BgB

Ajde da pricamo i o tome kako roditelji nesvesno ugrozavaju svoju decu stavljajuci ih na "izvol'te" na drustvenim mrezama, bez zastite, privatnosti i otkrivajuci lokacije kojima se dete krece, skole, priredbe itd. Par puta sam se sokirala kad sam videla da stavljaju dete ispod tusa, bez odece na naslovne slike javno da moze da vidi ko hoce. Zaista ne razumem tu potrebu da, u danasnje vreme, svoje dete izlazes pogledima znanih i neznanih ljudi , eto u ovom primeru ispod tusa. Malo je reci da sam zgrozena. 
Ja imam veliki problem da prihvatim kada moje dete ide okolo i grli sve zive, ne znam kako da reagujem, vec sam pisala o tome. Stvarno mi je problem da je naucim da ne moze tako da ide kod nepoznatih ljudi. Jos je mala da shvati te price da ne ide sa nepoznatima, a opet dovoljno velika da odseta sa bilo kim. To me bas tisti i jedina moja zastita sada je da je drzim na oku 24/7. Zaista trenutno ne znam kako drugacije. 

Govorimo srpski, pisala sam da se mm omakne nekad engleski, ali ja ga stalno opominjem, pa je primetno smanjio. Idemo na ta tri casa nedeljno, to je ucinilo mnogo za njen jezik, stalno peva pesmice odande, prenosi nauceno u svakodnevni zivot, stvarno je puno puno pomoglo. 
Jos dva meseca i bice pune cetiri godine da sam ovde. Da me nisi pitala ne bih ni shvatila da sam vec toliko dugo tu. Nemam uopste taj osecaj. 
Znas kako, ako u nekoj zemlji ne moras da brines na to da kulturoloski ne pripadas, to je definitivno Amerika. Ovde ima toliko ljudi sa svih strana, prosto se izgubis u silnim kulturama i ne mozes za nekog da kazes da bas pripada ovde, jer ovde svi pripadaju.
Veza sa Srbijom ovde je nasa Crkva. Nedeljom je prvo sluzba, na koju neki idu neki ne idu, ali posle toga je za decu srpska skola gde se upoznaju sa kulturom Srbije, sa jezikom, sa istorijom, prave se predstave i organizuju razne aktivnosti. M je jos mala za to, mozda za nekih godinu dana kada ce moci mirno da prati sadrzaj. Za odrasle se nedeljom pravi rucak, gde se svi okupe u crkvenoj sali i druze. Takodje ima dosta aktivnosti, od posete raznih pisaca, pesnika, gostovanja pozorista, folklornih drustava, organizovanje banketa, festivala hrane, filmskih veceri i sl. 
Ne verujem da ce je poreklo na bilo koji nacin sputavati u socijalizaciji, kao sto ne sputava ni sve ostale, jer kao sto rekoh vecina je dosla odnekud, roditelji su im dosli, sad se stvaraju druge i trece generacije, prosto je takva struktura stanovnistva. 
Posto vidim da ucis nemacki, pretpostavljam da hoces u neku zemlju tipa Nemacka, Austrija... Oni jesu mnogo zatvoreniji, ali moj utisak je da ako zelis da se uklopis, ucis jezik i trudis se da se postujes obicaje i kulturu zemlje u koju si dosla, nema nikakvih problema. Nazalost, ja tamo znam ljude koji su po 20-30 godina bez znanja i zelje da nauce jezik. U neku ruku i razumem da smeta kad ti neko dodje u zemlju i ne pokazuje nikakvu zelju da se asimilira. Ono kad kazu da si tamo uvek stranac, pa pretpostavimo da i jesi, jednostavno je tako da se ne lazemo, ali razlika je izmedju stranca koji pokazuju zelju da se uklope i onih drugih. 
Ne znam, normalno je da mnogo razmisljas, to je veliki korak. Iskreno, ja sam imala veliku odbojnost konkretno prema Americi u pocetku, nekako sam je uvek uporedjivala sa Evropom, a to su nebo i zemlja. Nema ovde onog socijalnog aspekta kao u Evropi, nema nikakve pomoci kada imas decu u smislu dodataka, porodiljskog i sl. Jednostavno je sve radi i zaradi i sam sebi obezbedi sve sto je potrebno. Nestvarni odmor od deset dana u odnosu na npr pet nedelja koliko sam na pocetku imala u Srbiji. Moras mnogo toga da progutas, ali kada izvagas na kraju shvatis sta je najbolje za tebe i tvoju porodicu. S druge strane imas neogranicene mogucnosti i sto kaze mm, ovde da izadjes na ulicu i odlucis da prodas g.vno, neko bi ga kupio. 
Da se ne uvredi sad neko, ali mi citanje nasih novina svaki dan pomaze da apsolutno nemam nikakvu nostalgiju. I kad nesto pomislim, ja procitam tipa: U citavom svetu cena nafte je na minimumu, ali su se nasi politicari dosetili pa uveli akcize na gorivo da slucajno, ne daj Boze, ne pojeftini. I tako  to,... pomislim da neko tu nekog debelo zajeb...a. 

