Теуша

Super je Emilija!
Procitala sam sad sve tvoje postove i komentare svih clanica, pa sam dosla do jednog zakljucka koji nema veze sa tobom, ali hocu da ga podelim bas sa tobom

Ja sam dojenje prihvatila kao najveci cilj i pre nego sto sam se porodila. Onda su me posavetovali doktori & sestre samo jednu vaznu stvar: dojenje na zahtev! Ja se toga pridrzavam i pridrzavacu se sve do Petrove druge godine ili dok ne prestane da trazi. Hocu da kazem da ga nikad nisam nudila i mislim da je to sustina mozda i kod tebe. Pokusaj da ostanes verna principu: na zahtev, a ne da nudis. Mozda ces na taj nacin ti lakse premostiti u glavi to njeno privremeno odbijanje.
Ipak mislim da je to odbijanje bila samo faza ili je bila dobro sita pa joj nije bilo nista potrebno. Postoji period kada bi bebci pojeli u toku dana tonu hrane, a opet sisali kao ludi jer rastu nenormalno brzo, a onda naidje period kad stagniraju sa rastom, pa ni ne jedu toliko.
Uzivajte!

Žao mi je što odgovor stiže kasno, ali ako tebi Marina sada ne bude koristio, biće valjan za nekog drugog, nadam se...

Ovde zapravo postoje dva problema.

Prvi se tiče lenjosti bebe koju su prihranjivali u porodilištu i procene da li je dovoljno hrane unosila sisajući po izlasku iz porodilišta.

Drugi problem je tzv. štrajk dojenja, (već sam spominjala ovaj termin, a sada je dobra prilika i da ga opširnije objasnim).

U prvom slučaju konstatacija da nije unosila dovoljno hrane jer se brzo umarala najverovatnije nije ispravna. Tek rođene bebe nemju kondiciju i treba ih pustiti da je steknu, odnosno dojiti ih na svaki njihov zahtev, makar to na samom početku bilo 3 minuta sisanja, pa 15 minuta spavanja, pa opet koji minut sisanja, pa 60 minuta spavanja... (Sve kombinacije ritma sisanja i spavanja su dozvoljene i normalne!) Jedini pokazatelj da beba nije unela dovoljno mleka sisanjem su, na dnevnoj osnovi broj mokrih pelena (optimalno je 5-6), a na sedmičnoj prirast u težini deteta (optimalno je oko 120g-240g). Ako su po ovim parametrima rezultati zadovoljavajući, onda ne treba strahovati. Treba samo biti smiren i dosledan u dojenju.

Drugi problem koji sam izdvojila, najverovatnije je nastao kao posledica prvog. Odnosno, verujem da je majka bila uporna u nastojanjima da doji, ali moguće je da je nehotično dovela svoju bebu u nepovoljnu situaciju pri tome. Ako je bebi na silu pokušavala dati da sisa u položaju koji joj je (bebi) bio neudaban ili ako je bebi majčin stisak rukom bio prejak i neprijatan, očekivana reakcija je da beba počne negodovati u toj situaciji, a da dojku poveže sa svojom fizičkom nelagodom i počne se buniti kad joj se prinese svaki sledeći put. Izaći iz ove situacije je zapravo jednostavno. Potrebno je promeniti okruženje koje je pratilo dojenje do tada, a najvažnije je promeniti položaje dojenja i naravno biti potpuno smiren i staložen.

