BgB

E dobro si nam javila, zivi nismo!

A sta to znaci "tamo se puno radi"? Pa naravno da se radi, da bi zaradio moras i da radis. Ja sam i u Srbiji crkavala od posla, odlazila po danu, vracala se po mraku. Kad je frka na kraju meseca pa mora sve da se zavrsi, pa ti kazu ajde da svi zrtvujemo jednu subotu i odradimo sve na vreme. Pitaju te kao da si ti tu da cinis usluge firmi. Da napomenem, radi se o jakoj stranoj kompaniji. Mislis da ti neko plati prekovremeno? Jeste kompanija strana, ali je mentalitet nazalost nas.
Ovde ostanes sat vremena duze, molim lepo zna se satnica, cak je i visa od regularnog radnog vremena, jer radis ekstra. Nema moljakanja, dodjite da prinesemo zrtvu jadnoj kapitalistickoj kompaniji koja zaradjuje milijarde. Radis i placen si i cao.  

Vi se vise osvrcete na taj emotivni deo i to i jeste najteze, covek mora da bude odlucan i da kaze to je to sto zelim, da sa stopostotnom sigurnoscu donese odluku i stoji iza nje. Drugacije ne moze. Nije lako da sedis na jednom mestu, a da ti je srce na drugom i da se citav zivot preispitujes zasto si to uradio, da li bi drugi put bio bolji. Jednostavno izaberes svoj put i stojis iza njega i trudis se da uradis sve sto mozes da ga ucinis sto manje trnovitim. Tesko je i ovde i tamo, nezadovoljan ces biti i ovde i tamo, a i srecan ces biti i ovde i tamo. Nije sreca tamo negde, tamo je samo zivot koji si odlucio da zivis. Izvagas kakav zivot zelis i sta mozes da tolerises ili ne. Ja mogu sad do sutra zasto nemam nostalgiju ni zelju za vracanjem, ali to nije ni bitno. 
 

Meni su govorili da je umotam u mokru pelenu kad je imala temperaturu preko 40. 
 
Jao, a to jagnjici i prasici, Jednom ja isla autobusom kojem je krajnja destinacija bila Pariz. Srecom, izlazila sam ranije, ali to je kao u najgoroj nocnoj mori. Cim je autobus krenuo deda vadi noz, luk i slaninu i krece da jede. Da, luk! Vidim ja svi se oni znaju, nikome nije cudno nista, ostali vade svoje zalihe hrane i krecu opojni mirisi. Posle madjarske granice, tek je proslo sat vremena od pocetka voznje, staje vozac u restoran i svi izlaze da jedu pasulj. Boze, nikad necu zaboraviti taj put. 
Kad smo se vracali, oni svi pre granice kao da damo po deset eura da podmitimo carinike i mi odbili, kazemo nemamo sta da prenosimo, sta imam da podmicujem nekog i dajem pare, jos studenti ne daju nam se pare tako lako. Kad su krenuli da nas napadaju, dobro se izvukosmo Kao neka organizovana autobuska sekta su bili. 
 
 

MG, slazem se u potpunosti, mislim da Marg mozda misli bas na tu populaciju  u AT kada prica o tome nisi ni tamo ni ovde. Ne mogu ni da uporedim dijasporu kakvu sam upoznala tamo i ovu ovde. Ovde bake i deke koje znam i koji zive decnijama su susta suprotnost od onih iz AT. Oni tamo su vecinom gastarbajteri dosli '70-tih godina, kada realno nije bilo potrebe odlaziti iz Jugoslavije, pa je isao samo odredjeni tip ljudi, to su sada uglavnom ljudi koji ciste zgrade, kuce, ne znaju jezik i grade vile po svojim rodnim mestima, a iznajmljuju stanove po AT. Sama ta gradnja velelepnih kuca je dokaz da oni ustvari nikad nisu ni prihvatili da su deo zemlje u koju su dosli, vec se svi nadaju nekom povratku. Neki taj povratak nikad ni ne docekaju. 
Ove bake ovde su vecinom ucene zene koje su predavale na najboljim Univerzitetima, cesto slusam neke price koje me fasciniraju, kako su dosle, sta su radile, koji su put presle da bi bile tu gde su danas. Vecina nasih ljudi su vrsni strucnjaci u svojim oblastima, koje je muka naterala da dodju i zaista primecujem razliku u ovoj ovde dijaspori i onoj koju sam tamo u AT sretala. Svima njima je vazno da im deca pricaju srpski, znaju svoje korene i odakle poticu. Ta deca mozda sutra nece ni mariti za Srbiju, niti se odgajaju tako da se busaju u nedra svojim srpstvom, nego jednostavno postoji neko postovanje za svoju tradiciju i kulturu. 

