Vršnjačko nasilje

[Smey 20894]

E to, uvek kad vidim "pre se znalo" odmah mi je sledeća misao "ti od pre su ovi od danas". I sve smo to mi.

[In-Greed 10390]

Ima svega. Po meni dijete koje ima sva prava, a bez obaveza je, često izrasta u bijesno dijete koje ne zna šta će od sebe. Ono naravno nije krivo, nije se samo vaspitavalo, ali to djetetu koje je njegova žrtva ništa ne znači. S druge strane postoje djeca koja su i sama žrtve nasilja ili mu prisustvuju (opet žrtve) i u nedostatku boljeg uzora uče od nasilnika. Nepravedno, da, ali opet nepravedno i prema finom djetetu koje je predmet maltretiranja. I naravno tu nije kraj. I šta uraditi? Nisam pametna. Sistem bi trebalo da zaštiti dijete, to svakako, ali mislim da bi komplet društvo trebalo da promijeni vrijednosti, kako maltretiranje ne bi bilo standard, već izuzetak, kako bi naišlo na sveopštu osudu, ne kada su posljedice fatalne, nego u samom povoju. Ali kako kada sve što gledamo je neki vid nasilja, nasilje nad zakonom, korupcija, nepotizam, mobing, fizičko nasilje, izrabljavanje radnika.... Roditelji nezadovoljni, nervozni, malo vremena, previše obaveza, malo zadovoljstva. I ne mislim ja da su nasilnici većina, već da je procenat nasilnika veći nego što je "normalno" i da se vršnjačko nasilje nekako jače manifestuje. Ono što je nekada smatrano nasiljem bi danas vjerovatno bilo tek koškanje, a ovo danas, kao na filmovima. 

[Schveca 16171]

ne znam  stvarno Smey za podatke, zaista, ne verujem da postoje... nije to baš tako lako uvesti u statistiku.. ali ono što ja pratih u poslednje vreme, kažu ljudi, ovi koji se time bavi, da je manje onih koji su nasilni jer se i prema njima postupalo nasilno...Imaš knjigu Milice Petrović, vrednosne orijentcije delinkvenata, tu postoji nešto na tu temu, ai Milivijević često pominje neka istraživanja o tome

Ne znam kako, ali uvek kada se kritikuje neki metod vaspitanja, pritom se niko ne nabraja nego se generalno govori, uvek krene da se upoređuje i kreće ono - aha, a šta treba da ga lemama? ili a-ha, jel treba a ga pustim da mi sedi na glavi? uvek se ode u krajnost i, valjda zato što smo roditelji, počnemo da se nesvesno branimo i napadamo, ne bukvalno, onu drugu stranu

primećujem i da se udarac po dupetu izjednačava sa nasiljem, agresijom, , zlostavljanjem, a neudaranje i maženje i paženje sa razmaženosšću...

nit je dete koje je, kako smey reče, ušuškano isto što i razmaženo dete bez granica, niti je dete koje je za svoje neprimerno ponašanje dobilo po dupetu zlostavljano... mislim da nama roditeljima treba da se dozvoli da sami izaberemo kako ćemo ga vaspitati, bez da nam to nameće zakon

oklagije, prutovi, kukuruz smo prevazišli odavno....

nego, to je neka druga priča...

ono što, takođe, primećujem jeste to da svi na svoju decu gledamo kao na potencijalne žrtve, svi se brinemo da ono ne bude žrtva, da njega neko ne dira... a mnogo, daleko mnogo manje vremena provodimo u razmišljanju šta ako ne bude žrtva nego nasilnik?

eto sad pitanje, da sutra vaše dete bude deo neke ekipe koja tuče neko drugo dete, šta biste uradili?

jeste pitanje šta bi bilo kad bi bilo, al eto, razmišljamo i šta bi bilo kad bi bila obrnuta situacija?