... Ali štrajk dojenja se može dogoditi i radi niza drugih mogućih uzroka, a ovde sam spram pitanja navela moguć uzrok za konkretnu situaciju. Već sam jednom napisala da se može desiti da je bebi neprijatan naš miris ispod pazuha, bilo da se nismo okupale, bilo da jesmo, ali smo se onda namirisale jakim parfemom ili dezodoransom. Beba tada ne beži od dojke, nego od tog njoj užasavajućeg mirisa! Takođe, kada bebama izbijaju zubići, moguć je da krenu u štrajk, a dešava se i kada im je nosić zapušen... Ono što treba da uradimo, koji god uzrok štrajka bio jeste da otklonimo taj uzrok, a naravno da ga prvo prepoznamo! Najgora stvar je da prestanemo da dojimo. Treba uvek da imamo na umu da smo mi roditelj, da mi donosimo važne odluke, a ne mala beba. Svaka pobuna bebi služi da nam skrene pažnju na nešto. Ona ne zna da govori, pa se služim ostalim sredstvima, a nekad je to odbijanje dojke. Ovo ne znači da ona zaista odbija dojku ili ne želi da sisa, već nam samo pokušava pokazati da je nešto muči, jer ne zna kako bi drugačije. Nagon sisanja kod bebe tiče se njenog preživljavanja i ona ne može tek tako voljno da odluči kako uopšte više ne želi dojku! Na nama je da otkrijemo pravi problem i otklonimo ga.

Evo samo da se apdejtujem.
Elem, kao što i andisam reče- sva je filozofija u tome da dobro uhvati bradavicu.
Noćas sam opet gledala filmić o pravilnom dojenju i učili smo da lepo uhvatimo siku. Levu fino hvata, ali ova desna mu baš nije išla, a kao što rekoh već, u njegovoj 'alavosti i ja se pogubim i nisam mu stavila dobro bradavicu u usta, pa mi je nekako desnima jako stiskao vrh i od toga me užasno bolelo.
Od mog poslednjeg posta stvari su se značajno promenile na bolje. Noćas mu nisam dala da sisa tako kao sivonja, ako loše uhvati odmah mu vadim siku iz usta i krećemo ispočetka dok ne uhvati celu areolu. Jeste da uspe tek iz desetog puta, ali kad lepo uhvati onda ne boli. U međuvremenu mažem lanolinom i već mi je puuuno bolje.
Dakle, nepravilna tehnika podoja je kriva. Nadam se da će sad ići samo ka boljem.
Hvala na savetima ženske.

voljena zeno, ja sam imala identican problem, isto sa desnom bradavicom. to je jeziv bol i tresla sam se kad treba da siki na desnu. mazi lanolin i luftiraj obavezno. takodje, daj mu levu prvih pola minuta-minut, otprilike (ne secam se koliko je to trajalo obicno). videces sama, kad malo manje agresivno pocne da vuce, onda se tek prebacite na desnu. jer tih prvih par gutljaja je najbolnije. sto kazu cure, brzo se to stablilizuje. sva je filozofija u tom da dobro uhvati bradavicu, i ja sam to znala ali nikako mi nije islo to namestanje, dok sam nije poceo od starta "pravilno" da je hvata.

Probaj da mu naslonis stomacic na svou siku i onda blago pritisnes ili potapkas po ledjima,da izadje vazduh. Sve ce to doci na svoje , super vam ide!

Što se tiče prvog - proći će te bol nakon nedelju, dve. Kad se dobro uvežbate oko hvatanja dojke i slično. Evo mene su i drugi put bradavice bolele prve 2-3 sedmice onako baš kad ih uhvati.

To što pusti i bude nervozan je ili jer se nagutao vazduha pa mu je potrebno da podrigne ili mu se u toku sisanja pokrene peristaltika pa krenu gasovi da se pomeraju u crevima pa ga boli. Dakle, grčići.

Treba jedno 5-6 nedelja da se sve stabilizuje i dođe na svoje. Posle sve bude lako kao pesma i obostrana uživancija.

Ja isto ne znam da li nešto ne radim kako treba.

Meni mleko takođe lipti kao iz česme, kao i kod Bgb, a Vukašin je 'alav, i sisa nekad tako jako da mi se preznoje tabani u prvih par minuta sisanja. Posle kad već malo isisa iz sike, onda je mnogo lakše podneti do kraja, čak prija, pravo olakšanje kad me iscedi. Ali prvi minut-dva dođe mi da plačem. Pogotovo na desnoj dojci. Tu mi je bradavica znatno osetljivija, na oko se ne vidi neka razlika u odnosu na levu, ali sam vrh bradavice me boli na dodir, ne znam kako to da "izlečim", ili prosto treba sačekati da bradavice očvrsnu?