Helou zene... ja se vise ni ne secam kad sam pisala zadnji put, ali citam vas redovno...
U cetvrtak smo bili na kontroli kod ortopeda i rekao je da se razmak izmedju stopala smanjio na 5.5-6mm i da misli da tu lecenje nece biti potrebno i kontrola za 6 meseci. 
Lepa vest je da sam danas pocela malo da raduckam... dobila sam preko javnih radova da budem personalni asistent u skoli na tri meseca... bolje ista nego nista...
S i s sutra slave tako da idemo kod njih na rucak, ali nemamo goste jer su oboje imali smrtne slucajeve u ovoj godini, tako da je samo u krugu porodice. Uvece idemo kod moje zaove, a u nedelju kod kumova. Zestok nam je raspored.
Drugo nema nista....
Bolesni drugari da sto pre ozdrave.

haha bgb protokol
protokol je da nema protokola, tebi je sve dozvoljeno, a uvek mozes da se vadis i na dete. ;) 
srecna slava svima koji slave danas!

to je prednost trudnoce BgB. mozes da jedes koliko hoces, da spavas, da pogrigujes, prdis, places, svadjas se i za sve okrivis hormone!
V danas vec nema tt, slinice i dalje idu ali on je super.
plastelin smo polepili po celom stanu, tepihu, zidovima...
Meni dosla kuma pa hocemo da idemo da gledamo star wars sad u 1 sat. Nisam vatreni fan ali ona obozava pa idem s njom.
i tako...

Caos devojke,
Malo nas nije bilo. 
Majo,uspela sam malo da citam unazad i vidim da se mucite. Ljubimo nasu Lenku puno,bas mi je zao sto je tako, da sto pre ozdravite.
U potpunisti se slazem sa Margaritom sto se tice ovoga u vezi sa Srbijom. Ne patim za Srbijom,tako sam se vec ovde prilagodila da kad odemo u Srbiju na kratko jedva cekam da se vratim nazad. Ovo je moja kuca sada ,i ne osecam se kao dosaljk. 
Nemam potrebu da mi deca velicaju Srbiju,niti imam neku zelju da uopste idu tamo. Naravno,icice da vide grad gde je mama odrasla,i tata takodje. I icice povremeno dok su bake i deke zivi. Ali nista preko toga.
Zelim da ih odmalena ucim da je ovo njihov dom. 
U kuci pricamo na srpskom i to je to. Mada mi sin prica vise na nemackom i engleskom,srpski otkriva u poslednje vreme. 
Ima mnogo toga da se prica na ovu temu, ali nije tema
Inaca,Arhangel prica sve vise.
Medjutim,na jeziku ima kandidu u poslednje vreme pomalo. Doktorica nam je dala nistatin,pa cemo sad u januarau videti da li je proslo. I da radimo bris grla,anlizu stolice i vodicu ga na dunkelfild test.
Ne znam bas odakle mu ta Kandida,nit mu je slab imunitet,nit je pio antibiotike,ali videcemo.
Svakako sam ja preduzela sve mere sto se tice ishrane. Mada je njemu i pre ishrana bila odlicna,ali trebale su odredjene korekcije. Izbacila sam mu i sir kravlji iz hrane i bilo kakav hleb koji sadrze kvasce i naravno ukinula secer...Jedino koristimo fruktozu i stevijuako zelim da mu napravim neki slatkis.
To su neke mere dok ne budemo sigurni imali je negde jos i u kojoj meri.
 
