BEBERON

lajkovala bih 100puta da mogu. Bas si ovo lepo rekla,slazem se sa tobom u potpunosti.

lajkovala bih 100puta da mogu. Bas si ovo lepo rekla,slazem se sa tobom u potpunosti.

Uspela sam danas popodne da uhvatim urin, u pravom trenutku sam zalepila kesicu i samo malo dunula u stomacic
Sutra vece nosimo dr da pogleda. Danas joj je, hvala Bogu, bolje.

Vevericice* glavu gore i ne razmisljaj o takvim stvarima, drugo je onaj ko uopste NE SME da rodi prirodno, zasto bi iko zbog nekog ponosa rizikovao prvo svoj zivot a i detetov. Drugo je kad se neko porodi carskim a nije bas morao....

prvi put sa 24 a drugi 25

Mi smo imali 3500kg na rodjenju,na prvoj kontroli je imala 4670,a danas smo bili na drugoj kontrolici i ima 5650kg i dr.nam je rekla da lepo napreduje

Jedva cekam da joj obucem ovo, jos je malo veliko..taman za more ce biti

Kao prvo, nema osobe koja je veca kukvica od mene A ja bih sutra mogla sve ispocetka. Nije to nista strasno, i to bockanje i sve prodje, ne boli toliko koliko mislis. Injekciju sam prvi put u zivotu tada primila, braumile se bojala vise od svega,a nije bolelo toliko koliko sam se nadala. Opusti se i uzivaj u trudnoci. Tih par dana bockanja proleti, vise ih se neces ni secati.
Mislim da je ustajanje gore od svih tih bockanja A kod nas te dizu sutradan , pa ustajes svaki put kad treba u wc, nema katetera vec ustajanje!

Ja bila. Malo je bilo tunjavo, plus je to bilo za trudnice organizovano.

Mi smo se malo promenili. Bili smo na vakcini pre dva dana. Merimo 9kg (sad zvanično mogu da se pozdravim sa svojom kičmom). Mi spavamo 3-4 puta po 35 minuta. Baš bih volela kad bi to sve lepo spojio u dva spavanja po sat i po. Baš sam to lepo smislila.
Nema grčeva, ali i dalje najviše voli da je na rukama, uspravan i posmatra okolinu sa kojom voli da "razgovara".

Zdravo drugari,nas nema.Dobra je sada,igra se sa zveckama,kesama,a,najvise sa svojim rukama.3x dnevno spava po 1sat.Imamo 7kg.Kako je plakala do skoro sad je skroz drugo dete

Danas sa 4 meseca 7 kg i 66cm

Ocigledno sve zavisi od osobe do osobe...Isto nam se hvata,plasile se ne plasile,moramo da se porodimo na neki nacin i sve to prodje.Ovde je sreca jer vredi svako mucenje,zamisli da nedaj boze moras na neku operaciju,ne dobijes nista,jos u najboljem slucaju ti izvade slepo crevo

Neeensi ne znam sta bih ti rekla,povodom tog tvog straha...ali kada ugledas bebicu i postanes svesna da je to malo bice sada pored tebe i da je ono centar tvog sveta i da zavisi samo od tebe i tvoje paznje i ljubavi,mislim da ces prebobati taj strah jer ces samo od tog trenutka misliti o bebici.To je moje misljenje.

Svi se mi necega bojimo. Ja sam samo jednu injekciju primila u guzu, za bolove, ostalo sve kroz braunilu. I to mi je sestra dala samo da bi brze delovalo, da necekam dva sata dok iscuri infuzija. Nista nije strasno, prosto kad si tamo nekako ti bude normalno da svaki cas dolaze i menjaju infuziju, daju lekove... Opet, sve je to za nase dobro, za brzi oporavak. Mene je plasilo previjanje rane, jer sam umislila kako se sve slepilo i kako ce boleti, medjutim, i to je proslo ok.
A hranu sam sanjala, bukvalno. Boze, kakva su mi sve jela padala na pamet. I kakve kombinacije. Mislila sam samo da docekam da mogu da jedem i pijem, sve ce mi biti lakse. Prvi dan mi je muz doneo rucak, nisam ga ni pogledala. M je bio sa mnom i ja sam samo gledala u njega. To mi je bilo vaznije nego da jedem. Tako da, SuperStar, nista ne brini. Od infuzije neces biti gladna, a beban kad stigne, neces misliti o hrani ni malo.