Drugo pitanje, Vule nekad u sred sikenja pusti dojku, i onda počne da kenjka, kmeči ili plače, ja mu je nutkam nazad, a on samo eventualno liže i neće da je uhvati, nego pravi zgađenu facu i samo pojačava "histeriju", i onda odjednom posle par minuta kenjkanja kao da shvati da je sika tu, i počne halapljivo da navaljuje na nju, ali bukvalno kao mali kerić.

Inače, ja ga dižem par puta u toku dojenja da podrigne, nekad podrigne, nekad ne.

sta god nama lekari i zainteresovana okolina savetovala, moje dete je bilo to koje je odlucivalo kad ce jesti. nezamislivo mi je i dan danas da kad on hoce da siki da mu ne dam. on bi svisnuo od vriske.

Meni je pedijatrica na prvoj kontroli, onoj s mesec dana, rekla da dojim na dva, dva i po sata. Kao zbog grcica - dete ne bude ni previse gladno ni previse sito, nego taman da ne bude ni halapljivo ni lenjo. U teoriji je to savrseno imalo smisla i mozda bi nas spaslo od onolikih grceva. Ali... da li sam ja bila previse osetljiva na njen plac, da li sam se bojala da necu imati dovoljno mleka ako "proredim" dojenje, ili sam samo bila previse izgubljena - tek moje dete je visilo na sisi non stop. Ja nisam znala sta drugo da uradim kad krene da place, nisam znala drugacije da je uspavam, nisam znala drugacije da se mazim s njom, nisam znala drugacije da budem sigurna da je sita.... Valjda sam samo slusala svoj instinkt i svoju bebu.

Rezultat je sasvim zadovoljavajuci, da se vratim na pocetak opet bih isto

Sine moj, mama te upravo hrani pored mene. Sad mi prolaze slike kroz glavu sta mi se sve izdesavalo u ova 2 dana otkako ste stigli kuci. Prvi put sam te drzao u nasoj kuci. Svi su rekli da si poranio, da si mali, a ja im svima kazem da si ti veliki mali covek koji je samo pozurio da bi ranije usrecio svog tatu i svoju mamu. Ti se vec pravi covek, nisi ti beba, ti si samo beba za one neznalice koje nemaju pojma o zivotu. Za mene ti si neko za koga ja zivim. Preksinoc sam te prvi put uspavao, mama je bila u kupatilu, a ti si poceo da places. Samo sam te uzeo u ruke, a ti si prestao, samo si slusao svog taju koji je ponavljao Vas ritual dok si jos bio u stomaku, I slusao si ga, nisi plakao, nego si zaspao za par sekundi, a tvome taji su krenule suze, i sad mu idu suze dok ti pise. Ali su ovo najradosnije suze koje covek moze da ispusti, i najsrecnije suze koje postoje. Suze koje teku za mojim malim misom, mojim malim covekom koji je svojim rodjenjem meni dao novi smisao za zivot.
Hvala ti jos jednom sine, hvala i tebi i mami sto ste mi ucinili zivot vrednim svakog udisaja vazduha moji disem, koji disem za vas dvoje sine moj.
Jutros sam te prvi put kupao. Kazu to je tajin posao, a ne kapiraju da je sve tajin posao. U stvari to nije ni posao, to je najlepse zadovosljtvo koje tvoj taja ima u zivotu. Pohvalila je tvog taju danas patronazna sestra da sam te lepo kupao, a samo ti i ja znamo da je to ono nase sto mi imamo jos od momenta kad si izasao na ovaj svet. To je onaj nas interni dogovor koji cemo graditi dok budes odrastao, kad neki nestasluk zajedno precutimo mami, nesto sto samo ti i ja znamo. Danas nam je i to kupanje bio deo naseg dogovora, nisi uopste plakao, nisi se bunio, znao si da te kupa tvoj taja, a znas da si u njegovim rukama sigurniji nego igde, znas da tvoj taja nece dozvoliti nista lose da se desi ni tebi ni mami.
Danas te tvoj taja i hranio, kao i u poslednjih par dana, ustajao pet puta u noci samo zbog tebe. Nije mi bilo tesko, bilo mi je drago samo dok te gledam, dok vidim i tebe i mamu tako srecne i lepe.
Vi ste moji andjeli, vi ste sve moje.
Sad ce taja da ide da te presvuce, da nastavimo nas interni razgovor, pa ce taja da nastavi da ti pise pismo, napisace taja i roman za svoje malo pile, da vidis kako i taja koji je uvek ozbiljan je podetinjio, ali to ce biti samo nasa mala tajna sine moj.
Voli te tvoj tata.