Bio je na kontroli pre dva dana,vadio krv...Sve je u redu. Tezak je 13,4kg a visok 100cm
 
Uf,izvinite,bas sam se raspisala.....a skoro nista rekla nisam
 
Ljubimo vas sve
 
 
 

Govorimo srpski, pisala sam da se mm omakne nekad engleski, ali ja ga stalno opominjem, pa je primetno smanjio. Idemo na ta tri casa nedeljno, to je ucinilo mnogo za njen jezik, stalno peva pesmice odande, prenosi nauceno u svakodnevni zivot, stvarno je puno puno pomoglo. 
Jos dva meseca i bice pune cetiri godine da sam ovde. Da me nisi pitala ne bih ni shvatila da sam vec toliko dugo tu. Nemam uopste taj osecaj. 
Znas kako, ako u nekoj zemlji ne moras da brines na to da kulturoloski ne pripadas, to je definitivno Amerika. Ovde ima toliko ljudi sa svih strana, prosto se izgubis u silnim kulturama i ne mozes za nekog da kazes da bas pripada ovde, jer ovde svi pripadaju.
Veza sa Srbijom ovde je nasa Crkva. Nedeljom je prvo sluzba, na koju neki idu neki ne idu, ali posle toga je za decu srpska skola gde se upoznaju sa kulturom Srbije, sa jezikom, sa istorijom, prave se predstave i organizuju razne aktivnosti. M je jos mala za to, mozda za nekih godinu dana kada ce moci mirno da prati sadrzaj. Za odrasle se nedeljom pravi rucak, gde se svi okupe u crkvenoj sali i druze. Takodje ima dosta aktivnosti, od posete raznih pisaca, pesnika, gostovanja pozorista, folklornih drustava, organizovanje banketa, festivala hrane, filmskih veceri i sl. 
Ne verujem da ce je poreklo na bilo koji nacin sputavati u socijalizaciji, kao sto ne sputava ni sve ostale, jer kao sto rekoh vecina je dosla odnekud, roditelji su im dosli, sad se stvaraju druge i trece generacije, prosto je takva struktura stanovnistva. 
Posto vidim da ucis nemacki, pretpostavljam da hoces u neku zemlju tipa Nemacka, Austrija... Oni jesu mnogo zatvoreniji, ali moj utisak je da ako zelis da se uklopis, ucis jezik i trudis se da se postujes obicaje i kulturu zemlje u koju si dosla, nema nikakvih problema. Nazalost, ja tamo znam ljude koji su po 20-30 godina bez znanja i zelje da nauce jezik. U neku ruku i razumem da smeta kad ti neko dodje u zemlju i ne pokazuje nikakvu zelju da se asimilira. Ono kad kazu da si tamo uvek stranac, pa pretpostavimo da i jesi, jednostavno je tako da se ne lazemo, ali razlika je izmedju stranca koji pokazuju zelju da se uklope i onih drugih. 
Ne znam, normalno je da mnogo razmisljas, to je veliki korak. Iskreno, ja sam imala veliku odbojnost konkretno prema Americi u pocetku, nekako sam je uvek uporedjivala sa Evropom, a to su nebo i zemlja. Nema ovde onog socijalnog aspekta kao u Evropi, nema nikakve pomoci kada imas decu u smislu dodataka, porodiljskog i sl. Jednostavno je sve radi i zaradi i sam sebi obezbedi sve sto je potrebno. Nestvarni odmor od deset dana u odnosu na npr pet nedelja koliko sam na pocetku imala u Srbiji. Moras mnogo toga da progutas, ali kada izvagas na kraju shvatis sta je najbolje za tebe i tvoju porodicu. S druge strane imas neogranicene mogucnosti i sto kaze mm, ovde da izadjes na ulicu i odlucis da prodas g.vno, neko bi ga kupio. 
Da se ne uvredi sad neko, ali mi citanje nasih novina svaki dan pomaze da apsolutno nemam nikakvu nostalgiju. I kad nesto pomislim, ja procitam tipa: U citavom svetu cena nafte je na minimumu, ali su se nasi politicari dosetili pa uveli akcize na gorivo da slucajno, ne daj Boze, ne pojeftini. I tako  to,... pomislim da neko tu nekog debelo zajeb...a. 