Citam i ne verujem,kao da sam ja pisala Konacno jos neko,da ne budem najludja na forumu Ja danas idem kod dr da vidim da li ce carski ili epi...Te inekcije me toliko brinu da to nije normalno i hrana,tj. gladovanje posle operacije (mozda i jesam najludja ovde ) Ne znam sta da ti kazem osim da imas podrsku u vidu osobe koja je jos gora

Meni nije jasno zašto ovo da treba prvo 5 pa 10 minuta, je l' može nešto biti bebici?
Mi smo prekjuče (sa 9 dana) bili na terasi 10 minuta, juče u šetnji od pola sata, a danas već sat vremena. Šetali smo ujutru oko 7-8h, Vule je prespavao do sada svaki izlazak napolje.

Evo nas sa kontrole danas, sa 4 meseca i 10 dana imamo 8,94kg. Fali nam 60g do 9kg.
Dugi smo 67cm. (rođeni sa 51cm)

Ja uopste nisam imala neke stravicne bolove, davali su mi diklofen injekcije pa valjda zbog toga,a ustala sam nakon 5h od carskog i to je dosla sestra i pomogla mi da ustanem da se sredim itd.i nije bilo strasno.Drugi dan sam ustala sama,ali je sestra svo vreme bila samnom,da mi ne pozli slucajno,od treceg dana kad je skinut kateter sama sam ustajala,setala,sve beba bila kod mene i ja sam se super osecala,samo mi je bio problem da se nakasljem ili kinem plasila sam se da ne popucaju konci...kod nas inace praktikuju da ustanes istog dana i obavezno da se ukrevetu okreces,na levi i desni bok.

Ja ne znam jesu naši roditelji izgubili sjećanje,ali moji npr su bili i te kako strogi.I onda meni kažu,mnogo si stroga prema detetu,imaš previše pravila...A jel,pa kad je vi vidite pola sata lako je vama da govorite sa strane,ja s njom živim,majka sam.Neću da sutra imam malog diktatora i razmaženka koji ništa sam ne ume da uradi,i misli da je centar sveta.

Tako da vaspitavaju roditelji dete,a ne babe i dede.

Zna se ko je ko,a gde se ne zna mrka kapa.

Ovo je priča o nesavršenim mamama. One savršene mogu slobodno da preskoče ovaj tekst i vrate se u reklamu za puding, merix, glade microspray i drugu kućnu hemiju.

Nesavršena mama nekad ne može da ustane ujutru iz kreveta jer je beba plakala cele noći zbog zuba, bolesti ili razloga koje naučnici još uvek nisu otkrili. Nesavršena mama se budi ukočena jer se predivni zlikovac ušunjao u ono što se nekad zvalo bračni krevet. Sem što se ušunjao raširio se po horizontali ostaviviši mami nekih 10cm prostora tako da joj pola zadnjice viri napolje.

Nesavršena mama će pustiti malo dete da sat vremena gleda tv (iako eksperti to ne preporučuju) a za tih sat vremena će spremiti ručak, oprati suđe, uključiti veš mašinu, sastavi dirižabl i slično.

Nesavršena mama jede kao gladni Etiopljanin stojećki bez suvišnog žvakanja. Nesavršena mama će se baciti na projektil od hrane jer je kašu lakše skidati sa kose i obrva nego sa zida.

Nesavršenoj mami puna puncata pelena pada ukakanom stranom na pod (I Marfijev zakon) a zatim joj se ugljeniše šerpa sa ručkom jer briše tu kaku sa poda. Nesavršena mama će izaći iz kuće i u centru grada shvatiti da na trenerici ima fleku od bljuvotine. Kad nesavršenu mamu pitaju”Šišala si se?” odgovće “Ne samo sam skinula rep i oprala kosu”.

Nesavršena mama će da razvuče usne u osmeh iza kod škrguću zubi kad njeno mezimče vrišti u gostima, vristi na goste, juriša po supermarketu obarajući skupe proizvode, i (prava stvar) kada vrišti i baca se na sred ulice. Slegnuće ramenima dok po njoj padaju pogledi prolaznika tipa “BOŽE, preduzmi nešto” (eh i ja sam nekad bila prolaznik).

Nesavršena mama čak i kad je uveče uspavala dete iz prve neće moći da zaspi jer će u glavi da joj se iznova i iznova ponavlja ” AJAJAJA JAJA AJAJAJA JAJA… RAZBOLE SE LISICA SUŠI SE KO GRANA….”

Ako ste se pronašle u nekoj situaciji čestitam, nesavršene ste. Kad svi legnu naspite čašu vina, dignite noge i nazdravite sebi. Prošao je još jedan SAVRŠEN dan.