P.S. da se zahvalim svima koji ovo citaju i pozitivno komentarisu, ovo planiram da bude moj dnevnik koji ce biti za mog sina. Hvala svima na podrsci.
Tranquilo

Sine moj, rodjen si pre 3 dana, rodjen si kao plod ljubavi tvoje mame i mene.
Ti si postao moja zvezda vodilja u zivotu, gde precrtavam sve dosadasnje ciljeve i moj jedini cilj od sada pa dok sam ziv je da ti i tvoja mama budete najsrecniji u zivotu.
Tvoja mama te je donela na ovaj svet, resio si da izadjes pre vremena, kao sto smo se ti i ja dogovorili dok si jos bio u maminom stomaku, gde smo nas dvojica pricali, smejali se i uzivali.
Ali pozurivao sam te, jer nisam mogao da docekam da te vidim. Nije bilo fer da samo mama uziva sa tobom, hoce i tata da uziva sa tobom. Izgleda da si i ti resio da izadjes ranije .
Ne buni se mama, bitno je samo da ste mi Vas dvoje dobro i zdravo. Nista vise u zivotu me ne zanima. Jos ste u bolnici, nestrpljivo Vas cekam da mi javite da dodjem po Vas.
Tata ti je sinoc do kasno spremao tovju sobu, tvoj novi dom, da kad dodjes mozes da uzivas u ljubavi kojom cemo mama i ja da te obasipamo.
Posto sam ja najsrecniji otac sad, moj zadatak je da imam i najsrecnijeg sina i najsrecniju mamu.
Da budemo najsrecnija porodica.
Zelim da u zivotu uzivas kao i ja kad sam cuo da si se rodio. Zelim da budes lep kao tvoja mama, a od mene samo da ne pokupis tatinu filozofiju .
Zelim da budes pametan, zelim da budes srecan i sto se mene tice, ucinicu sve da ti ispunim sve zelje.
Ucinio si me ponosnim, ucinio si me srecnim, ucinio si me zadovoljnim, i zbog toga ti obecavam da cu ti uciniti isto tokom celog zivota.
Ti si sad sa svojom mamom mog razlog za zivot, ti si ono sto sam cekao citavog zivota, i znao sam da ces doci, onda kad si mi najpotrebniji, jer najlepse stvari se desavaju kad su najpotrebnije.
A koliko si mi bio potreban saznaces u sledecim godinama, onim godinama gde cu biti tu da te vidim da prohodas, da progovoris, da se nasmejes, da podelim sa Vama sve radosti ovoga sveta.
Videces da ces imati najboljeg tatu, a tvoja mama najboljeg muza, jer ste mi Vas dvoje podarili najvecu radost u mom zivotu, i sada dok god sam ziv ne mogu da Vam se oduzim, ali obecavam da cu ziveti za Vas dvoje.
Sine moj, jos jednom veliko hvala i tebi i tvojoj mami na ovom poklonu.

Tvoj tata

Odvikavanje je najčešće postupno, ali pretpostavljam, ako je iz zdravstvenih razloga, da moraš odmah. Dete ti je već veliko, pa bi možda trebala da razgovaraš sa njom, naravno na način da ona razume da je došlo vreme da ne siki više. Zabavi je šarenim slamčicama, kojima bi pila novo mleko ''za velike devojčice'' iz neke šoljice koja joj se dopada. Što se tebe tiče, možeš postupno da smanjiš količinu, ako se izmlazaš, ali sve manje i ređe. Sama vidi koliko je potrebno da izmlazaš dok ne olakšaš malo grudi, tek da ti nisu tvrde i bolne. Pij čaj od žalfije.