Mora da se menja mnogo toga, mora sa decom jako puno da se radi, mora da postoji sistem kome nisu ruke vezane... jednostavno nije poenta da naučimo dete da ne bude žrtva, iako ga svakako treba naučiti, već da svako od nas da sve od sebe da mu dete ne bude nasilnik... to znači da budemo realni, da shvatimo da naše dete nije savršeno, da nije smak sveta ako malo i pati jer mu je neka želja osujećena, da ga ne mlatimo motkama, da ga učimo od malih nogu da treba da poštuje druge, da ako to ne radi da će snositi posledice... moramo mu pružiti i ljubav i ušuškati ga, ali nekada ga pustiti i da žanje šta je posejao, i da dopustimo nastavnicima, učiteljici, vaspitačima da i oni imaju autoritet, da ne trčimo na svaku kuknjavu u školu...

umorna sam, i mrzi me da pišem, ali generalno ima tu mnogo problema... nije sve crno belo, nema šeme, obrasca, nema garancije

 

[Margaritta 16173]

Baš tako, Šveco. Pričah danas sa mm-om. Ako je dete razmaženo, sto posto nije dobijalo batine u životu. Kao da dete koje dobije batine ne može biti razmaženo. Isto tako i obrnuto - niti je svako dete koje dobija po dupetu disciplinovano, niti će nužno postati nasilnik. Ne treba mešati babe i žabe. Ispuštenost, zapuštenost, stvari su discipline i vaspitanja, povezanosti, odnosa sa detetom, ništa manje, ništa više. A malo li je i ovo? 

Bila bih slomljena da saznam da je moje dete nasilnik. Valjda zato roditelji i odbijaju da o tome razmišljaju, kao što mnogi verovatno odbijaju to i da priznaju. Malo je glup primer, ali priča mi na jednom rođendanu poznanica kako joj je sin (2 god) krenuo u jaslice. Kako je, jadničak, mnogo dobar i povučen pa je dobijao po nosu. I kako je tata počeo da ga uči da vrati, jer on, siroma, ne zna. Za to vreme, dok smo bili na rođu, taj mali je jednu malu pokušao da zadavi ogrlicom (srećom pa je pukla, devojčica se baš potresla), lupio jedno troje dece po nosu, udarao, grizao, grebao, otimao igračke. Bio je besan i prkosan. Ona je sve vreme bila negde drugde, i kad bi videla da se neka frka dešava, dotrčavala je sa pričom: "Pa on je samo hteo da te pomazi/zagrli/poljubi". Em nije bila prisutna, em nije ni želela da bude, njeno dete prosto nije moglo biti nasilno, on je jadničak i žrtva. Kapiram da to tako funkcioniše i kasnije. A ima i toga da neke ljude realno boli uvo gde su im deca i šta rade, da se ne lažemo sad. 

[Vuciguraj 8182]

Sa vrsnjackim nasiljem se susrecem svakog dana maltene,i ne moram ni da vam pisem kako su to strasne situacije...Pogotovo sto radim sa decom koja su krupnija i jaca od mene,pa o nekom fizickom sprecavanju konflikta ne smem ni da razmisljam...Ne mogu da pisem o svemu,ali je bilo,doduse,ne na mom casu,i nasilja treceg stepena,i to je takav horor da se ja i danas potresem kada mislim o tome...

No,evo jedne anegdotice o deci "naseg" uzrastaDrugarica mi prica kako njenog sina(3 godine) u vrticu cesto udari neki decak,i kako ona uci sina da mu,kada se to desi,vrati.I dodje mali kuci i opet se pozali kako ga je taj i taj udario.

"Pa jesi li mu vratio?"

"A sta da mu vratim mama?" 

 

[Strelac84 2882]

Da osvezim temu malo.