Pitala sam je strogo: Sta to radis?! I otkud ti pravo da unistavas tudje stvari. Naravno, ona krene da place i da jeca, rekla sam joj da sam jako ljuta. Medjutim, dolazi mm i uzima i krece da je grli, ljubi i govori nemoj da places, nije lepo da bacas tudje stvari. Ja ga pitam sta to radi, ja je upravo grdim i kaznjavam, a on je grli i tesi. I eto pomesanih osecanja, nije smeo da dodje i da je uzima u ruke. Ali ajde sad ti to njemu objasni. Na to sve moja mama govori sve je ok, nije nista iako je ekran skroz polupan... I eto, bojim se da na kraju nije shvatila iako je videla da je pogresila, govorila izvini izvini, ali oni su je utesili i moja grdnja sigurno nema efekta. Nemam pojma ni zasto je doslo do frustracije, verovatno joj nisam dala da po pedeseti put otvori frizider, posto otvori i onda pola sata stoji ispred i gleda sta ce sledece da uzme. Iskreno, nije mi vise ni sto stalno hoce da jede, nego sto ce mi pokvariti frizider otvarajuci ga na svakih 5 min. 

Govorimo srpski, pisala sam da se mm omakne nekad engleski, ali ja ga stalno opominjem, pa je primetno smanjio. Idemo na ta tri casa nedeljno, to je ucinilo mnogo za njen jezik, stalno peva pesmice odande, prenosi nauceno u svakodnevni zivot, stvarno je puno puno pomoglo. 
Jos dva meseca i bice pune cetiri godine da sam ovde. Da me nisi pitala ne bih ni shvatila da sam vec toliko dugo tu. Nemam uopste taj osecaj. 
Znas kako, ako u nekoj zemlji ne moras da brines na to da kulturoloski ne pripadas, to je definitivno Amerika. Ovde ima toliko ljudi sa svih strana, prosto se izgubis u silnim kulturama i ne mozes za nekog da kazes da bas pripada ovde, jer ovde svi pripadaju.
Veza sa Srbijom ovde je nasa Crkva. Nedeljom je prvo sluzba, na koju neki idu neki ne idu, ali posle toga je za decu srpska skola gde se upoznaju sa kulturom Srbije, sa jezikom, sa istorijom, prave se predstave i organizuju razne aktivnosti. M je jos mala za to, mozda za nekih godinu dana kada ce moci mirno da prati sadrzaj. Za odrasle se nedeljom pravi rucak, gde se svi okupe u crkvenoj sali i druze. Takodje ima dosta aktivnosti, od posete raznih pisaca, pesnika, gostovanja pozorista, folklornih drustava, organizovanje banketa, festivala hrane, filmskih veceri i sl. 
Ne verujem da ce je poreklo na bilo koji nacin sputavati u socijalizaciji, kao sto ne sputava ni sve ostale, jer kao sto rekoh vecina je dosla odnekud, roditelji su im dosli, sad se stvaraju druge i trece generacije, prosto je takva struktura stanovnistva. 
Posto vidim da ucis nemacki, pretpostavljam da hoces u neku zemlju tipa Nemacka, Austrija... Oni jesu mnogo zatvoreniji, ali moj utisak je da ako zelis da se uklopis, ucis jezik i trudis se da se postujes obicaje i kulturu zemlje u koju si dosla, nema nikakvih problema. Nazalost, ja tamo znam ljude koji su po 20-30 godina bez znanja i zelje da nauce jezik. U neku ruku i razumem da smeta kad ti neko dodje u zemlju i ne pokazuje nikakvu zelju da se asimilira. Ono kad kazu da si tamo uvek stranac, pa pretpostavimo da i jesi, jednostavno je tako da se ne lazemo, ali razlika je izmedju stranca koji pokazuju zelju da se uklope i onih drugih. 
Ne znam, normalno je da mnogo razmisljas, to je veliki korak. Iskreno, ja sam imala veliku odbojnost konkretno prema Americi u pocetku, nekako sam je uvek uporedjivala sa Evropom, a to su nebo i zemlja. Nema ovde onog socijalnog aspekta kao u Evropi, nema nikakve pomoci kada imas decu u smislu dodataka, porodiljskog i sl. Jednostavno je sve radi i zaradi i sam sebi obezbedi sve sto je potrebno. Nestvarni odmor od deset dana u odnosu na npr pet nedelja koliko sam na pocetku imala u Srbiji. Moras mnogo toga da progutas, ali kada izvagas na kraju shvatis sta je najbolje za tebe i tvoju porodicu. S druge strane imas neogranicene mogucnosti i sto kaze mm, ovde da izadjes na ulicu i odlucis da prodas g.vno, neko bi ga kupio. 
Da se ne uvredi sad neko, ali mi citanje nasih novina svaki dan pomaze da apsolutno nemam nikakvu nostalgiju. I kad nesto pomislim, ja procitam tipa: U citavom svetu cena nafte je na minimumu, ali su se nasi politicari dosetili pa uveli akcize na gorivo da slucajno, ne daj Boze, ne pojeftini. I tako  to,... pomislim da neko tu nekog debelo zajeb...a. 

