Betanija u Novom Sadu. Dobro iskustvo. Strucni i ljubazni. Svaka cast. Neka budu primer svima. Sa oba deteta imam isto iskustvo. Drugi rodjeno u vanrednom stanju. Svaka cast svima. Od spremacica, sestara babica i doktora. Divni su bili.

Bolnica u Smederevskoj Palanci.....e to tek treba videti!Mali misici,malo setaju po sobama,po ormaricima i jedu deci keksice.Prozori koji nemogu da se zatvore,krevetici od pre 100god.majka nema gde da legne moze samo da sedi....UZASS

Decija bolnica Novi Sad
Ne dao Bog nikom da mora tamo da zavrsi, ono sto sam ja i moja dvomesecna beba dozivele je KATASTROFA!!!!!!
Kao prvo sestre su strucne za stavljanje braunila koliko i ja - mog malog su izbole na sva moguca mesta trazeci gde ce da mu plasiraju braunilu.
Doilje imaju tretman ravan nuli, a toliko se kod nas potencira ta prica o dojenju, hrana u menzi od koje sam drugi dan dobila trovanje, da ne pominjem da nisam imala kako ni da se odmorim, a zna se koliko je san vazan faktor za dobro mleko - dobila sam neku stolicu za plazu na razvlacenje koju nisam mogla ni da razvucem zbog skucenog prostora. Boksevi za bebe toliko mali da je koinzestincija tamo nemoguca ni 2 dana a kamoli vise, doktori krajnje nadmeni, ne pricaju nista sa mamama, kad hoces sam da prelistas rezultate koji svakodnevno stizu za bebu, sestre te napadnu kao neki buldozi!!!! U vecini slucajeva kad sam pricala sa majkama koje tamo leze sa decom dosli su zbog jedne infekcije a onda zakacile jos dodatno bar jednu u bolnici i to je prolongiralo boravak u istoj!
A da ne spominjem da je 90% mama bolesno (ja sam bila u decembru mesecu kad su viroze i grip najzastupljeniji) i onda ne samo sto ti je dete bolesno, vec moras da brines da li nece nesto pokupiti od tih bolesnih zena, i da li neces ti isto pokupiti nesto, pa mu preneti!
Sramota sramota sramota!!!!!!!!!!!! jos jednom ne dao Bog nikom

Sa svojom devojčicom od 15 meseci su me sa Instituta za majku i dete u Beogradu posle pregleda poslali u Olgu Dedijer jer kod njih nije bilo mesta. Doktorka na prijemu je opet detaljno pregledala, pitala za sve simptome i objasnila zašto moramo da ostanemo u bolnici i šta će odprilike raditi što je danas prava retkost medju lekarima, obično im kleštima izvlačite reči iz usta.Sestre sa odeljenja su isto sjajne, pune strpljenja i tu su kad god ih pozovete. Hrana je bila veoma zadovoljavajuća i za decu i za majke. Bube su neizostavne kad je objekat star iako zaposleni kažu da se prska jednom u tri meseca ali ne može da bude baš sve idealno.Jedino mi je smetalo što lekar koji je u viziti, ako baš on nije primio vaše dete, nije hteo da vam da informaciju nego sam morala da jurim lekarku koja je primila i bila zadužena za moje dete.Znači, kad vidim iskustva drugih, od mene sve pohvale za zaposlene u Olgi Dedijer!

