Kada je Lajel usvojila mačku Pandu, postale su najbolje prijateljice. Nerazdvojne. Sve su radile zajedno - spavale, jele, igrale se, mazile. A onda je Lajel zatrudnela.

U narednih devet meseci Panda je stopu pratila mladu trudnicu. Ali u međuvremenu, mačka je svu pažnju usmerila na rastući stomak svoje vlasnice. Legla bi na stomak samo da bi bila što bliža bebi. A šta se desilo kada je beba stigla na svet? Da li je maca bila ljubomorna jer je sva pažnja preusmerena na novopridošlog člana? Da li se pokazala kao i svaki ljubimac kada prestane da bude u centru pažnje?



Nije Panda takva. Kao što je prilepljena za trudnički stomak osluškivala bebu i tako ju je i dočekala. S ljubavlju i sa velikom pažnjiom. Čak toliko velikom da se od nje nije odvajala. Samo što je dobila toplijeg posrednika između sebe i stomaka. To je sada postao dečak Sin.



Disala je sa njim, mazila se oslonjena njega, a on na mamu Lajel, uvek mu čuvala krevetić. Izlazila bi iz njega čim bebici zatreba. Ponašala se kao pravi čuvar, a Lajel smatra da su mačke i kučiči odlično društvo za decu i da deca od njih svašta mogu da nauče.



Misli da je pogrešno to što se mnogi vlasnici nakon rođenja deteta lišavaju svojih ljubimaca zbog ideje da neće moći da ih usklade sa odrastanjem novorođenčeta. Poručuje im da ne treba da čine tako nešto jer deca uz kućnog ljubimca samo mogu dobiti više ljubavi.