Meni zvuči kao da je ragada. Detetu neće ni malo smetati ako posisa i nešto krvi, to nek te ne brine. Obavezno nastavi da nudiš i tu povređenu dojku da ne bi došlo do zastoja mleka i mastitisa. Proveri kako beba hvata dojku.
Najčešći uzrok nastajanja ragada je loš položaj bebe na dojci. Obrati pažnju da beba jako zine kad uzima dojku tako da se u ustima nađe i što veći deo areole (to ti je onaj taman krug oko bradavice). Nevalja ako je samo bradavica u ustima onda je beba oštećuje desnima.
Tu ispucalu dojku drži što više na vazduhu da se rana suši. Nemoj da koristiš jastučiće u brusu neko vreme. Rane možeš da mažeš ili čistim lanolinom ili Happy mama balzamom ili nekom dr kremom samo traži one koje ne moraju da se skidaju pre podoja.
Bilo bi dobro i da na neko vreme promeniš položaj u kome dojiš da bi dete vršilo pritisak desnima na drugi deo dojke i tako pustilo oštećeni deo da se oporavi. Npr, ako si dojila sedeći probaj ležeći ili da dete leži na krevetu, a ti da si iznad njega. Moraš malo da eksperimentišeš da otkriješ šta vam odgovara.
Nadam se da ćeš se uskoro oporaviti!

Jesam li vec pisala ovde?
Stvarno postajem jako zaboravna...
Mi smo uvece setali i ajde da kupim test kasnilo mi je 4 dana... mm je bio protiv toga jer se bojao da ce biti negativan.
Kad smo dosli kuci, ja sve hocu, necu, ne znam dal da radim.... I prelomim, odem u kupatilo. U sekundi su se pojavile dve crte. Onda pocinjem da se derem i da ga dozivam, i samo sam mu rekla:"meni se sad ruke jako tresu, a ti ces biti tata"
I mi smo se grlili, ljubili, ja sam skakala po kuci pola sata, sve su mi suze od srece isle...

Moraćeš ipak još da sačekaš još koji mesec. Ako ste i ti i tm preneli bebi recesivni gen za plave oči, onda je svakako moguće da beba ima plave. Ali je još jako rano da se kaže.

Na sobnoj temperaturi
do 15 °C ……. 24 sata
19-22 °C ……. 10 sati
25 °C ……….. 4-6 sati
30-38 °C ……… 4 sata

U frizideru:
na temperaturi 0-4 °C ……. do 8 dana

U zamrzivaču:
u pretincu zamrzivača unutar frizidera (temperatura nije stalna zbog čestog otvaranja vrata)…… do 2 sedmice
u pretincu zamrzivača koji je dio frizidera od dva dijela (zamrzivač ima posebna vrata)……. 3-4 mjeseca
u zamrzivaču s konstantnim dubokim smrzavanjem na -19°C ……. 6 mjeseci ili duže

Mlijeko treba čuvati u manjim flašicama (postoje i kesice da se kupe, znam da ih pravi Medela) jer ćete tako smanjiti količinu bačenog mlijeka koje dijete nije pojelo. Što se tiče čuvanja u istim flašicama, ne bi trebalo spajati izmuzeno mlijeko u različitim danima (može svo mlijeko od jednog dana u istu spremati).
Za čuvanje je najbolje koristiti flašice od tvrde plastike ili stakla, sa čvrstim poklopcem. Jednokratne plastične boce se ne preporučuju.
Mlijeko iz frižidera se može zagrijati pod mlazom tople vode, tako što se povremeno trese bočicu sve dok se ne postigne željena temperatura ili u posudi sa vodom.
Mlijeko nikada ne zagrijavati do vrenja. Prokuvanjem se gube ili smanjuju zaštitne stvari i neki enzimi, čime se smanjuje i njegova vrijednost.
Zamrznuto mlijeko trebalo bi staviti u frižider na period od 24 sata kako bi se postupno odmrzlo. Nakon odmrzavanja, zagrijati ga treba kao i mlijeko koje je bilo u frižideru. Takvo odleđeno mlijeko ne smije se ponovo zaleđivati.
izvor:www.roditelji.me

eto to sam nasla,vjerujem da ce pomoci mamama

Na sobnoj T 2 do 24 sata sve zavisi koja je sobna temperatura
U frižideru do 8 dana
U frizu do 14 dana
U zamrzivaču do 3-4 meseca