Decija bolnica u Novom Sadu odeljenje za odojce i malo dete (ZZZDIOV)
Mislim da mi tri stranice ne bi bile dovoljne da prepricam uzasne trenutke koje smo moja desetomesecna beba i ja prezivele dok smo lezale 23 dana... Ne znam ni odakle da krenem, mi smo lezali u avgustu mesecu kada je bilo 40 stepeni, stakla svugde oko vas, nepodnosljivo toplo, klima samo u paralelnom hodniku u koji vodi do lekarskih i sestrinskih soba, dakle do beba ne dopire ni truncice. Moja beba koja je inace po ceo dan bila napolju pre bolnice, nije smela da izadje iz boksa, sunce nije videla 23 dana, hrana: za dorucak palenta (po nekad keks), rucak kasica, uzina pirjaca, vecera griz i tako 23 dana... posto je moja beba prestala da jede dobili smo neki drugi obrok: koji je bio peceno jaje na oko i pecena slanina (bebi kojoj su tek nikla dva zubica, koja joj uvek nije jela belance a kamoli pecenu hranu). Sestre su bebama stavljale braunilu po 30 minuta i onda kada se majke pobune zovu nekoga sa drugog odeljenja da dodje da stavi. Mojoj bebi je stavljena eto za svaki slucaj (iako smo mi dosli na ispitivanje). Kasnije kada je mom detetu toliko opao imunitet i kada je pokupila ko zna sta (jer nisu ni utvrdili samo su nam odredili jedan od jacih antibiotika, zbog sumnje da ima upalu usiju iako su nam sutradan na ORL rekli da nije upala usiju, a niko se nije dalje potrudio da otkrije o cemu se radi) desavalo se da nam menjaju braunilu i dva puta u jednom danu (jer je sestrama bilo tesko da aplikuju malo fizioloskog rastvora kako nam se do sledece terapije Longacefa nebi zapisila vena... Kada je moje dete imalo temperaturu u 2 nocu isla sam da molim sestre za lek (iako je mom dedtetu zbog konvulzija odredjeno da dobija lek vec na temperaturi od 38.5), rekle su mi da izmerim ponovo za 10 minuta jer su one gledale slike na Facebooku i toliko im je vremena trebalo da zavrse pregledavanje. Desavalo se da aplikuju antibiotik paravenski... bebi... posto sam ja u trudnoci imala takvu situaciju znam koliko to boli. Toliko je vec bila izbodena za to vreme da je meni bilo lose da je gledam, a ona je bila toliko istraumiranada se tresla cim bi usli u intervenciju. Desavalo se da zaborave da nam daju terapiju, upisu da su dali a nisu, da zaborave na inhalaciju. Dete koje je bilo sa nama u boksu bilo je bez majke, nisu je presvlacili po 10 sati, morala sam da ih molim po nekoliko puta da dodju da je presvuku, jer je smrad od ukakane pelene bio nepodnosljiv i to na plus 40. Kada sam trazila da nas prebace u drugi boks, bilo koji, nije nam bilo odobreno i receno je da se ona presvlaci svaka tri sata sto je bila jedna velika neistina, a tako su je i hranili...kad su stigli.... U vise navrata sam dokumentovala kako lezi sa propisanom pelenom tj kako lezi u lokvi mokrace koja se vec osusi dok se neko ne smiluje da je presvuce. Dete mora da se budi svako jutro u 6 da se skine golo da bi se izmerilo, kao da je merenje od zivotne vaznosti i ne moze da saceka 8 sati da se deca naspavaju. A vizita je ionako oko 9 sati. O uslovima za majke necu ni da govorim. Jedna tus kabina zajedno sa wc-om na 32 krevetica, pa ako vam se piski ili ako samo morate da prospete nosu morate da cekate da se neko istusira... i molite boga da vam dete nije iskocilo iz krevetica jer ste prinudjeni da ostavite bebu samu. Ja sam imala tu srecu da dodjim pa sam dobila krevet u tom drugom hodniku gde ste totalno odvojeni od svoje bebe i ne cujete je kada place, tako da sam u krevetu provodila po 2 ili 3 sata, moja beba se cesto budi a i imali smo inhalaciju u toku noci tako da je odmor za majke gotovo nemoguc iako treba da budu smirene i odmorne zene kako bi imale mleka. Nama prvih sest dana nisu radjene nikakve pretrage tako da smo to vreme proveli bespotrebno, izlazuci se virusima... dosta stvari sam dokumentovala, imaju srecesto mi je memorija telefona bila puna i bilo mi je zao da brisem slike svog deteta da bi uslikala strahote koje su se tamo desavale. Nekoliko puta sam krenula kuci na svoju odgovornost ali su me uvek vratili, morala sam da cutim i trpim. Braunila joj je izvadjena na moj zahtev, tj. nisam vise dozvoljavala da joj svakodnevno menjaju... ima tu jos dosta stvari, kada sam izasla htela sam da pisem Ministarstvu zdravlja i prilozim sve dokumentovno, ali posle kada izadjete odatle trudite se da sve zaboravite i morate da cutite jer ko zna kada cete opet zavrsiti u toj istoj instituciji i biti osudjeni na milost i nemilost tih istih ljudi. Lekarima svaka cast, poswbno pojedincima, ali sto se boravka tamo tice veoma, veoma lose iskustvo. Primljeni smo zbog sumnje na epilepsiju, pasu nas mrcvarili dok se nismo zarazili necim sto je trajalo 14 dana, tada smo leceni longacefom i pancefom od ne znam cega, da bi nas pustili kuci posle 23 dana, da pijemo pancef jos 5 dana i nije utvrdjeno da li imamo epilepsiju ili nemamo...