A sta to znaci "tamo se puno radi"? Pa naravno da se radi, da bi zaradio moras i da radis. Ja sam i u Srbiji crkavala od posla, odlazila po danu, vracala se po mraku. Kad je frka na kraju meseca pa mora sve da se zavrsi, pa ti kazu ajde da svi zrtvujemo jednu subotu i odradimo sve na vreme. Pitaju te kao da si ti tu da cinis usluge firmi. Da napomenem, radi se o jakoj stranoj kompaniji. Mislis da ti neko plati prekovremeno? Jeste kompanija strana, ali je mentalitet nazalost nas.
Ovde ostanes sat vremena duze, molim lepo zna se satnica, cak je i visa od regularnog radnog vremena, jer radis ekstra. Nema moljakanja, dodjite da prinesemo zrtvu jadnoj kapitalistickoj kompaniji koja zaradjuje milijarde. Radis i placen si i cao.  

A sta to znaci "tamo se puno radi"? Pa naravno da se radi, da bi zaradio moras i da radis. Ja sam i u Srbiji crkavala od posla, odlazila po danu, vracala se po mraku. Kad je frka na kraju meseca pa mora sve da se zavrsi, pa ti kazu ajde da svi zrtvujemo jednu subotu i odradimo sve na vreme. Pitaju te kao da si ti tu da cinis usluge firmi. Da napomenem, radi se o jakoj stranoj kompaniji. Mislis da ti neko plati prekovremeno? Jeste kompanija strana, ali je mentalitet nazalost nas.
Ovde ostanes sat vremena duze, molim lepo zna se satnica, cak je i visa od regularnog radnog vremena, jer radis ekstra. Nema moljakanja, dodjite da prinesemo zrtvu jadnoj kapitalistickoj kompaniji koja zaradjuje milijarde. Radis i placen si i cao.  

Vi se vise osvrcete na taj emotivni deo i to i jeste najteze, covek mora da bude odlucan i da kaze to je to sto zelim, da sa stopostotnom sigurnoscu donese odluku i stoji iza nje. Drugacije ne moze. Nije lako da sedis na jednom mestu, a da ti je srce na drugom i da se citav zivot preispitujes zasto si to uradio, da li bi drugi put bio bolji. Jednostavno izaberes svoj put i stojis iza njega i trudis se da uradis sve sto mozes da ga ucinis sto manje trnovitim. Tesko je i ovde i tamo, nezadovoljan ces biti i ovde i tamo, a i srecan ces biti i ovde i tamo. Nije sreca tamo negde, tamo je samo zivot koji si odlucio da zivis. Izvagas kakav zivot zelis i sta mozes da tolerises ili ne. Ja mogu sad do sutra zasto nemam nostalgiju ni zelju za vracanjem, ali to nije ni bitno. 
 

