Goga86

U bolnici su mi rekli da cu ciklus imati najverovatnije za mjesec do 40 dana. Ja sam ga imala kroz 35 dana. 

Idem u pg, nemamo mi u Nk hematologa. Ja nažalost znam dosta ginekologa u kbc, jer ih Nebih ni upoznala da se sve ovo nije desilo. Za hematologa znam samo da je žensko, dr me zakazala, čak je i rekla ime, al sam zaboravila 

Ne znam odakle, ja sam iz Nk pa ne znam koliko poznaješ nase ginekologe, a hematolog ne znam ko mi je:-), jer sam zakazana krajem ovog mjeseca, pa ćemo se tad upoznati:-) 

Nema na čemu, ti smo da pomognemo ako možemo. Moraju oni to sačuvati, samo ti datum kazi kad je bio pobačaj. I eto moj nalaz obdukcije bebe i posteljice nije ukazivao na trombofiliju, al posto je pobačaj bio u šestom mjesecu dali su mi da radim test,. 

Mislim da i sad možeš uzeti nalaz obdukcije, ne znam kako joj kod vas, al kod nas u cg se upravo sa nalazom obdukcije ide kod geneticara, i on procjenjuje da li si kandidat za određene testove, u mom slucaju na trombofiliju. S obzirom da se i nalaz obdukcije dugo ceka ne znam zašto bi bio problem da ga sad podignes, samo trebas znati datum kad se radio. 

Mozda cu lupiti sad, al mi nesto ta slaba pokrvljenost posteljice mirise na trombofiliju. Ne bi bilo od goreg da uradiš test. 

Već sam zanemarila. Nešto mora biti uzrok, nije bakterija, nije anomalija, nije trombofilija ... Mada sada je i nebitno, bitno je da sam saznala nešto novo, i da što više pripremljena udjem u novu trudnoću. 

I meni su rekli da sačekam barem onoliko koliko sam nosila, tj 6 mjeseci, i evo prošlo je, ali... Ne umijem objasniti, imam zelju, a toliko me i strah pa zelja nestane

Naravno da cu uzimati, zakazano mi je krajem mjeseca kod hematologa, pa će on odrediti terapiju, nego mene zbunila genetičarka koja je prije svega tvrdila da je ja nemam, čim sam jednu zdravu trudnoću imala, pa kad su došli rezultati onda trvrdi da nije uzrok. 

Žene, nova sam u ovome pa mi treba savjet, iskustvo... Poslije svega što mi se desilo otkrivena mi je trombofilija, naime homozigot za PAI-1 4g/5g, ostale su ok. E sad genetičar kaže da ona nije uzrok pucanja plodovih ovojaka, al da cu u narednoj trudnoći morati primati injekcije. I sad meni nista jasno nije. Imala sam prvu savršenu trudnoću, druga se zavrsila tragično, al trombofilija nije uzrok... Potpuno sam zbunjena... Ja ću sve uraditi sto je do mene, kad ostanem u drugom stanju kad bog da, ali eto ispade da oba puta, nek mi je zdravo djevojčica, nijesam imala problema sa trombofilijom, iako je imam

A 

Nažalost se razumijemo, tačno znam kako se osjecas...tesko je, al moramo dalje. Imamo ožiljak do kraja zivota koji hrabro moramo da nosimo, da se suocimo sa stvarnosti i da krenemo dalje. Znaci ti si sve saznala u bg, tvoja dr nije ništa vidjela osim viška plodove vode???  Ja Sam u prvoj trudnoći imala višak plodove vode, ali bogu hvala sve je bilo u redu sa bebom, a ironično drugi put sam imala nedostatak, pa sam je izgubila. Treći put bi red bio da imam normalnu kolicinu. Želim ti sto brzi psihički oporavak, i piši, makar je to meni pomoglo. Ovdje su sve zenice koje su imale sličnu muku...

Hvala vam zene još jednom, iskreno se nadam da cu se prebaciti na drugu temu ubrzo, sto želim i vama... Neco čestitam, pročitala sam, sad uzuvaj

Onda se razumijemo, nazalost.  I ja sam bila na infuziju dok sam čekala prekid, jer su se bojali sepse. Bravo na novoj trudnoći, divim ti se, i bježi odavde, ovo nije mjesto za tebe. Ljubim te, i zelim ti od srca sve najljepše, jer zaslužila si to. 

Hvala ti na saosećanju, ne daj boze nikome, niko nije zaslužio toliku kaznu, što god uradio, a ja...nekako uvek sam prvo mislila na druge, pa tek onda na sebe, preosjetljiva sam, plačem i za najmanju sitnicu, i svi su znajući me mislili da ovo psihicki necu izdržati, svi su se okupirali mnome, toliko da mi nijesu dozvoljavali da se časno oprostim od svoje bebe, odem u kupatilo da plačem, muž, sestra, majka, svekrva za mnom...I tako svaki dan dok nijesam otišla u bolnicu(jer sam 7 dana čekala odobrenje etickog), e tada sam bila sama sa sobom i sa bebom u stomaku. Ali bogu hvala imam ja mog andjela kuci, djevojčicu od cetiri godine i znala sam da zbog nje moram ostati psihički zdrava, i vjeruj mi ona mi je najviše pomogla, ona je moj spas... Ljubim te. 