Lezala sam sa bebicom od nepuna tri meseca na decijem odeljenju u Somboru. Zatvorili su nas u box 2 sa 2,bez prozora i jos sam morala vrata stalno drzati zatvorena... A o bubama,higijenskim uslovima,sestricama i lekarima bolje da ne pricam... Strasno

Imam bebu od deset meseci. U Visegradskoj sam se porodila. I moram reci da je porodjaj prosao kako treba. Dokror koji je bio dezuran i babica su bili toliko ljubazni i prijatni, bez zamerke. 100% su bili posveceni. Bili smo i u Tirsovoj. Sa sest meseci. Doktori i sestre su bilo jako ljubazni. Hrana je bila sasvim korektna. A sto se tice higijene, trudili su se. Svako jutro brisali povrsine i nekoliko puta na dan pod. Aĺi, bilo je buba oko lavaboa. Ali, ne mofu ih kriviti. Imaju posla, sobe pune. Mada moje misljenje je da je to nedostatak sredstava. A to je problem drzave. Zna se sta mira biti prioritet.

Porodila sam se dva puta carskim rezom u Višegradskoj i sve pohvale odeljenju za kontrolu fertiliteta, a posebno dr. Nemanji. Ovo je doktor za primer....Na carskim rezovima su sestre bile više nego dobre....Takođe pohvale odeljenju za genetsku r. gde se radi amniocenteza, tamo su svi od čistačice, preko sestara do dr. jednom reciju savršeni...Neka uče od njuh

porodila sam se u bolnici Novom Pazaru pre pet meseci, sto se tice osoblja i sestrica, doktora i babica sve pohvale..ovo mi je bio prvi porodjaj i kada sam odlazila imala sam strah i od porodjaja i od samog osoblja..ali sto se tice doktora sve hvale..higijena i hrana nije losa, ali osoblje nije krivo za to..sestrice su ljubazne i uvek su svima izlazile u susret...i lose mi je kada cujem negativne komentare o njima...eto to je moje pozitivno iskustvo

Ja sam se porodili u Uzicu i mislim da cu zbog tog iskustva imati traume celog zivota. Higijena je na zavidnom nivou, ali su sestre i doktori blagi uzas. Otisla sam u bolnicu 7 dana pred porodjaj, doktor kogasam izabrala da me porodi mi je otvoreno trazio novac,u vise navrata najstrasnije izvredjao i pretio da ako me napusti kao pacijenta da me niko od njegovih kolega nece primiti jer je on nacelnik ginekologije. Naravno, ja sam svo vreme cutala jer sam bila previse uplasena da bih reagovala. Sada bih naravno sve drugacije uradila, ali cu za drugi porodjaj sigurno izabrati neku drgu bolnicu!!

porodila se u Dragisa Misovic i sve pohvale i za osoblje, negu, higijenu, sve sve sve najbolje.

Tirsova-horor.Cekali smo da nas u 03:00 primi lekarka na stazu koju smo zamislite morali da probudimo.Napolju je u to vreme ledeno a kod nje otvoren prozor i kaze svucite dete skroz a onda izvadite urin i uk.Decko koji vadi urin i uk nije cuo da smo zvonili(posto jel'te ne sme da se udje)jedno 5x na kraju nije izvadio nista sto mu je receno,"doktorka"nas vise nije ni primila.Dobro iskustvo sam imala na institutu za majku i dete,ali da sam zgrozena svim tim sikaniranjem pocev od med.sestre na salteru preko "lekara" u Tirsovoj jesam i da me svaki put izvedu iz takta-tacno,ali 'ajde kazi nesto pa ces da vidis kako se ophode.kao da si krpa.Zato kad dodje "koleginica"iz druge bolnice pa kaze ovaj moj,proguraj kaaako sve budu manje od makovog zrna.Zdravstvo nam je u out-u i zao mi je sto moje dete nema isti tretman kao sva deca.