Poslednjih par dana dolazi mi A kuci iz skole sva rascupana i uglavnom prljava, sa izgovorom da je pala, zavrzla se, trcala i sl. Juce slucajno sam gedala kroz prozor dok je nailazila, i izlazeci iza coska ulice vuce se se sa jednim klincem. Skinuo joj je kapu i traku koju je obavezna da nosi oko vrata kao prvak, i bacio u susedno dvoriste. Ona se vratila i pokupila te stvari, vidim da mu se isplazila(cela ulica je duga 15tak metara) i nastavila prema kuci a on produzio svojoj. Ja sam izasla ispred,a ona dok me nije spazila gundjala je sama sebi onako ljuto u bradu. kad me je videla, nasmejala se kao da nista nije bilo. 

Pitam je kako je bilo u skoli, kaze dobro. Jel je ko dirao pa je sva cupava, ona prvo kaze nije niko Ponovim ja pitaje da li je "sigurna" da je niko nije dirao, ona se onda onako proli sa sve besa i suza zajedno, kako je F i K svaki dan zezaju na putu kuci uz ruzne reci (da je koza, krava, plasljiva zaba... itd) i usput da se i pobiju. Oni je sutiraju po dupetu, a ona pokusa da im vrati, ali veci su pa ne moze. I plus da joj uglavnom skidaju kapu i traku pa bacaju u tudja dvorista.  I to traje vec par dana, pitam je zasto mi nije rekla dosad, kaze da uglavnom zaboravi i da to nije tako vazno.

Mm je jutros otisao zajedno sa njom u skolu i prijavio njenoj uciteljici, a i uciteljici tih klinaca koji su drugi razred. Usput je sreo jednog od tih klinaca i skinuo mu kapu sa glave i pitao ga da li je to lepo sto tako radi slabijima od sebe?! Klinac je napravio dramu i ispao zrtva  na kraju se mm morao klincu izviniti i to nije ni poenta price u stvari.

Posle toga smo morali nesto kod E u skolicu i tamo popricasmo o svemu ovome sa skolskim psihologom, koja nam rece sledece:

1. Mm jeste pravilno reagovao sto je otisao u skolu  i rekao to sve uciteljicama, jer deca su deca i svadjaju se, pa i tuku se i to je sve normalno, ali kad dodje do maltretinja kao sto je bacanje licnih stvari drugog deteta po ulici, dvoristima i sl. onda da se reaguje mora, jer to dovodi do raznih drugih posledica. npr. nikad se ne zna cije je tamo dvoriste, i kako ce taj neko da reaguje...

2. Mm nije pravilno reagovao jer ne moze ici i resavati detetu probleme kroz zivot, i mora dete nauciti da ce imati posla sa svakakvim ljudima u zivotu.

Savet:

1. Mora nauciti dete da se brani i fizicki i psihicki, u smislu da ako joj neko kaze da je koza, da ne dozivljava to kao uvredu. Mislim u prevodu, nismo naucili nasu decu da neki ljudi poistovecuju ljude sa zivotinjama  i da je tim ljudima(deci) to sasvim normalno.

2. Da mm sledeceg puta ne ode uciteljicama vec da malog nasilnika sretne na ulici(najpozeljnije je u toku radnje, svadje ili jos bolje tuce) i preplasi ga tako da mu nikad vise ne padne na pamet da pipne nekog drugog. Naravno ne sme fizicki da nasrne na dete, ali sme da mu drekne i kaze da nece da ga vidi blizu A nikad vise u zivotu.

Kaze ta metoda je najefikasnija i najdelotvornija. Pa sad ko je ovde lud ja stvarno ne znam.

 

[Kate Kapetanica 2466]

Ne dopada mi se savet psihologa, ovaj deo koji se odnosi na to da se odrasla osoba razracunava sa detetom  

[mama maza 4900]

Cek malo, ne skontah. Ovaj savjet, jel to od tebe ili od psihologa?? 

[mama maza 4900]

Dijete naravno treba nauciti samoodbrani i da samo rjesava svoje probleme, ali mu treba i pomoci. Kod ovakvih situacija se prvo krece od razgovora sa djetetom, pa uciteljom, pedagogom, roditeljima djeteta koje maltretira, pa ako nista od toga ne promijeni situaciju onda nema druge nego presresti dijete, ali se tu mora biti dobro pazljiv na koji nacin jer vrlo lahko to dijete moze ispasti zrtva. Prije ovog zadnjeg roditelji imaju pravo da se zale na rad skole i njenih uposlenika jer su zapravo oni ti koji treba da rijese problem.