Nani mleko ne moze da stoji u frizideru duze od 24 sata.A na sobnoj temperaturi 3,4 sata.
Ipak je mleko mleko i svi dobro znamo koliko je kvarljivo.
U zamrzivacu ne duze od mesec dana.....
Veruj mi nijedno SVEZE mleko ne moze stajati duze od 24 sata u frizu,pa ni majcino mleko.I to strogo sterilne bocice...

Ovde se ne radi samo o jeftinoći, već o zdravlju. U redovnoj proizvodnji plastike koristi se, između ostalog, supstanca Bisphenol A, koja je štetna po zdravlje ukoliko dospe u organizam. Često ćete na plastičnim proizvodima koji dolaze u dodir sa dečijim ustima, bilo da ih deca žvaću (glodalice, cucle...), bilo da služe za odlaganje hrane, naići na oznaku BPA free. To znači da ti proizvodi ne sadrže ovaj štetni element. AVENT-ov komplet za čuvanje mleka i kašica, kao i čitav AVENT-ov asortiman proizvoda je BPA free, što se ne bi moglo garantovati za sterilne flašice za urin. Ako ne želite da kupujete plastičnu ambalažu prilagođenu nameni o kojoj ovde pišemo, bolje je upotrebljavati staklenu ambalažu koju već možda imate u kući, npr. teglice ili flašice. Naravno, predhodno ih sterilišite.

Kupila sam AVENT-ov komplet od 20 čaša + 20 poklopaca + 2 kašičice, za oko 1800 dinara i nisam se pokajala. Koriste mi za čuvanje mleka u zamrzivaču, ali i za svakodnevnu pripremu i čuvanje kašica. Pogodne su za poneti u torbi, ako će dete jesti nešto van kuće. Čak ih i ne koristim sve, nego sam otpakovala samo 10 komada, a preostalih 10 će sačekati neku drugu bebu...

da vam prenesem svoje iskustvo....
Kada je moja djevojcica koju sam do tada dojila imala 15 mjeseci, ostala sam u drugom stanju. Nakon prvog pregleda, kada je potvrdjena trudnoca, moja doktorica mi je savjetovala da podjem sa odvikavanjem kcerkice od dojke jer kako ona kaze to bi doslovno iscrpilo moj organizam, a i vec je dovoljno velika da joj dojka vise i ne treba.
Poslusala sam doktoricu, i odvikla bebce od dojke za 5 dana i od tada je pocela spavati cijelu noc.
Nisam puno razmisljala jer sam je svakako planirala odvikavati u tom periodu.
Poenta je u tome da svaki doktor ima razlicito misljenje, moja doktorica je misljenja da ne treba dojiti u trudnoci, zbog toga sto dojenje izaziva kontrakcije materice a mnogo iscrpljuje organizam zene.

Ja nemam ličnog iskustva sa tim, ali ženica sa kojom sam ležala u sobi nakon porođaja je baš bila u takvoj situaciji.

Ona je dojila do 7. meseca trudnoće bez problema.

Naravno, to samo ako imaš urednu trudnoću.

Bebica u stomaku, koliko ja znam, dobija sve prva. Nemoj se brinuti

U USA žene često doje do pred sam kraj trudnoće a onda čak i nastavljaju tzv. "tandem breastfeeding", dakle nastavljaju da doje i novorođenče i stariju bebicu.

U tudnoći može da se doji do 20-te nedelje. Kasnije ne zbog opasnosti od prevremenog porođaja. Treba dobro da se hraniš. Pozdrav!