STRASNO! A sta ocekivati! Prije 20 godina sam upisala Medicinski fakultet u Nisu. Da ne duzim, evo u kratkim crtama: nakon polaganja prijemnog ispita (inace sam uvijek bila odlikas), moje ime je bilo 81-o na listi studenata koji ce dobiti punu skolarinu. Kad je doslo vrijeme za upis, mog imena i rezultata nije bilo na niti jednom spisku. Cak su me pitali:" Jesi li sigurna da si polagala prijemni?"
Nakon 2 sata mi je ponudjeno mjesto u samofinancirajucoj grupi. Cak je receno: "Ako neces ovo mjesto ima ko ce i za ovo platiti!" Kao izbjeglica nisam bila u novcanoj mogucnosti, ali smo skupili za prvi semester. Poslije toga sam svaki semestar morala pisati zalbe Ministarstvu Obrazovanja kako bi mi platili za buduce skolovanje.
Na fakultetu sam upoznala nevjerovatno veliki broj ljudi kojima apsolutno nije bilo mjesto na medicinskom fakultetu; svasta se desavalo kako bi se polozili ispiti - necu u detalje - ali mi se gadi! Gade mi se i pojedini profesori i studenti! Neki nisu ni polagali prijemni, a upali su u grupu financiranu iz bugeta drzave, jer im je otac ili mate sef ili director necega. Mnogima je nos bio u oblacima samo zato sto su na Medicinskom fakultetu. Izgleda da nisu u skoli da nauce da pomognu ljudima u muci, vec radi licnog ega i polozaja u drustvu. Takvi vjerovatno ostanu takvi i kad zavrse, ako zavrse skolovanje. Ima ljudi i ima sebicnjaka u svakoj profesiji! Posto sam sad u Americi (ne zavrsih moju medicinu), primjetila sam da i ovdje doktori, posebno oni koji su iz nase zemlje i iz drugih zemalja ( India, Pakistan, neke africke i juzno-americke zemlje...) imaju pristup pacijentu tipa: "Ja sam Bog! Cini kako ti kazem!"
Pacijenti imaju pravo da se suprostave i izjasne svoj stav o zdravstvenom tretmanu, ali strani doktori takav stav pacijenata to cesto gledaju kao neprijateljstvo ili cak histeriju, pa olako prepisuju dijagnoze i ljekove vezane za mentalno stanje covjeka. Uzas! Srecom u ovoj zemlji za svakog ima zakon, pa doktori imaju granicu, a i pacijenti uvijek mogu otici drugom doktoru. U Srbiji, nazalost, cini mi se samo gore moze biti. Sjecam se da su pacijenti lezali i cekali satima, a sestre i doktori zapusili u nekoj sobici ne mozes ih od dima. Na fin nacin sam prekinula njihovo orgijanje, ali su i dalje bili/e negativni i puni sebe.

ja sam se u Betaniji porodila i iskreno prezadovoljna sam i zahvalna im do neba...Pogotovo dr Arsicu. Nisam imala vezu i slucajno sam prebacena tamo,hitno. Lezala sam 7 dana i prema meni su svi bili i vise nego ljubazni.Primala sam infuziju tako da ni ne znam kakva je hrana,ali kakva god da je za toliko se moze preziveti.Cisto,uredno,toplo bez buba...osoblje ,pogotovo mlade sestrice i babice preljubazne...