Govorimo srpski, pisala sam da se mm omakne nekad engleski, ali ja ga stalno opominjem, pa je primetno smanjio. Idemo na ta tri casa nedeljno, to je ucinilo mnogo za njen jezik, stalno peva pesmice odande, prenosi nauceno u svakodnevni zivot, stvarno je puno puno pomoglo. 
Jos dva meseca i bice pune cetiri godine da sam ovde. Da me nisi pitala ne bih ni shvatila da sam vec toliko dugo tu. Nemam uopste taj osecaj. 
Znas kako, ako u nekoj zemlji ne moras da brines na to da kulturoloski ne pripadas, to je definitivno Amerika. Ovde ima toliko ljudi sa svih strana, prosto se izgubis u silnim kulturama i ne mozes za nekog da kazes da bas pripada ovde, jer ovde svi pripadaju.
Veza sa Srbijom ovde je nasa Crkva. Nedeljom je prvo sluzba, na koju neki idu neki ne idu, ali posle toga je za decu srpska skola gde se upoznaju sa kulturom Srbije, sa jezikom, sa istorijom, prave se predstave i organizuju razne aktivnosti. M je jos mala za to, mozda za nekih godinu dana kada ce moci mirno da prati sadrzaj. Za odrasle se nedeljom pravi rucak, gde se svi okupe u crkvenoj sali i druze. Takodje ima dosta aktivnosti, od posete raznih pisaca, pesnika, gostovanja pozorista, folklornih drustava, organizovanje banketa, festivala hrane, filmskih veceri i sl. 
Ne verujem da ce je poreklo na bilo koji nacin sputavati u socijalizaciji, kao sto ne sputava ni sve ostale, jer kao sto rekoh vecina je dosla odnekud, roditelji su im dosli, sad se stvaraju druge i trece generacije, prosto je takva struktura stanovnistva. 
Posto vidim da ucis nemacki, pretpostavljam da hoces u neku zemlju tipa Nemacka, Austrija... Oni jesu mnogo zatvoreniji, ali moj utisak je da ako zelis da se uklopis, ucis jezik i trudis se da se postujes obicaje i kulturu zemlje u koju si dosla, nema nikakvih problema. Nazalost, ja tamo znam ljude koji su po 20-30 godina bez znanja i zelje da nauce jezik. U neku ruku i razumem da smeta kad ti neko dodje u zemlju i ne pokazuje nikakvu zelju da se asimilira. Ono kad kazu da si tamo uvek stranac, pa pretpostavimo da i jesi, jednostavno je tako da se ne lazemo, ali razlika je izmedju stranca koji pokazuju zelju da se uklope i onih drugih. 
Ne znam, normalno je da mnogo razmisljas, to je veliki korak. Iskreno, ja sam imala veliku odbojnost konkretno prema Americi u pocetku, nekako sam je uvek uporedjivala sa Evropom, a to su nebo i zemlja. Nema ovde onog socijalnog aspekta kao u Evropi, nema nikakve pomoci kada imas decu u smislu dodataka, porodiljskog i sl. Jednostavno je sve radi i zaradi i sam sebi obezbedi sve sto je potrebno. Nestvarni odmor od deset dana u odnosu na npr pet nedelja koliko sam na pocetku imala u Srbiji. Moras mnogo toga da progutas, ali kada izvagas na kraju shvatis sta je najbolje za tebe i tvoju porodicu. S druge strane imas neogranicene mogucnosti i sto kaze mm, ovde da izadjes na ulicu i odlucis da prodas g.vno, neko bi ga kupio. 
Da se ne uvredi sad neko, ali mi citanje nasih novina svaki dan pomaze da apsolutno nemam nikakvu nostalgiju. I kad nesto pomislim, ja procitam tipa: U citavom svetu cena nafte je na minimumu, ali su se nasi politicari dosetili pa uveli akcize na gorivo da slucajno, ne daj Boze, ne pojeftini. I tako  to,... pomislim da neko tu nekog debelo zajeb...a. 