Nani, ako su ti gaćice stalno mokre, možda ne bi bilo loše da proveriš da nije u pitanju visoko prsnuće vodenjaka. Mislim da postoje da se kupe ulošci za to, nisam sigurna.

Evo da i ja podelim svoje iskustvo. U devetoj nedelji letela sam od Kalifornije do Srbije. Situacija je bila specificna jer su karte kupljene pre nego sto smo saznali da smo trudni a i zelja da se vidi porodica posle dugo vremena nije bila zanemarljiva. Naravno, svemu tome je prethodio lekarski pregled gde je ustanovljeno da je sve u najboljem mogucem redu. Iskustvo iz aviona-puno vode, grickanje voca, ustajanje na svakih 45 min, nosila sam carape sa kompresijom i cesto mrdala stopalima zbog cirkulacije. U avionu su mi pomagali oko prtljaga, nista nisam teglila. I da naglasim da sam pre puta imala velike mucnine ali sam se psihicki pripremila za put i ubedila sebe da ce sve proci u savrsenom redu. I jeste. Slusajte svoje telo i sve ce biti ok.
Sto se tice kola, nisam vozila samo dok su me pratile velike mucnine i grcevi. Sad je mnogo bolje.

Ja sam pre trudnoce bila vrlo aktivan putnik, sto poslovno, sto privatno. To je bilo uglavnom u tempu jedanput nedeljno na par dana u inostranstvo kolima ili avionom.

naravno trudnoca je mnogo promenila, ali ne i ubila moj zivotni ritam.
Saveti lekara su vrlo jednostavni. Ako se vi sami osecate dobro, onda se tako i ponasajte. U svakom slucaju put avionom se vise preporucuje nego dugo klackanje u kolima. ja sam tokom trudnoce u prvom trimestru bila na skijanju od BGDa do Austrije i planinski vazduh mi je jako prijao, u drguom trimestru sam bila na proputovanju po Italiji, do Venecije i jun na hrvatskom primorju i to definitivno jeste najlepsi period za putovanja, a u 32-oj nedelji sam bila avionom do Ljubljane i kolima nazad.

Pravila avio kompanija u Evropi, Americi i Srbiji se drasticno razlikuju. NPr u Srbiji vas pre ulaska u avion pitaju koja ste nedelja i ako j odgovr do 27-me niko vas vise ne dira (naravno da zemaljske stjuardese ne mogu da procene na osnovu velicine stomaka koja ste zaista nedelja). U drugom slucaju traze misljenje lekara i to ne vaseg vec i aerodromskog pa ako se odlucite da letite spremite za dosta peripetija.

Uprkos tome americke aviokompanije dopustaju da letite do dve nedelje pred termin porodjaja, pa sam ja pitala mog lekara u cemu je sustina.

U stvari, veci problem je organizacija vaseg porodjaja u avionu (ako se ne do bog desi) nego sto postoji relno veliki problem. Naravno kao i uvek u zivotu u jednom od 10000 slucaja desi se problem sa placentom koji izaziva prevremen porodjaj ali niko nije dokazao da je direktno povezan sa avionom.

Prevoz automobilom koliko god je neudoban moze biti i bolja varijanta, samo ako ste dovoljno strpljivi i nigde vam se ne zuri i na svakih sat vremena voznje napravite pauzu od 15 minuta. Cebence u prirodi i sladoled poboljsavaju dozivljaj i tako sam ja bezzbolno putovala u devetom mesecu trudnoce od Ljubljane do Beograda kolima. (na granici takodje mozete da zamolite da idete preko reda, jer niko nije zeljan da odgovara za vas porodjaj, pa ce vas sa vecim ili manjim osmehom rado brzo propustiti).

Takodje zelim da napomenem da sam u devetom preplivavala Adu i sve je bilo u apsolutnom redu. Cak sta vise moja kicma mi je uvek zahvaljivala kada se nadjem u vodi...

Rodila sam zdravu lep devojcicu i to na dan termina...

Pa je moj savet ako ste ranije bili aktivni ne ubijajte sve svoje navike vec ih samo prilagodite vasem novom stanju