Draga Neco čitala sam tvoje postove, i prije i poslije mog Tripl testa, i bas kako kazes to je neka intuicija, predosjecaj...na kraju obdukcija je pokazala da je plod bio bez malormacija. znam kakav si pakao prošla, jer sam prošla kroz slicno, i samo ja tebe, ti mene i žene koje su nažalost prošle kroz ovaj pakao mogu da razumiju, drugo niko... Nikom ne možeš objasniti kako je to kad osjećas pokrete bebe(a kod mene su bili prenaglaseni jer nema plodove vode), znaš da joj nema spasa, i da je moraš ubiti, doslovce je tako,  a pri tom čekas odobrenje etičkog  nedelju dana za prekid. Kako objasniti nekome da imaš osjecaj da je sedam dana sedam godina, to mi je nekako najduži period u životu. Da ne pričam o osjecaju kad lezis na stolu, kažu ti da budeš mirna, a iglu ubrizgava ju u srce tvog čeda, i na kraju, ne znam kako je kod tebe bilo, ja sam sama u sobu rodila... Ja sam prekid imala u septembru, i evo prošlo je šest mjeseci, dr su mi rekli da toliko sačekam...ali mene jos uvek strah, vraćam se konstantno ovoj temi. Tebi se divim, i svaka ti čast na novoj trudnoci, i vjerujem da ti nije bilo ni lako danas, jer pretpostavljam da je Igla ista, ali bogu hvala ovog puta drugi razlog. Molim te kad vidiš post, napisi rezultate amniosinteze, cisto da potvrdimo ono što već prepostavljamo. Bog mora nagraditi nas, kad smo ovoliki teret ponijele. Grlim vas jako ooooo. 

 Hvala vam svima drage moje na lijepim riječima... Neco uzrok neću nikad saznati, a trudnoca mi je bila u najmanju ruku paklena .ne znam kako da krenem...  Na prvom ultrultrazvuku sam saznala da imam dva mjeska, sa jednim plodom, a da se drugi još nije razvio. Dr me uveravala da je to ok, i da dodjem za nedelju dana da ce se do tada razviti i drugi. Nijesam stigla na taj drugi ultrazvuk, Prokrvarila sam, to je užasno bilo, Odliv, ugrusci, mislila sam da je sve gotovo, međutim jedan plod je ostao i hospitalizovana sam, bila sam optimisticna, ubijedjena da će sve biti u redu...desetak dana sam u bolnici, sve se smirilo, konačno došla mojoj djevojčici kući, kad ono posle dva dana opet krvarenje, opet bolnica opet odvajanje od djevojcice ovog puta dijagnoza wanishing twin i hematom. Sve se opet stabilizovalo, i mislila sam da sam konačno odahnula, pri izlasku dr mi upisa neke mjere bebice  i posla me na tripl test, stižu rezultati rizika za down 1:288. Strah mi se uvukao u kosti, prvih dana sam plakala non stop, išla u Genetsko, al me nijesu poslali na amniosintezu, jer mi je Granični ali nizak rizik,  iako sam ja to zeljela. Išla sam u krevet i budila se sa istom mišlju, a sve drzala u sebi, jer me niko nije razumio, svi su bili tipa da umisljam, eto kao i doktori su potvrdili da je sve ok...trudila sam se da ne mislim, da se smijem, radujem, ali... Ne umijem vam objasniti kroz šta sam prolazila, ko da sam naslucivala da će se nesto strasno desiti. Malo sam se smirila, ubijedila opet sebe da će sve biti u redu kad opet... Novi problem, budim se, osjecam mokri veš, naravno pomislih da sam Prokrvarila, skačem, pogledam, nije krv. Prolaze 3_4 dana svako jutro isto, odem kod dr ona kaze vjerovatno nevoljno mokrenje jer nisko nosim. Ne sluteći šta je ja radim keglerove vežbe, i zakažem privatno expertni ultrazvuk, da smirim moje misli... Srecom je muž bio sa mnom... Doktorica nam saopštava da je po expertnom sve uredu sa bebom, al da ja nemam ni malo plodove vode, i da moramo na prekid jer u 24 nedelji beba nema šanse....odmahsu mi uzeli sve briseve, jer je razlog pucanjs plodovih ovojaka najčešće infekcija, al je meni sve bilo čisto. Meni je vodenjak pukao visoko kod grudi, zato mi je polako curkao, dok nije Iscurio skroz, a ja mislila nevoljno mokrenje.  Eto drage moje, to je ukratko mojih paklenih šest mjeseci borbe... I dalje mi je teško, okrivljujem sebe, možda su moje misli dovele do ovoga... I na kraju krajeva nijesam imala snage da vidim moju bebicu kad sam je rodila, sto sebi nikad neću oprostiti... Sad se grozno osjećam zbog toga, duša mi se kida, samo sam zazmurila i odbacila je... Da se samo mogu vratiti... Izvinite, izjadah ja svoju muku
 

Hvala ti kam punoooo, znaci mi svaka riječ. Ja sam moju bebu izgubila jer mi je Iscurio vodenjak, tako da nijesmo imali sanse, prošla sam i feticid, ma užas... Kasnije je obdukcijski nalaz pokazao da sam nosila zdravu djevojčicu :-(. Vjerovatno nikad neću saznati zasto nam se to desilo... 

Konačno nađoh mjesto da se izjadam. Izgubila sam bebu prije pet mjeseci u šestom mjesecu trudnoće , samo žene koje su prošle kroz isto mogu da me razumiju. I dalje se osjećam užasno i imam neopisivi strah od nove trudnoće, ne znam kako to da prebrodim, pišite mi kako ste se vi izborile...