Ako posmatramo brak kao instituciju možemo da kažemo da je poslednjih decenija pretrpeo i idalje trpi značajne promene. Ne znači da je nužno u krizi, ali adaptiranje na promene može biti izazovno, ponekad i zbunjujuće za mlade parove, zato što im ponekad nedostaju smernice „kako ovo treba da izgleda“.

I dalje nismo našli bolji način zajdničkog života od braka – pa istraživanja kažu da većina ljudi na planeti i dalje veći deo odraslog života provede u (ne nužno jednom) stabilnom posvećenom partnerskom odnosu. To zapravo znači da će većina nas veliki deo svoje odraslosti provesti u braku.


Foto: Pixabay

Savremen brak vs. tradicionalan brak 

Savremeni brak zahteva od mladih parova da se dogovaraju i usaglašavaju oko brojnih oblasti (način provođenja slobodnog vremena, odnos prema prijateljima, odnos prema porodicama porekla,  način na koji će upravljati finansijama, način na koji će podeliti kućne poslove i obaveze...). U odnosu na tradiocionalni brak u kome su ove podele bile  prilično jasno definisane i pre nego što se u brak uđe, današnji verenici se nalaze pred velikim izazovima na samom početku.

Danas svaki par mora da nađe svoju ličnu formulu funkcionisanja  i to je proces u kome su na testu veštine komunikacije, razumevanja partnera i spremnosti na život u zajednici.

“Ti izazovi učinili su brak veoma krhkom institucijom i čini mi se da je to jedan od razloga zašto statistički pokazatelji govore o sve većem broju razvoda (pogotovo u privim godinama braka) “- rekla je za Bebac Jelena Branković, bračni savetnik i porodični psihoterapeut iz Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima Harmonija.




U kojoj fazi braka se parovi načešće javljaju na terapiju?

- U naše savetovalište dolaze parovi u različitim razvojnim fazama – od parova mladih u fazi pre braka, do parova starih. Ipak najčešće se javljaju parovi sa malim detetom ili parovi čija su deca u pubertetu. Čini se da su ta dva životna razdoblja veliki izazov za funkcionisanje partnerskog odnosa. Oba zato što sa sobom nose intenzivne promene – odjednom od dvoje postajemo troje ili u slučaju puberteta: odjednom su nas zadesile veoma intenzivne promene deteta koje postaje odrasli.

Ove promene od svakog partnera zahtevaju intenzivno prilagođavanje i u njima partnerski odnos često bude prvo što se „žrtvuje“.

Zašto je sam početak roditeljstva često momenat kada se dešavaju prve bračne krize?

- U situacija kada partneri postaju mama i tata – nove uloge nose toliko zahteva da oni na trenutak „zamrznu“ ili ostave po strani svoje uloge muža i žene kako bi mogli da budu što bolji roditelji. To se pak, vrlo često pokaže kao dugoročno nekorisna strategija i nakon nekog vremena (nekoliko meseci ili godina) parovi osete da neinvestiranje u partnerski odnos donosi nestabilnost za čitavu porodicu.

Neretko se dešava da čak i parovi koji su već godinama u braku, zapravo na terapiju dolaze zato što nisu razrešili pitanja sa samog početka braka.

Zašto se parovi najčešće javljaju na terapiju?

Parovi se najčešće na terapiju javaljaju zbog neusaglašenosti oko funkcionisanja u određenim aspektima partnerskog odnosa. Nemogućnost da se oko nekih pitanja usaglase neke parove vodi u:

• intenzivne, dugotrajne, iscrpljujuće konflikte
• neke u distancu, udaljenost i osećaj da žive usameljni u braku
• neke parove ka disfunkcionalnim ponašanjima kao što su zloupotreba alkohola, ulazak u paralelne partnerske odnose i sl.

I upravo to najčešće budu povodi za dolazak na savetovanje.

U svakom slučaju u  razgovoru parovi najčešće izjavljuju da ih na terapiju dovodi to što percipiraju koliko su različiti – da imaju različite potrebe i stavove vezane za druženje, slobodno vreme,  bliskost, izražavanje emocije, seksualnost, roditeljstvo... 

Od čega zavisi uspeh bračne psihoterapije? 

Uspeh bračne terapije zavisi od više faktora. Jedan od njih je trenutak u kome se par javlja na savetovanje.  

Ono što se neretko dešava jeste da se parovi javljaju kada problem u braku traju veoma dugo, kada disfunkcionalni obrasci  postanu dominantni, kada je negativna razmena među partnerima gotovo jedini način komunikacije (a pozitivne razmene nema ili je ima samo u tragovima)… Drugim rečima kada kapaciteti koje par ima za unapređenje odnosa, budu već “potrošeni”. 

Često parovi koji dolaze kažu: “Došli smo kod Vas, pa ako ne uspe razvodimo se.”



- Kako se bračna terapija oslanja na kapacitete koje par ima kako bi prevazišao izazove sa kojima se suočava,  ovo može značajno uticati na efekat koji savetodavni proces za par može imati. Važno je da osvestimo da se kroz vreme oba partnera menjaju, ali da se menja i njihov odnos. Te promene trebalo bi ispratiti, a odnos redovno negovati. Bilo bi korisno da se parovi kada primete da im je teško da se nose sa nekim promenama – bilo da su one razvojne (početak zajedničkog života, odvajanje od primarnih porodica, dolazak bebe...) ili nerazvojne (gubitak posla, lične krize...) obrate stručnjacima i potraže podršku dok su snage para još uvek prisutne i izražene. 

Drugi važan faktor je motivacija para za promenu. Neretka je situacija da je jedan partner motivisan za “popravljanje “odnosa a da se drugi partner već pomirio da je odnosu kraj, ali na savetovanje dolazi kako bi „udovoljio“ partneru. Želja za ostankom u partnerskom odnosu bez obzira kakav je on i trud da se svaki partner potrudi kako bi ga učinio kvalitetnijim, jedan je od presudnih faktora za uspeh bračne terapije. 

Takođe bih ovde navela i motivaciju za održavanje promene postignute tokom terapije. Naime partnersko savetovanje podrazumeva razvoj ili unapređenje veština života u dijadi koje se neće održati samo dolaskom kod psihoterapeuta. Par mora biti motivisan da sve što je tokom psihoterapije naučio dosledno i posvećeno primenjuje u svakodnevnom odnosu sa partnerom.