[Strelac84 2882]

Savet je od psihologa, iz njenog dosadasnjeg iskustva u radu sa decom sa problematicnim ponasanjem, posto je ona specijalista. Ne bih umela da prevedem tacno.

uglavnom, i mi smo se vodili mislju da se ne obracunavaju stariji sa decom. Mislim hej, pa necu ih juriti po ulici i plasiti, a klinci ko klinci danas se svadjaju sutra se vole 

nego izgleda da se nasilnici ipak radjaju a ne postaju, i sa njima drugacije ne moze nego uz pretnje. 

Sve je ona nama navela Mazo ovo sto i ti kazes, ali u vecini slucajeva to i ne vredi previse, vec nekada treba i zaobici pravila.

Prva sam bila protiv svega ovoga, i govorila da deca treba sama da rese neke carke, dok nije sopstveno dete u pitanju.

Naravno, htedoh samo da podelim iskustvo, ne znaci da cu zasretati decu po ulici i pretiti im 

Mada, kakvo vreme dolazi mozda i hocu.

[zlatni papagaj 439]

 

Kaze ta metoda je najefikasnija i najdelotvornija. Pa sad ko je ovde lud ja stvarno ne znam.

 

Mogla si ti njoj reći da je koza, pa da na ličnom primeru pokaže kako je to najdelotvornije da oćuti 

[Margaritta 16173]

Ma šta bre ne treba da se obračunavaju stariji s decom? 

Prvo ću da se obratim kome treba da se obratim - nadležnima. A ako to ne deluje, ne da ću da ga presretnem i prestravim nego mu neće pasti na pamet da priđe mom detetu u krugu od tri svetlosne godine. Čuj molim te. Tvoj muž je postupio onako kako bih i ja postupila. Ko će da zaštiti tvoje i moje dete, ako ne ti i ja? Gde će naći sigurnost, ako ne u porodici? Na nama je da učinimo sve da ih zaštitimo i boli me uvo šta će neki tamo psiholog o tome da misli, iskreno. Hoće on da mu leči traume kasnije? 

Ranije sam mislila - ne bih radila tuđoj deci ono što ne bih volela da neko mom detetu radi. Ali ja bih kao roditelj odreagovala da meni neko dođe i požali se da D nekog maltretira. I tu bi se priča završila. Ako se ja obratim (kao žrtva) školi, pedagogu, psihologu, roditeljima... A reakcije i pomaka nema. Šta je sledeće? Ako bih bila prinuđena da lično pomognem svom detetu, to bih uradila. 

Dete može i treba samo da rešava koflikte koji su civilizovani i normalni. Ne treba ga pustiti da se "čeliči" i uči da je život surov na primeru nekih budala koje je fizički i psihički ugrožavaju. Treba je zaštititi. 

[mama maza 4900]

Ako se ne drzimo procedure i ako ne probamo ne mozemo ni znati kako ce kod koga sta djelovati. Ne smijemo djecu etiketirati vec im dati sansu za promjenu. Meni koliko god je zrtva napadnuto dijete toliko mi je zrtva i napadac, naravno dok se ne dokaze suprotno, a kad su djeca u pitanju rijetko se dokaze suprotno jer u pozadini uvijek lezi neki problem kod napadaca. Nasilje u porodici, razvod roditelja, nepaznja, nemarnost roditelja, sve se to treba ispitati pa da oboje djece dobiju adekvatnu pomoc. Djeca uglavnom iskazivanjem sile pokazuju da nesto ne stima i treba im se pomoci, a za to su zaduzene prvenstveno obrazovne ustanove jer tu se uglavnom problem pokaze, i zato je bitno da se prati procedura jer tesko je znati koje dijete treba presresti a kojem treba pomoci.