Govorimo srpski, pisala sam da se mm omakne nekad engleski, ali ja ga stalno opominjem, pa je primetno smanjio. Idemo na ta tri casa nedeljno, to je ucinilo mnogo za njen jezik, stalno peva pesmice odande, prenosi nauceno u svakodnevni zivot, stvarno je puno puno pomoglo. 
Jos dva meseca i bice pune cetiri godine da sam ovde. Da me nisi pitala ne bih ni shvatila da sam vec toliko dugo tu. Nemam uopste taj osecaj. 
Znas kako, ako u nekoj zemlji ne moras da brines na to da kulturoloski ne pripadas, to je definitivno Amerika. Ovde ima toliko ljudi sa svih strana, prosto se izgubis u silnim kulturama i ne mozes za nekog da kazes da bas pripada ovde, jer ovde svi pripadaju.
Veza sa Srbijom ovde je nasa Crkva. Nedeljom je prvo sluzba, na koju neki idu neki ne idu, ali posle toga je za decu srpska skola gde se upoznaju sa kulturom Srbije, sa jezikom, sa istorijom, prave se predstave i organizuju razne aktivnosti. M je jos mala za to, mozda za nekih godinu dana kada ce moci mirno da prati sadrzaj. Za odrasle se nedeljom pravi rucak, gde se svi okupe u crkvenoj sali i druze. Takodje ima dosta aktivnosti, od posete raznih pisaca, pesnika, gostovanja pozorista, folklornih drustava, organizovanje banketa, festivala hrane, filmskih veceri i sl. 
Ne verujem da ce je poreklo na bilo koji nacin sputavati u socijalizaciji, kao sto ne sputava ni sve ostale, jer kao sto rekoh vecina je dosla odnekud, roditelji su im dosli, sad se stvaraju druge i trece generacije, prosto je takva struktura stanovnistva. 
Posto vidim da ucis nemacki, pretpostavljam da hoces u neku zemlju tipa Nemacka, Austrija... Oni jesu mnogo zatvoreniji, ali moj utisak je da ako zelis da se uklopis, ucis jezik i trudis se da se postujes obicaje i kulturu zemlje u koju si dosla, nema nikakvih problema. Nazalost, ja tamo znam ljude koji su po 20-30 godina bez znanja i zelje da nauce jezik. U neku ruku i razumem da smeta kad ti neko dodje u zemlju i ne pokazuje nikakvu zelju da se asimilira. Ono kad kazu da si tamo uvek stranac, pa pretpostavimo da i jesi, jednostavno je tako da se ne lazemo, ali razlika je izmedju stranca koji pokazuju zelju da se uklope i onih drugih. 
Ne znam, normalno je da mnogo razmisljas, to je veliki korak. Iskreno, ja sam imala veliku odbojnost konkretno prema Americi u pocetku, nekako sam je uvek uporedjivala sa Evropom, a to su nebo i zemlja. Nema ovde onog socijalnog aspekta kao u Evropi, nema nikakve pomoci kada imas decu u smislu dodataka, porodiljskog i sl. Jednostavno je sve radi i zaradi i sam sebi obezbedi sve sto je potrebno. Nestvarni odmor od deset dana u odnosu na npr pet nedelja koliko sam na pocetku imala u Srbiji. Moras mnogo toga da progutas, ali kada izvagas na kraju shvatis sta je najbolje za tebe i tvoju porodicu. S druge strane imas neogranicene mogucnosti i sto kaze mm, ovde da izadjes na ulicu i odlucis da prodas g.vno, neko bi ga kupio. 
Da se ne uvredi sad neko, ali mi citanje nasih novina svaki dan pomaze da apsolutno nemam nikakvu nostalgiju. I kad nesto pomislim, ja procitam tipa: U citavom svetu cena nafte je na minimumu, ali su se nasi politicari dosetili pa uveli akcize na gorivo da slucajno, ne daj Boze, ne pojeftini. I tako  to,... pomislim da neko tu nekog debelo zajeb...a. 