Mi smo presli na Bio Gaju i malo su joj i pomogli.
Cajeve nije htela, nosam je po ceo dan i tako drema, a od kad koristimo BG onda i odspava malo...
Mada kao sto svi kazu oni sami treba da izguraju ,a mi da stisnemo zube i izdrzimo...

Tako je,sve ce to proci-nek su nam zivi i zdravi!

Meni je vec danima napunjen bazen sve se neckam , i mislim da li smem , medjutim , odoh da brcnem zadnjicu s' oprostenjem

Draga cestitam,bas sam cekala kad ces se javiti i virkala stalno. Nek ti je ziv i zdrav :wub:

Ljudi, evo nas, Vule i ja stigosmo kući!
Evo kako se zbilo sve što se zbilo....

Elem, noć kad sam trebala da popijem tabletice za indukovanje porođaja, počeše da mi se dešavaju čudne stvari, neki slabi bolovi za koje ja nisam znala da li su kontrakcije ili ne....
I tako ja počeh da merim i da obraćam pažnju, i negde oko 2-3 ujutru skontam da nisam osetila bepca da se mrda poslednja 2-3 sata.. Pojedem čokoladicu, legnem, popijem sok, sednem, prošetam, a on ni makac. Uhvatila me takva panika, da to sad rečima ne mogu da opišem, pravi panični napad, mislila sam da ću se udaviti... Em beba preneta, em mi najavljivali pupčanik oko vrata, prestravila sam se zamišljajući najgori scenario....
I probudim muža onako usplahirena, zgrabimo torbu i trk u porodilište, kad sam legla na ctg i čula bebicio srce mislila sam da ću se onesvestiti od sreće.
I dok sam ja tako slušala njegovo srce, jave mi se opet oni bolići, kaže babica "imate jake kontrakcije", a ja u fazonu: "ha, to je to? "
I htedoh još da odem kući, da čekam da se učeste, ali mi nisu dali.
Ostadoh da čekam jutro i dr da dođe, za to vreme i dalje sam osećala te kontrakcije, uglavnom na 20 minuta, ali sam prestala i da merim posle, zato što se ništa nije pojačavalo i učešćavalo.
U pola 9 stiže dr, pregleda me, kaže da je grlić materice zbrisan, i da sam otvorena 2 prsta, kaže sestri da mi da mikro klizmu i da priključi oksitocin.
Tu sam se još i banjala pod tušem nakon wc-a, i u pola 10 legoh na sto, tad sam bila 3 prsta otvorena. Rekoše mi da mogu da očekujem da ću se otvarati 1 prst za 1 sat, tako da sam bila spremna da odležim do 17h.
Dali mi oksitocin, ja javila mužu da dođe, on stigao oko 10 i pravio mi društvo za vreme kontrakcija. Uz pravilno disanje, uopšte ih nije bilo strašno prebroditi. U pola 11 me pita babica hoću li lek proti bolova, ja joj rekoh da neću, čuvam ih za jače bolove. Kaže ona: "Hajde ipak da te pogledam koliko si se otvorila...", i kad je pogledala a ono ja kompletno otvorena, ona mi to reče, i kaže da će sad početi jači bolovi.... Valjda u istom momentu ja počinjem da osećam ono mešanje kontrakcija i napona, kad još ne sme da se gura, nego beba silazi u porođajni kanal....To sam jedva predisala, ali sam bila jako koncentrisana. Odahnula sam kad su mi rekli da mogu da guram. Mada mi je to guranje delovalo kao da se ništa ne dešava, ja guram, guram, a ne osećam da išta izlazi. Jako sam bila koncentrisana i babica me je nahvalila da retko ko tako dobro odradi napone...
Elem, u 11h me recnuše i u tom momentu izlete moj Vule, dugačak 53 cm i težak 3680 grama!
Nakon toga jedino loše je bilo što su morali da me uspavaju da bi uradili reviziju materice, pošto posteljica nije htela da izađe, tako da sam taj prvi dan bila ošamućenna kao zmaj....
Nakon toga sve je krenulo svojim tokom, mleko mi malo sporije nadolazilo, ali zato sad pršti na sve strane, moj mali vučić sisa kao besan, i jako se volimo. Zaljubila sam se u njega do mere da mi se plače od sreće svaki put kad ga vidim taako malog divnog, pufnastog i mirišljavog.
Danas stigosmo kući i sad kreće uživancija u troje.....

PS. Najgore od svega mi je rana koja me još boli, a još gore od toga hemoroidi koji iskočiše od napinjanja, ali svaki bol je vredan kad pogledam u svog sinčića.