[Strelac84 2882]

Pa Mardz psiholog je i rekla to sve isto, samo uvijeno u papiric. Ona kaze da se dosad pokazalo to kao najdelotvornije jer uvek se sve izavrsi uglavnom na prijavi. Nasilnici se smire par dana jer ih uciteljica nariba, roditelji njihovi zavisi kakvi su i koliko zainteresovani, i kroz par dana sve jovo nanovo. 

Ovako zaobidjes procedure, a naplasis nasilnika posteno jer i oni su deca takodje i uglavnom su plasljivci u sustini svoga bica.

Podrzavam ja to sto ona prica, samo imam problem sama sa sobom i tim.

[Kate Kapetanica 2466]

Ako nema reakcije škole, sistema uopšte, roditelja nasilnika- naravno da će svako zaštiti svoje dete po cenu čega god.

Al ne mislim da prvi impuls treba da bude obračun odraslog sa nasilnikom. Bar moj ne bi bio. Hipotetički bih prvo popricala sa roditeljima. 

[Margaritta 16173]

Sve je to u redu, Mama mazo. Ali ja ne mogu tuđe roditelje prevaspitavati i tuđoj deci šansu davati i pomagati im preko leđa svog deteta. Ako sam prijavila, ako se obratila roditeljima, ako se ustanovi da je uzrok nasilje u porodici, siromaštvo, loše društvo... Nisam ja ta koja treba da čeka da se greška ispravi niti je moje dete to koje treba da okreće drugi obraz za šamaranje da bi se neko izveo na pravi put. Nije niko i ničije dete. Već reagovati treba ODMAH. Meni je jezivo bilo kada sam čula roditelje onog sirotog Alekse kako pričaju da im je dete došlo s podlivima, pretučeno, a oni to pripisali delu odrastanja. O tome se radi. Nama je nasilje deo odrastanja, normalna faza. A ne treba da bude. 

Pritom, tvrdim da se bez saradnje roditelja (bar u Srbiji) ništa ne može promeniti ni rešiti. Nažalost, njihove male glavice su jako osetljive i sve što im se dešava utiče na njih i njihovo formiranje. Ne želim da isprobavam na svom detetu kakve će posledice ostaviti to što ga neko šutira svaki dan, vređa i maltretira. I kako će se ono osećati ako mu ja kažem - čekaj, strpi se, ili - reši sam. 

[mama maza 4900]

Pratiti proceduru ne znaci "cekaj, strpi se, rijesi sam", vec kucati na druga vrata prije nego se to dijete presretne. Informisati se prvo o kakvom djetetu se radi, ko je, sta je, pokazati zube u skoli, dignuti sve na noge, pokucati na vrata roditelja, tu zaprijetiti ako treba, pa ako nista ne pomogne onda rijesiti sa djeteom. Pratiti proceduru ne znaci sjediti kod kuce ili pripisivati to odrastanju, vec samo prebaciti bojno polje gdje mu je i mjesto.

[Kate Kapetanica 2466]

Pa Mardz psiholog je i rekla to sve isto, samo uvijeno u papiric. Ona kaze da se dosad pokazalo to kao najdelotvornije jer uvek se sve izavrsi uglavnom na prijavi. Nasilnici se smire par dana jer ih uciteljica nariba, roditelji njihovi zavisi kakvi su i koliko zainteresovani, i kroz par dana sve jovo nanovo. 

Ovako zaobidjes procedure, a naplasis nasilnika posteno jer i oni su deca takodje i uglavnom su plasljivci u sustini svoga bica.

Podrzavam ja to sto ona prica, samo imam problem sama sa sobom i tim.

Evo zašto mislim da se nekakva procedura mora ispoštovati, zašto se prvo moraju roditelji kontaktirati i sa njima prvo pokušati rešiti problem-i ti nasilnici imaju roditelje koji mogu isto tako sutra moje dete da nadju na ulici i da ga preplase jer je njihovo bilo preplaseno. To onda ode predaleko.