Pitala sam je strogo: Sta to radis?! I otkud ti pravo da unistavas tudje stvari. Naravno, ona krene da place i da jeca, rekla sam joj da sam jako ljuta. Medjutim, dolazi mm i uzima i krece da je grli, ljubi i govori nemoj da places, nije lepo da bacas tudje stvari. Ja ga pitam sta to radi, ja je upravo grdim i kaznjavam, a on je grli i tesi. I eto pomesanih osecanja, nije smeo da dodje i da je uzima u ruke. Ali ajde sad ti to njemu objasni. Na to sve moja mama govori sve je ok, nije nista iako je ekran skroz polupan... I eto, bojim se da na kraju nije shvatila iako je videla da je pogresila, govorila izvini izvini, ali oni su je utesili i moja grdnja sigurno nema efekta. Nemam pojma ni zasto je doslo do frustracije, verovatno joj nisam dala da po pedeseti put otvori frizider, posto otvori i onda pola sata stoji ispred i gleda sta ce sledece da uzme. Iskreno, nije mi vise ni sto stalno hoce da jede, nego sto ce mi pokvariti frizider otvarajuci ga na svakih 5 min. 

Ja, bogami, mogu da budem šta ja hoću i hvala mami i tati što su mi to usadili u glavu.
Mogu da vozim auto kao Fandjo, mogu da nosim čitav dan gajbe od 20kg, mogu da reanimiram, mogu da pišem naučni rad za doktorske, znam da uparkiram u rikverc i biću hirurg. E, znam i šah da igram. 

Ja inače ne reagujem na nestašluke, ali reakcije u besu i histerisanje sečem u korenu. Da ne pomislite da sam tiranin. U suštini bih odreagovala kako si ti planirala - naljutim se, izgrdim, i pustim da se sam smiri i shvati da takve reakcije ne tolerišem. Bez zadrške i bez dvoumljenja sam jako odsečna i stroga kad se pređu granice. 
E sad što tm reaguje... I meni uvek deluje strašnije kada mm grdi D nego kad to ja činim, pa poželim da se umešam, nekad mi se i omakne. Ali u suštini imamo dogovor da sve što imamo da zamerimo za metod vaspitanja kažemo jedno drugom kasnije nasamo. Zar vama nije i psiholog (ili logoped) rekao da je ne tešite kada plače nakon nekog nestašluka? Kao što reče Zoxx, jedinstven stav. I nama to teško ide, meni pogotovo, mm se ne meša u moje metode. Ali se trudim jer vidim da i njemu smeta kad ja upadnem samo i krenem da postavljam pitanja a ne znam situaciju. 
 

