci reci, da hoda,da se igra, da razume, bilo je sve bolje i lakse, nije vise toliko plakao. Evo sad imamo 16 meseci i jos uvek ucim kako da se nosim sa njim ali je sve bolje i tek sada pocinjem da uzivam u svojoj bebi. Ono sto sam primetila kod njega je da je jako pametan, govori preko sto reci, tj. pojmova, zna da trazi nosu, da kaze kad je gladan, zedan, kad mu se spava, itd.. Cini mi se da bukvalno sve razume, i moj utisak je, ne samo za njega, vec za sve bebe koje su tako "naporne", da su jako posebni. Tako da me to tesi i gura napred kada padnem u ocaj i kada ne mogu vise da izdrzim..
Ne poznajem niti jedno dete koje doslovno i uvek sluša svoje roditelje :)
To ne postoji,rekla bih. Super je što mislite da je baš vaše dete to "dete sjajne" budućnosti,jer je "temperamentno" i neposlušno...a kakvi ste vi bili kao mali,pitajte svoje roditelje?
Jeste li svi postali lideri u nekoj oblasti :) ma hajde
To ne postoji,rekla bih. Super je što mislite da je baš vaše dete to "dete sjajne" budućnosti,jer je "temperamentno" i neposlušno...a kakvi ste vi bili kao mali,pitajte svoje roditelje?
Jeste li svi postali lideri u nekoj oblasti :) ma hajde
Draga,sjajna buducnost podrazumeva to da dete bude srecno,pre svega,da ne zavidi drugima;da uziva u onom sto ima,da se bori za svoju porodicu,da razume to da ima bogatijeg,i siromasnijeg od njega,da bezuslovno voli svoju brace,sestre,da ih stiti od onih koji su detinjstvo proveli tako sto su izdvajali drugarice i drugare po tome koje marke patike nosi, i koji su cutke gledali sa strane kako "temperamentno dete"skace i igra se,a ono prenosilo svojoj majci sta je ko obukao i da li je imao sta da obuce,da li se cesljaju na levo ili na desno,e od takvih da ih stiti,da se bori za sebe kad ostane sam na ulici putujuci do skole,da postuje druge,pa onda oni njega!Poznajem takve ljude jedni od njih ,smo ja i moj suprug,mozda nismo lideri,ali imamo skole koliko je dovoljno za ono najbitnije u zivotu,ljubav i porodica!!!!Vaspitanje ide iz kuce,pamet ne sluzi nicemu,ako nisi dovoljno hrabar da se snadjes tom pamecu!
Odavno nisam pročitala bolji članak o uzgoju, baš mi je bio potreban... Imam dva sina, a stariji (četvorogodišnjak) je toliko svojeglav, tvrdoglav, neposlušan i ekstremno radoznao da sam ponekad očajna... Jednostavno ne znam kako sa njim...
I ja kazem clanak za desetku...I moj sin ima 4god.drugi 8meseci.Toliko je tvrdoglav,aktivan,on ume,on zna,nece da saslusa kada nesto ne moze da uradi,meni jedino uspeva kazna u vidu oduzimanja nekih stavki koje voli,na neko odredjeno vreme,i razgovor,razgovor,razgovor,ali samo kada je smiren i zeli da saslusa,inace ako ga zaustavim u toku "aktivnosti"da bi mu objasnila nesto,ma sanse nema,zato praktikujem kad legnemo razgovaramo o aktivnostima koje su bile preko dana,i na neki nacin i primenjuje ono sto mu savetujem!"Temperamentna"deca uopste nisu pakosna,da urade nesto lose,da urade nesto da bi zadivila druge,rade to svojom glavom i za sebe,bore se da bi sami sebe nagradili,evo moj stariji sin je toliko pun ljubavi i neznosti a isto vreme tvrdoglav,neposlusan i svojeglav,kako on naumi,dok ne vidi gresku,i ne ponavlja je,mladjeg cuva kao kap vode na dlanu,ne da da zaplace ili ostane minut-dva sam u sobi.Sad je malo teze sa "temperamentnom"decom,ali sigurna sam da u buducnosti nece raditi nesto po nagovoru drugog,gradice svoj zivot za sebe,jer u ovakvom vremenu gde je na svakom cosku nesto lose,drustvo mnogo utice!Srecno...Izboricemo se nekako sad ali zato cemo kroz desetak godina ici uzdignute glave... :) Pozdrav
Prava istina, Ima stvar koju ste izostavili a to je da se uz temperamentnu decu postaje roditelj u pravom smislu. Svaki posao se najbolje nauci i savlada ako vasd odmah bace u vatru i vodu te jedino sto vam ostaje da ne izgorite i naucite da plivate. Kada to uspete onda shvatite da je temperamentno dete samo normalno dete koje zna sta hoce a na vama je da mu prenesete iskustvo.
Ne bih menjao tunjavo dete za temperamentno nikada, koliko god zavidio svima ostalima koji imaju mirno i poslusno dete.
Ne bih menjao tunjavo dete za temperamentno nikada, koliko god zavidio svima ostalima koji imaju mirno i poslusno dete.
Bravo,clanak za desetku...Imam jedno "temperamentno"dete ! :)Mogu samo da kazem da je istina da zavidim roditeljima sa mirnom decom,koja poslusaju kad im se jednom kaze!Videcemo buducnost!