Ovako pravac kod mame i tate, pa sa njima pričati, zamoliti, pretiti, šta god. 

Ako ne uspe, suočavanje sa nasilnikom. 

[mama maza 4900]

Na kraju krajeva ko nam garantuje da smo mi hrabriji i "strasniji" od roditelja tog djeteta. Pocinjem sad od sebe, kako god ne bih voljela da neko moje dijete presretne vec da se drzi procedure, tako se i ja postavljam, a jadna bi mu majka bila da je presretne a zaobidje proceduru.

[Strelac84 2882]

Dok ti kucas na vrata, tvoje dete dobija po dupetu i dolazi rascupane kose kuci. Devojcica od 6 godina! 

I to samo zato sto sam joj govorila da nije lepo da se tuce, da se skloni od budala i tako te bajke.

Mislim, sve je to fino i sistem funkcionise u teoriji, pa i u Svici. Praksa govori za sebe koliko vidim.

Da se vratimo na reakciju uciteljice. Kao sto rekoh mm je skinuo kapu tom malom, a taj klinja je agresivno poceo da ga mlatara rukama da mu vrati. 

Uciteljica je rekla mm da joj se ne svidja njegov ton, jer su sada sva deca preplasena  zbog njega. On joj je odgovorio da objasni svojim ucenicima ko je i zasto je dosao, a klincu se izvinio i rekao da nije lepo da maltretira slabije od sebe, posebno devojcice manje i mladje.

Znam ja da ne mogu zastititi ih od sveg zla, ali gde mogu uradicu kako god.

 

[Strelac84 2882]

Vidi Mazo, da je moje dete nasilnik, ja bih bas volela da je zasretne neciji roditelj i ospe paljbu po njoj. Pa ako ja nisam uspela da te naucim pameti uz sav moj trud, a onda brate precrkni od straha sto se kalis na slabijem od sebe.

Govorim o detetu koje je krivo 100%, drugo je da mi neko srece i preti detetu ni krivom ni duznom.

[In-Greed 10390]

Strelac, stvarno nezgodna situacija. Nemam sta da dodam, sto vec nije receno, kao i svi prvo bih probala redovnim putem da zastitim dijete, a kada bih vidjela da ne ide, zastitila bih svoje dijete kako znam i umijem. 

Sreca je sto si ti primijetila to blagovremeno, bas.

[Kate Kapetanica 2466]

Strelac, da raščistimo-po meni ste vi uradili kako bih i ja, otišli pravac kod učiteljice. Ja ovde samo komentarišem savet psihologa.

Da ne bude zabune.

[malagarava 8252]

Evo zašto mislim da se nekakva procedura mora ispoštovati, zašto se prvo moraju roditelji kontaktirati i sa njima prvo pokušati rešiti problem-i ti nasilnici imaju roditelje koji mogu isto tako sutra moje dete da nadju na ulici i da ga preplase jer je njihovo bilo preplaseno. To onda ode predaleko.

Ovako pravac kod mame i tate, pa sa njima pričati, zamoliti, pretiti, šta god. 

Ako ne uspe, suočavanje sa nasilnikom. 

O ovome i ja razmisljam.

Prvo boh otisla u vrtic pa kod roditelja, ALI kod dece nasilnika uzrok nasilnickog ponasanja upravo i lezi u porodici pa se iskreno pitam da li bi adekvatno odreagovali. Mozda i ovako dobija prestroge kazne kuci ili je pak prezasticen mali princ koji je u ocim aroditelja idealan pa jos vas nappadnu. 

U svakom slucaju, bez obzira na te scenarije bih se, ukoliko sam u mogucnosti, obratila roditeljima- pa na kraju i samom detetu pripretila.

 

Strelac javljaj kako je, da li se ikad vise ponovilo.

[malagarava 8252]

A psiholog? Pa i mene su njene reci sokirale iskreno govoreci. Ne bih ocekivala takav savet ali cim je u stanju takav savet da da, znaci da sve ostalo "umerenije" nema preteranog efekta.