Ivana

Evo ja ću prva da se upišem
Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.
Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! Kakva je to radost, to treba doživeti!
Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.

Evo ja ću prva da se upišem
Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.
Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! Kakva je to radost, to treba doživeti!
Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.

Evo ja ću prva da se upišem
Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.
Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! Kakva je to radost, to treba doživeti!
Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.

Evo ja ću prva da se upišem
Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.
Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! Kakva je to radost, to treba doživeti!
Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.

Meni zvuči kao da je ragada. Detetu neće ni malo smetati ako posisa i nešto krvi, to nek te ne brine. Obavezno nastavi da nudiš i tu povređenu dojku da ne bi došlo do zastoja mleka i mastitisa. Proveri kako beba hvata dojku.
Najčešći uzrok nastajanja ragada je loš položaj bebe na dojci. Obrati pažnju da beba jako zine kad uzima dojku tako da se u ustima nađe i što veći deo areole (to ti je onaj taman krug oko bradavice). Nevalja ako je samo bradavica u ustima onda je beba oštećuje desnima.
Tu ispucalu dojku drži što više na vazduhu da se rana suši. Nemoj da koristiš jastučiće u brusu neko vreme. Rane možeš da mažeš ili čistim lanolinom ili Happy mama balzamom ili nekom dr kremom samo traži one koje ne moraju da se skidaju pre podoja.
Bilo bi dobro i da na neko vreme promeniš položaj u kome dojiš da bi dete vršilo pritisak desnima na drugi deo dojke i tako pustilo oštećeni deo da se oporavi. Npr, ako si dojila sedeći probaj ležeći ili da dete leži na krevetu, a ti da si iznad njega. Moraš malo da eksperimentišeš da otkriješ šta vam odgovara.
Nadam se da ćeš se uskoro oporaviti!

Evo malo svežih iskustava iz Zemunske bolnice.
Porodila sam se u KBC Zemun dva puta, 2009. i sad u maju. Oba puta sam došla kad je porođaj spontano krenuo, tako da nisam imala svog doktora, nego ko se zadesi na dežurstvu. Prvi put je to bio dr Igor Plješa, drugi dr Milan Perović. I za jednog i za drugog imam samo reči hvale, pravi su profesionalci, ljubazni su i možete u njih imati puno poverenje. Takođe moram da pohvalim i sve babice sa odeljenja. Najkraće rečeno svi imaju jedan pristojan i normalan odnos prema porodiljama. Oba puta sam bebu dobila u naručje još u porođajnoj sali. Ovde je praksa da bebu prvo okupaju i poviju, a onda donesu majci na nekoliko minuta. Tata na porođaju je nemoguć, ako to nekog zanima, jer su kreveti u jednoj sali odvojeni paravanima. Epidural me nije zanimao, pa ne znam kakva je oko toga praksa.
Najveća razlika u odnosu na 2009. je što su uveli babyfriendly. Ja sam se porodila poslepodne, pa su mi bebu doneli otprilike dva sata nakon sto su me smestili u sobu, posle onog prvog ustajanja. Apsolutno sam oduševljena sa BF i mogu reći da mi je jako žao što toga nije bilo i 2009. Iako mi je ovo druga beba ti prvi dani su za mene bili nešto potpuno novo! Bilo je pravo uživanje provesti ta 72 sata sa mojom bebom, bez ikakvih obaveza, samo on i ja. Bila sam u sobi sa još tri porodilje i meni lično ne smeta ako nečija beba tu i tamo zaplače, a super je što uvek imaš sa nekim da popričaš. Sestre pokažu previjanje i kako staviti bebu da doji, a takođe nekoliko puta u toku dana i noći nude i dohranu, pa ko šta voli...
Moje iskustvo je da je sa BF hiljadu puta lakše uspostaviti dojenje nego na klasičnom odeljenju gde su bebe odvojene. Krevetac je bukvalno pored vašeg kreveta i uostalom niko ne pravi problem ni ako se odlučite da beba spava pored vas. Ja bih uvek izabrala tih par buđenja po noći i spokojan odlazak kući sa bebom koju vi umete da podojite, a ona zna kako da doji. Osim toga uvek možete zatražiti sestrama da nadohrane bebu uveče ili preko noći ukoliko ste iscrpljeni porođajem i želite da se naspavate.
Posete nisu dozvoljene.
Ukratko KBC Zemun odlična ocena.

Evo ja ću prva da se upišem
Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.
Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! Kakva je to radost, to treba doživeti!
Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.

Evo ja ću prva da se upišem
Porodila sam se prošle godine u KBC Zemun. To mi je bio prvi porođaj. Još dok sam bila trudna razmišljala sam kakav porođaj želim i šta ne želim. Nisam želela carski rez, epiziotomiju, beskrajno ležanje i blejanje u plafon isprekidano bolovima usled kontrakcija. Jednom rečju želela sam da se porodim što je prirodnije moguće jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Onda se postavilo pitanje kako to da ostvarim. Zaključila sam da je najbolje ako najveći deo porođaja provedem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.
Taj dan je počeo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Posle ručka uzmem da sredim još kupatilo i tad mi je postalo sumnjivo kako se kontrakcije često javljau. Nisu bile bolne, pa sam ih otpisala kao pripremne. Kada je moj muž negde oko 19h predložio da izađemo do kafića, rekoh, hajmo. Sedimo mi tako i pijuckamo kapućino, kad odjednom meni se kontrakcije pojačaju, postalo mi je jako neprijatno da sedim dok traje kontrakcija, mada nije bilo nešto puno bolno. Kažem mu šta se dešava, ali da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim sitvaciju, a on će da izađe da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV, kontrakcije su u početku na 8 min, i postepeno ubrzavaju. Negde oko ponoći ga pozovem kontrakcije su na 5-6min. To je to. Sve stvari su mi spakovane, nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još po neko sitno odugovlačenje i krećemo. Nešto posle 1h stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, priprema, u prođajnu salu ulazim u 2h. Dr okonstatuje da sam otvorena 8cm, nešto kasnije mi prokida i vodenjak. Ležim na boku radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45h rodila se moja devojčica!!! Kakva je to radost, to treba doživeti!
Proveli smo u porodilištu tri najduža dana u mom životu. Jedva sam čekala da odemo kući. Posete nisu dozvoljene. Meni nije rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Dojenje je malo teže išlo, jer su je sestre prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana sa sisa. To se sredilo kad smo došli kući. Flašicu smo automatski izbacili, samo sika i tako narednih 6 meseci.