Danas smo imali zakazano u Palmoticevoj pola sata pre podneva. Malac je zaspao u 6 am jutros. Uspavali smo se, a i da se nismo uspavali ne bi smo uspeli da probudimo dete (naglasili su da mozemo i bez deteta da idemo, ali ja ne vidim svrhu).
Prethodnog puta smo zamolili da nam zakazuju popodnevne termine zbog dijagnoze "poremecaj regulacije sna", ali je dr rekao da dete ne mora da dolazi, nego samo roditelj cisto da da izvestaj kako stvari idu. Ne vidim poentu.
Mislim da smo i muz i ja prilicno nezadovoljni trenutnom ustanovom i ne grize nas previse savest sto smo se uspavali, obzirom da nikakve konstruktivne savete nismo dobili.
I pored toga ja sam zadovoljna svojim radom sa detetom. To nije tipican rad, sve ide kroz igru. 
Nije uradjena fizicka provera i sledeci korak je da trazim uz glave, pregled neurologa i da se urade dalje pretrage. Bez melatonina bi zaspao pretpostavljam tek oko podneva danas (tj potpuno bi preskocio nocno spavanje).
Poceo je pomalo da govori, za nijansu je lakse.
Imao je nekoliko meltdown epizoda (drugacije nego tantrumi) i tada je bio u stanju potpunog sloma. Izgubljenog pogleda, uznemiren, vristi, potpuno izgubljen, to je veoma tesko za roditelje (koliko je tesko za dete se podrazumeva). Ne zna se sta je okidac, jednostavno to moze da bude i muva koja vam je uletela u stan.
Prvi put se desilo na ulici. Dete se doslovno potpuno izgubi. Ne zna ni gde je, nista. Do kuce sam isla u suzama, sa knedlom u grlu. Nalet emocija necu ni da opisujem. Ne zna se ko se vise slama, roditelj ili dete.
U kraju me vec svi gledaju kao promasaj od roditelja, kao polu ludu, sa histericnim detetom. Tako to izgleda sa strane. I znam da ce vecina reci "ma sta te se tice". Zao mi je sto je tako. Svi beze od vas. Rodbina, prijatelji, drugari. Nemate nikakav drustveni zivot.
Kod kuce je mnogo bolji ali opet ne idemo nigde i ne smemo nigde jer se desavaju stresne scene. izlasci ga uznemiruju i samo smo oko zgrade...
Mislim da sam ja iscrpljenija nego on. 
Vec 2 meseca moram u EDB da proverim neki dug za struju. Oni rade do 14h a mi do toliko sati ne mozemo da stignemo jer lezemo kad svane, zakkocen je ceo zivot doslovno.
U sustini nadam se da ce nekom roditelju ovo sto pisem pomoci. 
Najvise mi tesko pada nerazumevanje moje blize okoline i sto nemam pomoc. Vecina ljudi je pobegla od nas, a oni koji nisu su grubi i u stilu "ja bih to ovako i onako". Ja ih ne krivim ali ih i krivim. Ne krivim ih sto tako misle, krivim ih jer mi reci bez konstruktivnih saveta ne znace nista. Toliko sam na ivici da jednostavno samo kazem da odjebu, da izvinete na recniku.
Primecujem da sam postala ogorcena i to mi smeta.
Sve ce proci...da, sve ce proci. Ali nije poenta da prodje vec sto ja nemam lepe uspomene. Zalim sto nemam  uspomene, zalim sto se ne secam njegovog bebeceg perioda sa lepim secanjima vec samo sa kamenom u stomaku. Sve je islo kroz trzaj, kroz borbu, kroz oseaj krivice. Zalim sto ne mozemo na izlet, na odmor, u goste, u kupovine...bilo gde...
Ovo stanje vas osami, izoluje, veze vam ruke..
Ako naleti neka majka da procita ovu temu, koja se kao i ja pitala da li je bila dovoljno dobra, da li je kriva, ako od nje beze, zelim da joj porucim da nije do nje. LJudi jednostavno ne razumeju. Mislim da je to najtezi deo u ovim pricama, resiti se sopstvenog osecaja krivice...