Govorimo srpski, pisala sam da se mm omakne nekad engleski, ali ja ga stalno opominjem, pa je primetno smanjio. Idemo na ta tri casa nedeljno, to je ucinilo mnogo za njen jezik, stalno peva pesmice odande, prenosi nauceno u svakodnevni zivot, stvarno je puno puno pomoglo. 
Jos dva meseca i bice pune cetiri godine da sam ovde. Da me nisi pitala ne bih ni shvatila da sam vec toliko dugo tu. Nemam uopste taj osecaj. 
Znas kako, ako u nekoj zemlji ne moras da brines na to da kulturoloski ne pripadas, to je definitivno Amerika. Ovde ima toliko ljudi sa svih strana, prosto se izgubis u silnim kulturama i ne mozes za nekog da kazes da bas pripada ovde, jer ovde svi pripadaju.
Veza sa Srbijom ovde je nasa Crkva. Nedeljom je prvo sluzba, na koju neki idu neki ne idu, ali posle toga je za decu srpska skola gde se upoznaju sa kulturom Srbije, sa jezikom, sa istorijom, prave se predstave i organizuju razne aktivnosti. M je jos mala za to, mozda za nekih godinu dana kada ce moci mirno da prati sadrzaj. Za odrasle se nedeljom pravi rucak, gde se svi okupe u crkvenoj sali i druze. Takodje ima dosta aktivnosti, od posete raznih pisaca, pesnika, gostovanja pozorista, folklornih drustava, organizovanje banketa, festivala hrane, filmskih veceri i sl. 
Ne verujem da ce je poreklo na bilo koji nacin sputavati u socijalizaciji, kao sto ne sputava ni sve ostale, jer kao sto rekoh vecina je dosla odnekud, roditelji su im dosli, sad se stvaraju druge i trece generacije, prosto je takva struktura stanovnistva. 
Posto vidim da ucis nemacki, pretpostavljam da hoces u neku zemlju tipa Nemacka, Austrija... Oni jesu mnogo zatvoreniji, ali moj utisak je da ako zelis da se uklopis, ucis jezik i trudis se da se postujes obicaje i kulturu zemlje u koju si dosla, nema nikakvih problema. Nazalost, ja tamo znam ljude koji su po 20-30 godina bez znanja i zelje da nauce jezik. U neku ruku i razumem da smeta kad ti neko dodje u zemlju i ne pokazuje nikakvu zelju da se asimilira. Ono kad kazu da si tamo uvek stranac, pa pretpostavimo da i jesi, jednostavno je tako da se ne lazemo, ali razlika je izmedju stranca koji pokazuju zelju da se uklope i onih drugih. 
Ne znam, normalno je da mnogo razmisljas, to je veliki korak. Iskreno, ja sam imala veliku odbojnost konkretno prema Americi u pocetku, nekako sam je uvek uporedjivala sa Evropom, a to su nebo i zemlja. Nema ovde onog socijalnog aspekta kao u Evropi, nema nikakve pomoci kada imas decu u smislu dodataka, porodiljskog i sl. Jednostavno je sve radi i zaradi i sam sebi obezbedi sve sto je potrebno. Nestvarni odmor od deset dana u odnosu na npr pet nedelja koliko sam na pocetku imala u Srbiji. Moras mnogo toga da progutas, ali kada izvagas na kraju shvatis sta je najbolje za tebe i tvoju porodicu. S druge strane imas neogranicene mogucnosti i sto kaze mm, ovde da izadjes na ulicu i odlucis da prodas g.vno, neko bi ga kupio. 
Da se ne uvredi sad neko, ali mi citanje nasih novina svaki dan pomaze da apsolutno nemam nikakvu nostalgiju. I kad nesto pomislim, ja procitam tipa: U citavom svetu cena nafte je na minimumu, ali su se nasi politicari dosetili pa uveli akcize na gorivo da slucajno, ne daj Boze, ne pojeftini. I tako  to,... pomislim da neko tu nekog debelo zajeb...a. 

Meni su govorili da je umotam u mokru pelenu kad je imala temperaturu preko 40. 
 
Jao, a to jagnjici i prasici, Jednom ja isla autobusom kojem je krajnja destinacija bila Pariz. Srecom, izlazila sam ranije, ali to je kao u najgoroj nocnoj mori. Cim je autobus krenuo deda vadi noz, luk i slaninu i krece da jede. Da, luk! Vidim ja svi se oni znaju, nikome nije cudno nista, ostali vade svoje zalihe hrane i krecu opojni mirisi. Posle madjarske granice, tek je proslo sat vremena od pocetka voznje, staje vozac u restoran i svi izlaze da jedu pasulj. Boze, nikad necu zaboraviti taj put. 
Kad smo se vracali, oni svi pre granice kao da damo po deset eura da podmitimo carinike i mi odbili, kazemo nemamo sta da prenosimo, sta imam da podmicujem nekog i dajem pare, jos studenti ne daju nam se pare tako lako. Kad su krenuli da nas napadaju, dobro se izvukosmo Kao neka organizovana autobuska sekta su bili. 
 
 

Meni su govorili da je umotam u mokru pelenu kad je imala temperaturu preko 40. 
 
Jao, a to jagnjici i prasici, Jednom ja isla autobusom kojem je krajnja destinacija bila Pariz. Srecom, izlazila sam ranije, ali to je kao u najgoroj nocnoj mori. Cim je autobus krenuo deda vadi noz, luk i slaninu i krece da jede. Da, luk! Vidim ja svi se oni znaju, nikome nije cudno nista, ostali vade svoje zalihe hrane i krecu opojni mirisi. Posle madjarske granice, tek je proslo sat vremena od pocetka voznje, staje vozac u restoran i svi izlaze da jedu pasulj. Boze, nikad necu zaboraviti taj put. 
Kad smo se vracali, oni svi pre granice kao da damo po deset eura da podmitimo carinike i mi odbili, kazemo nemamo sta da prenosimo, sta imam da podmicujem nekog i dajem pare, jos studenti ne daju nam se pare tako lako. Kad su krenuli da nas napadaju, dobro se izvukosmo Kao neka organizovana autobuska sekta su bili. 
 
