broccoli

Žene, pa pišite, nemojte se samo čekirati
Mi smo još malo tu, moj dečak veliki kreće u predškolsko.
Srećna sam što ostaje u istoj grupi sa istim vaspitačicama, samo će imati ozbiljnijeg rada oko 2 sata. Ostalo slobodna igra i dvorište, ne bih baš da ga guram u ovaj naš nakaradni obrazovni sistem pre vremena, neka ostane dete, što duže može. 
Nestašan i živahan, ali umiljat i nežan istovremeno. Nije tipičan dečak, poredja spajdermena, dinosaurusa i trolove, napravi im kuće od kocki i izmišlja neke priče i doživljaje. Obožava da mu se čita, ali on sam tek počinje da prepoznaje neke reči. Ima vremena... Bolna su nam tačka neki glasovi, koje izgovara, ali nikako da automatizuje, valjda je i njemu više dosadilo, evo 3,5 godine kako redovno idemo kod logopeda... No, hvala Bogu, brblja kao navijen, rečnik mu je baš bogat, valjda će i to doći na red. 

Nije bas biser al nas je posteno nasmijao.
Sinoc okupala sincica i prije oblacenja ga pustila da se malo istrci gologuz. Dok je trckarao ispitivala ga ja gdje mu je koji dio tijela, noge, ruke, prsti, glava, oci, nos....i sve je super pokazivao na sebi. Kad sam ga pitala gdje je sisa dotrca meni i pokaza na moje 
Zagrizeni sisator 

Mi stigli.  

Mi ćemo biti još malo, taman dok vi dodjete

Mi uskoro ovde pišemo. Ima li koga? 

 koliko analiziranja decije kake i kakanja.
Zaboravih da se pohvalim da smo primljeni u vrtic, videcemo kada ce jos krenuti od septembra svakako ne jos.

Čestitke MaMa Uživajte!

hvala žeMske 
Slabo sam odmarala, drugarica iz sobe dobila bolove u toku noći, al' nema veze, samo neka se rađaju 

Ženee, evo nas razdvojeni  stigao nam je Balša, 4190 g, 55 cm, sve je super. Stimulacija uključena u 20:30, kreću pakleni bolovi, čini mi se bez prestanka, beba stigla u 23:15, iz jednog napona  2h smo bili zajedno, vratili me na patologiju jer je gužva na porodiljsko, dovešće ga ujutro u 6 

Ja sam isto malo uzdržana po pitanju igranja isped zgrade. 
Pustim ga, ali povremeno, i to kad vidim da zabava ide u dobrom pravcu.
Ne znam da li grešim... Gledala sam kako namerno lome  nov gradjevinski materijal, piške u tudja dvorišta... Komšija koji je jako bolestan ih moli samo malo tiši da budu (vrište ispod njegove terase), a oni ga ignorišu.... U pitanju su veća deca 2-3 razred. Najgore što majka sve čuje, ali kulira. Ima preča posla.... 
Moja deca su vaspitana u drugom pravcu, učim ih da se bore za sebe, ali da budu pristojni, kulturni i dobronamerni. Znam ja da je to "staromodno", i ali je jače od mene. 

Baš mi je zanimljivo kako svaki član porodice ima svoju ulogu u Milinom životu, ili makar većina. Sveki je asocijacija na zabavu, klovna, smeh i budalisanje. Moja mama je tu da peva nove pesme, čita nove priče i ona je asocijacija na kreativnost i maštu. Mm je tu da je zabavlja, da plesu, trče i jure, on je asocijacija na sport, aktivnost i smeh do suza. A ja, njena mama, sam asocijacija na ljubav. Ima dana kada je dovoljno što sam stalno tu, dostupna da ona može da priđe, obavije svoje ručice oko mojih ramena i čvrsto me drži kao u strahu da ću negde otići. Ili da privuče moje lice njenom , nasloni čelo na moje i vreme stane. Ili da prisloni otvorena usta na moj obraz i drži tako pošto ne zna još uvek da me poljubi. E takav dan je bio juče, dan kada je u podne zaspala na mojim grudima samo slušajući otkucaje i spavala 3 sata, a ja plakala od sreće što sam bas ja njena mama i od tuge što uskoro nećemo biti 24h zajedno. Moja Mila, moje sunce, moja duša, moje mače.
Prođe godina kao dan.

Ne znam što napisah ovo ovde, valjda da pustim u etar, da ostane negde. 

Ajde MaMa doce i to sjutra jednom
Zelim ti da se sto pre porodis i zagrlis svoju bebu, mene je moja vec osvojila, sva je nezna i pufnasta

Mame sjajne ste! Mnogo mi ovo pomaze =)

Znam, razumem, kažem zgrada, ali mala i sličan je koncept i kod nas... 
Leni, odlična ideja
Ja sam iznosila neke super kocke, pa krede, pa bombone, kao da ih usmerim na neke dobre aktivnosti, jer očito da od nedostatka ideja za pravu igru, prave gluposti... Medjutim, bez veze mi je da se previše namećem, i zbog njega i zbog drugih majki.
 

