U najranijem razdoblju ljudskog razvoja, u trećem mesecu trudnoće počinje razvoj kortikalnih veza u oblikovanju dečjeg mozga. Već nedonošče oseća bol, a u trećoj godini starosti razvijaju se fine moždane strukture koje će predstavljati temelje ponašanja i kognitivnih funkcija. U 16. godini maturacija mozga doživljava svoj vrhunac i u interakciji s okolinom oblikuju se emocije što rezultira sveukupnošću ponašanja.

Međutim mozak se ne razvija samotalno, na njegov razvoj utiče čitav niz činioca. Tokom prve godine života dečji se mozak utrostruči u obimu. Tokom te faze brzog rasta središnjeg živčanog sistema, mozak koristi 60% ukupne energije koju dete unese. Kako su masnoće glavni sastojak membrane moždanih ćelija i mijelinskog omotača svakog živca, uzimanje dovoljne količine kvalitetnih masnoća može jako uticati na razvoj i rad mozga.

Ljudskim bićima je bitan visok stepen razvijenosti mozga. Stoga je majčino mleko siromašno zasićenim masnoćama koje izgrađuju telo, a bogato masnoćama koje izgrađuju mozak, kao što je dokosaheksaenoična, masna kiselina DHA. Naučnici su utvrdili da su deca koja su zbog poremećaja pažnje imala slab uspeh u školi imala nedovoljno esencijalnih masnih kiselina u svojoj prehrani, dok se kod beba čija je prehrana sadržavala nizak nivo DHA mozak sporije razvijao.

Ne propustite prve razvojne faze kod deteta, one su najvažnije

Namirnice koje pomažu bolji rad mozga su: banane, brokoli, govedina, grašak, jaja, jogurt, kelj, krompir, losos, mahunarke, mleko, narandže, piletina, pivski kvasac, pšenične klice, ćuretina i sir. Hranite svoju decu hranom od koje će biti pametnija, a izbegavajte beli hleb, pića sa šećerom, gazirana pića, rafinisane šećere, veštačke boje i zaslađivače.

I hodalica šteti mozgu

Ipak hrana nije jedina zaslužna za razvoj dečjeg mozga. Razumevanje detetovog mozga i načina na koji funkcioniše i razvija se vrlo je začajno za razumevanje procesa učenja. Kod mnogo dece tokom prvih godina života propuštene su neke razvojne faze mozga koje su temelj za njegovu dalju organizaciju.

Zbog korištenja hodalice mnoga deca preskaču vrlo važnu fazu puzanja, koje je motorički vrlo složena aktivnost i kasnije detetu olakšava orijentaciju u različitim smerovima. Propuštene faze mogu se kasnije manifestovati u obliku mucanja, nerazvijenog govora, slabijeg izgovora i drugih problema.

Za dečji mozak neobično je važna i njegova 'gimnastika'. Poseban program 'gimnasticiranja' mozga tzv. braingym osmislio je naučnik Paul Dennison 1969. Reč je o „gimnastici za mozak", odnosno programu čija je svrha u potpunosti aktivirati mozak za učenje pomoću kretanja. Brain Gym sastoji se od jednostavnih i ugodnih ciljanih aktivnosti koje brzo rezultiraju znatnim poboljšanjima koncentracije, pamćenja, čitanja, organizovanja, slušanja i koordinacije, pomažući razvoj dečjeg mozga.

Televizija šteti

Veliku štetnost po dečji mozak svakako ima uticaj televizije. Rezultati pojedinih istraživanja su pokazali da je za malu decu televizija štetna čak i kad se radi o najkvalitetnijem dečjem ili obrazovnom programu. Naime, mozak deteta na najbolji se način razvija kad prima podražaje iz različitih izvora, kroz neposredno iskustvo svih čula: uha, oka, nosa i čula dodira.

Televizija deci ne može pomoći da postanu pametnija, već na njih utiče potpuno suprotno. Gledanje televizije u ranoj dobi rezultiraće lošijim rezultatima u školi, slabijom spoobnošću čitanja, manjom kreativnosti, površnošću i premalim nivoom kritike prema novim iskustvima i spoznajama.

Ekran televizora malom detetu nudi mnogo manje od realnog sveta. Gledanje u televizijski ili ekran računara dovodi do lošeg strukturiranja dečjeg mozga, što je siguran put prema poremećajima koncentracije u kasnijoj dobi.

Gledanje u televizijski ili ekran računara dovodi do lošeg strukturiranja dečjeg mozga

Podstaknite mozak svog deteta

Rana iskustva i okolina takođe imaju veliki uticaj na razvoj dečjeg mozga, stoga i porodica pomaže u oblikovanju detetovog mozga. Za njegov zdravi razvoj vrlo je bitna roditeljska potpora i brižnost. Stoga, kako biste podstakli razvoj mozga svoga deteta, u njegovom najranijem detinjstvu:

- pričajte i čitajte priče i pesme,
- igrajte se s decom što više možete,
- podržite decu dajući im nadu i optimizam,
- uspostavite ustaljeni red kojeg se i sami pridržavajte,
- podstičite i pohvalite dete kada pokuša nešto novo,
- učite i vežbajte s detetom, jer time jačate spojeve u njegovom mozgu,
- mazite ga, ljuljate i ljubite, pohvalite ga za svaki uspeh, pa i najmanji, ali ga ne kritikujte za neuspehe,
- poradite na njegovoj fizičkoj aktivnosti, potrčite s njim, loptajte se, vozite bicikl,
- nemojte mu davati prezahtevna zaduženja u kojima neće uspeti,
- dopustite detetu da se u novim ikustvima okuša samostalno, brzinom koja njemu odgovara.

Iako se možda ponekad roditeljima čini teško da sede sve ove zahteve, naročito nakon napornog poslovnog dana, te je mnogo lakše dete prepustiti TV-u, neka pomisle na nagradu koja ih očekuje za uloženi trud – psihički i telesno zdravo, veselo i pametno dete.