 

Jao, jadnicak mali. 
Mi spremamo za slavu sutra, sad mi dete spava pa i ja leskarim u krevetu. Inace, danas je toliko nemoguca, necu ni da pisem o tome. 
ne znam kakav je protokol kad pojedes polovinu kolaca namenjenu gostima. Valjda ce imati razumevanja za trudnicu slonicu.

Meni su govorili da je umotam u mokru pelenu kad je imala temperaturu preko 40. 
 
Jao, a to jagnjici i prasici, Jednom ja isla autobusom kojem je krajnja destinacija bila Pariz. Srecom, izlazila sam ranije, ali to je kao u najgoroj nocnoj mori. Cim je autobus krenuo deda vadi noz, luk i slaninu i krece da jede. Da, luk! Vidim ja svi se oni znaju, nikome nije cudno nista, ostali vade svoje zalihe hrane i krecu opojni mirisi. Posle madjarske granice, tek je proslo sat vremena od pocetka voznje, staje vozac u restoran i svi izlaze da jedu pasulj. Boze, nikad necu zaboraviti taj put. 
Kad smo se vracali, oni svi pre granice kao da damo po deset eura da podmitimo carinike i mi odbili, kazemo nemamo sta da prenosimo, sta imam da podmicujem nekog i dajem pare, jos studenti ne daju nam se pare tako lako. Kad su krenuli da nas napadaju, dobro se izvukosmo Kao neka organizovana autobuska sekta su bili. 
 
 

Jao, jadnicak mali. 
Mi spremamo za slavu sutra, sad mi dete spava pa i ja leskarim u krevetu. Inace, danas je toliko nemoguca, necu ni da pisem o tome. 
ne znam kakav je protokol kad pojedes polovinu kolaca namenjenu gostima. Valjda ce imati razumevanja za trudnicu slonicu.

Ne mogu da se setim sta si napisala, ali gospodine Admine2, ova tema ne moze bez iznosenja politickih stavova, jer je politika upravo ta koja i pokrece ovo pitanje odlaska. 
 

Preformulisati, zabasuriti.. Recimo, 'Otkako su Govedo i Zvaljo na vlasti, bezali bi u Severnu Koreju makar'. Ili, 'Pussylipsova gostovanja na Pinku me nagone da se prikljucim migrantima s decicom i suprugom'... 'Slusajuci Julina kako se slihta sefu, pomisljam na ukrcavanje u neki od camaca koji se vracaju za Siriju'... Moze to sve kulturnije da se kaze.
 

Ne mogu da se setim sta si napisala, ali gospodine Admine2, ova tema ne moze bez iznosenja politickih stavova, jer je politika upravo ta koja i pokrece ovo pitanje odlaska. 
 

Ne mogu da se setim sta si napisala, ali gospodine Admine2, ova tema ne moze bez iznosenja politickih stavova, jer je politika upravo ta koja i pokrece ovo pitanje odlaska. 
 

Jao, jadnicak mali. 
Mi spremamo za slavu sutra, sad mi dete spava pa i ja leskarim u krevetu. Inace, danas je toliko nemoguca, necu ni da pisem o tome. 
ne znam kakav je protokol kad pojedes polovinu kolaca namenjenu gostima. Valjda ce imati razumevanja za trudnicu slonicu.

A sta to znaci "tamo se puno radi"? Pa naravno da se radi, da bi zaradio moras i da radis. Ja sam i u Srbiji crkavala od posla, odlazila po danu, vracala se po mraku. Kad je frka na kraju meseca pa mora sve da se zavrsi, pa ti kazu ajde da svi zrtvujemo jednu subotu i odradimo sve na vreme. Pitaju te kao da si ti tu da cinis usluge firmi. Da napomenem, radi se o jakoj stranoj kompaniji. Mislis da ti neko plati prekovremeno? Jeste kompanija strana, ali je mentalitet nazalost nas.
Ovde ostanes sat vremena duze, molim lepo zna se satnica, cak je i visa od regularnog radnog vremena, jer radis ekstra. Nema moljakanja, dodjite da prinesemo zrtvu jadnoj kapitalistickoj kompaniji koja zaradjuje milijarde. Radis i placen si i cao.