ne bih imenovala bolnicu, moja ćerka je imala gušenje (kasnije joj je dijagnostikovana astma). Primljeni smo u bolnicu, na prijem smo čekali oko tri sata, dok se dete nije ispovraćalo u hodniku. Pošto je bila starosti 18 meseci, (ispod dve godine) bile smo sa bebama. Ona je bila smeštena u krevetac,a ja na stolicu pored... Posle tri dana, leđa i noge više nisam osećala, a zglobovi na nogama mi se nisu videli... Nakon ta tri dana su nas ipak prebacili na dečje odeljenje. Nije bila gužva tako da smo bile u sobi sa tri kreveta i jednim krevetićem za bebe. Nas dve smo dobile jedan ležaj, pomislila sam konačno, ali krevet koji smo dobile nije imao zaštitnu ogradu. Pitala sam da li možemo na drugi krevet ili barem da dete stavim u krevetac, odgovor je naravno bio negativan uz dodatak da pazim na dete. Drugu ili treću noć dete mi je palo sa kreveta, e tada smo tek dobile krevetac na korišćenje... Higijena i u jednom i u drugom odeljenju je bila solidna (nije bilo buba i ostale žgadije) osoblje ne bih komentarisala, a hrana verovatno kao i svugde-užas.
Na svu sreću bile smo tamo samo jednom!

Bolnica Uzice je po pitanju higijene u najboljem redu,bar dok sam ja bila tamo sa bebom.Par puta dnevno spremacica cisti pod i prasinu,kante.Inace babice su veoma prijatne i pristupacne sem jedne u mom slucaju.Ali mi se ne dopada osoblje koje radi na neonatologiji,veoma su neljubazne...Ne zele porodiljama da pomognu oko bebe i dojenja,ne odgovaraju na pitanja majkama kojima je prvo dete,strasno su "neraspolozene" svaki dan bez izuzetaka!

Ja sam se porodila u Betaniji i zaista su i babica i doktorka i sestre bili odlicni. Ali zato na odeljenju gde su porodilje sa bebama je katastrofa! Sestre, koje su nafurane klinke, glume neko ludilo i umisljaju da su najbitnije na svetu. Gram jedan ljubaznosti i vaspitanosti nemaju! Izuzetak je sestra Dragana Njemcevic Pavkov kojoj sam do neba zahvalna na ljudskosti. Beba mi je prebacena u Deciju bolnicu u NS radi nekih ispitivanja. Na higijenu na odeljenju neonatologije i na spratu gde su sobe za majke ne mogu da se pozalim. Ali zato na osoblje na neonatologiji mogu da pljujem nocima i danima. I tu naravno ima izuzetaka,poput dve sestre Vesne i sestre Marije i jos jedne visoke sa dugom smedjom kosom kojoj na zalost nisam zapamtila ime. Ostalima ne bih dozvolila ni cvece da mi zalivaju a pogotovo da mi brinu o detetu. Strasno je sto su majke tamo kao stoka, kao krave muzare. Ja koja dolazim svom detetu se dezinfikujem i nosim masku kao da sam sugava. A one koje pre i posle svoje smene idu ko zna gde ne nose ni maske i diraju svu decu. Uopsteno ispada kao da dete nije moje nego njihovo. Na doktorke nemam zamerke, ali imam na celokupan pravilnik o ponasanju i procedurama koje se tamo sprovode.

Ja bih o porodilištu u Novom Sadu ako može. primili su me na patologiju gde sam provela dvadesetak sati. Bila sam iznenađena koliko je sve čisto i koliko se i spremačica (brisala je sobu i kupatilo na svakih dva sata) i med. sestre (briskale su instrumente kad god nemaj drgog posla) trude da sve bude cakum pakum. U predporodiljskoj sali dok sam čekala divna spremačica me je obavestila da ne brinem da je ona sve obrisala i da slobodno koristim WC. I stvarno sve je bilo besprekorno čisto. Šok soba isto tako. A onda me prebacuju na poluintenzivnu negu gde nas je bilo tri u sobi - tri žene koje posle porođaja krvare. Spremačica u tri dana je ušla dvaput i to jednom na moje gromoglasno insistiranje da se krv sa poda počisti. Kada nije oribana za ta tri dana NIJEDNOM A MI PO NJOJ U TOKU TUŠIRANJA NEMINOVNO KRVARIMO. Zidovi neverovatno prljavi, a i buba ima. Nije mi jasno kako to da jedan deo bolnice bude neverovatno čist (čisto kako u bolnici :-)) a drugi tako zapušten. Med. sestre su ljubazne koliko moraju OSMEH I LEPA REČ NE KOŠTA A MNOGO ZNAČI! A doktori su viša bića njih ništa nesmeš ni da pitaš.