 

Ja sam isto malo uzdržana po pitanju igranja isped zgrade. 
Pustim ga, ali povremeno, i to kad vidim da zabava ide u dobrom pravcu.
Ne znam da li grešim... Gledala sam kako namerno lome  nov gradjevinski materijal, piške u tudja dvorišta... Komšija koji je jako bolestan ih moli samo malo tiši da budu (vrište ispod njegove terase), a oni ga ignorišu.... U pitanju su veća deca 2-3 razred. Najgore što majka sve čuje, ali kulira. Ima preča posla.... 
Moja deca su vaspitana u drugom pravcu, učim ih da se bore za sebe, ali da budu pristojni, kulturni i dobronamerni. Znam ja da je to "staromodno", i ali je jače od mene. 

Kad je moja najstarija prolazila kriz slicnu situaciju sa drugaricama, moja prijateljica psiholog me je posavetovala da je ucinim popularnom. Da pozove jednu drugaricu da rade nesto posebno, da im pre skole kupim vocnu salatu, povedem ih u Deltu, nesto tako trivijalno sto devojcice vole. I stvarno, ostale su bile malo ljubomorne pa su se malo po malo opet zblizilr. Ima nacina samo je nama tesko da se spustimo do njihovih godina, iskustvo nam smeta.

Ne znam, jako je tesko u danasnje vreme. Suprug i ja se samo slazemo sa time da decu necemo uciti da na zlo uzvracaju zlim, jer se na taj nacin samo zlo uvecava, nista se ne resava ( npr. kada ih neko udari da vracaju). Od zla se treba uklanjati sto je vise moguce. I to nije znak slabosti, naprotiv.
Ja bih samo rekla Sab da potrazite pomoc, posavetujete se kako da se postavite, ali da se vi previse ne mesate. Podrzite ga, budite mu vetar u ledja, ali pustite malo i njega. Nekada deca najbolje sama rese i bez nas odraslih. Ali pazite iz prikrajka da se stvar slucajno ne otrgne kontroli. Mora i da jaca sam ali i da zna da ima porodicu koja je uvek tu za njega da ga podrzi, da nije sam.

Ja ne verujem tj ne mogu da verujem da roditelji ne reaguju! Pa ivaj moj je dobio zescu grdnju kad je preterao zadirkivajuci drugog decaka i to starijeg i to iz igre.(kad mislim igre nemislim da oprvdavam nego imaju njih dvoje.poseban nacin igranja posto se znaju). Ali prosto mora da zna kad je kraj zezanju i kad pretera a kamoli maltretiranje! Kreve u vrtic sad i molim se da nebude siledzija ili slicno takodje da njega ne diraju a kamoli da ne reagujem ako znam da je nesto poput toga. Zaista ne razumem. Nisam odgovorila na pitanja ali nisam pametna osim da.prica sa.roditeljima ili sto leni kaze kod psiholiga ali opet ne znam  nadam se samo da cete sto pre resiti problem i javi nam kad nadjes resenje. Volela bih da procitam sta deluje na problem poput.ovog.

Ja sam isto malo uzdržana po pitanju igranja isped zgrade. 
Pustim ga, ali povremeno, i to kad vidim da zabava ide u dobrom pravcu.
Ne znam da li grešim... Gledala sam kako namerno lome  nov gradjevinski materijal, piške u tudja dvorišta... Komšija koji je jako bolestan ih moli samo malo tiši da budu (vrište ispod njegove terase), a oni ga ignorišu.... U pitanju su veća deca 2-3 razred. Najgore što majka sve čuje, ali kulira. Ima preča posla.... 
Moja deca su vaspitana u drugom pravcu, učim ih da se bore za sebe, ali da budu pristojni, kulturni i dobronamerni. Znam ja da je to "staromodno", i ali je jače od mene. 

I da, svi prolazimo to sa decom, nemoj toliko da brines. Mene veceras zeludac zaboleo pri pomisli da ce mi cera od jeseni u vrtic. Jedan mali iz koms je pocupao za kosu krvnicki, ja joj rekoh-reci mu da ne sme da te dira, a ona se rasplace i kaze "necu". Srce me zabolelo.

Evo jedna fina knjiga:
https://www.knjizare-vulkan.rs/tinejdz-roman/16309-umem-da-kazem-ne
 

Zove se Helena
MaMa samo hrabro i polako, sad si ti na redu:)

Čestitam Venera

I tako
Stigla moja devojcica sinoc/nocas oko 23h, skoro 4kg(3970) ,vec je i skila kao velika, mnogo je slatka a i glasna!
Islo je sve mnogo brzo ali i dosta intezivno, uglavnom porodih se ja! Hvala vam zene