Uh Bgb,slazem se sa tobom ali ja pravim cesto istu "gresku" kao tm...Prosto mi je zao kada je mm izgrdi...Ali ona stvarno tesko prezivljava moju kritiku,mnogo je pogodi a zbog mm-a se ne tangira mnogo...A onda ja uletim sa :"Dobro,pusti je,nije dete namerno" a njemu to bas smeta...Pokusavam to da promenim kod sebe,ne zelim da je zbunjujem.
Inace,vrag je pravcati.Nece da se obuje,skida carape,i onda joj ja kazem kako ce se razboleti,nece joj biti dobro,a rodjendan necu moci da joj napravim jer ce morati da lezi u krevetu,bolesna...A ona mi odgovara sa :"Tata ce".Tako se u sekundi snadje da za jos x situacija,nego ne mogu ni sve da ih popamtim...Kada nesto kaze,ostanemo zateceni  i mm i ja...
Haos pravi svakodnevno,prosipa po kuci sta dohvati,hoce da pere lutke,svadja se sa mnom,vice kako je ljuta...A onda sve to umiljato zabasuri,grli me i ljubi,tepa mi i pravi neku facu,mm i ja je zovemo "pogled",kao ona mackica iz Sreka kada nesto moli,ovako nesto 

da prosto nemam srca da se iznerviram i naljutim k'o covek 

Pitala sam je strogo: Sta to radis?! I otkud ti pravo da unistavas tudje stvari. Naravno, ona krene da place i da jeca, rekla sam joj da sam jako ljuta. Medjutim, dolazi mm i uzima i krece da je grli, ljubi i govori nemoj da places, nije lepo da bacas tudje stvari. Ja ga pitam sta to radi, ja je upravo grdim i kaznjavam, a on je grli i tesi. I eto pomesanih osecanja, nije smeo da dodje i da je uzima u ruke. Ali ajde sad ti to njemu objasni. Na to sve moja mama govori sve je ok, nije nista iako je ekran skroz polupan... I eto, bojim se da na kraju nije shvatila iako je videla da je pogresila, govorila izvini izvini, ali oni su je utesili i moja grdnja sigurno nema efekta. Nemam pojma ni zasto je doslo do frustracije, verovatno joj nisam dala da po pedeseti put otvori frizider, posto otvori i onda pola sata stoji ispred i gleda sta ce sledece da uzme. Iskreno, nije mi vise ni sto stalno hoce da jede, nego sto ce mi pokvariti frizider otvarajuci ga na svakih 5 min. 

Odgledala pre neki dan,,,divan! Ni previse tuzan u smislu da ima bolesne dece i slicno, a ni neozbiljan. Taman kako valja.
 
ovaj smo sinoc zapoceli:
http://www.imdb.com/title/tt2872732/?ref_=nv_sr_2
Stigla sam do pola. Dobar film za gledanje s muzevima, ima prica a ima i akcije. 
 

Evo, pola me nema. 

Idi se, bre, narokaj izbeljivacem. 

Evo, pola me nema. 

mi imamo tu pticicu, dobio ju je d za proslu novu godinu.
kazem mi imamo, jer se svi igramo sa njom. nasa nema kavez, slobodna je kao ptica.
posto moze da se snima, ja se jednom zezala kada je trebalo da nam dodju gosti i rekla muzu: sta ako me smore gosti? (u pitanju su bili njegove kolege i njihove zene) i onda se dosetim: znam snimicu na pticicu: idite kuci! idite kuci! i donecu je neprimetno kada smore.
i lepo krene vece i bilo je bas opusteno i zanimljivo, krenulo i prozivanje i zezanje, kao da se znamo sto godina i dolazi mm sa  pticicom i kaze: jao, znate sta je svejedno rekla i uradila danas...
sreca njegova, da nemamo oruzje u kuci!

Ćerka naručila sedmodnevni matematički kamp a sin transformerse... Ne moram mnogo da razbijam glavu , samo moram da štedim...

Hvala vam zene, divne ste. Rodjendan je super protekao, slavili smo kod kuce, dosli su moja sestra sa decom, mama, sveki, tata i polubrat, tako da eto samo nasi najblizi, a opet puna kuca ljudi. Ove godine nismo igraonicu za nju, mala je i ne znaci joj, a veliki nam je trosak, radije cu te pare investirati u zimovanje. Ionako nam je 50 ljudi bilo proletos za S rodjendan i njeno krstenje. Slavlljenica je uzivala, ceo dan je ponavljala Minin rodjendan, da bi posle duvanja svecice rekla: Nece Mina rodjendan. Torta mi je odlicno ispala, deca su najvise uzivala da jedu secerne ukrase, i cokoladne lizalice. I moram da pohvalim svoje starije dete, toliko sam ponosna na nju, uopste nije bila ljubomorna, divila se sestri, mazila je, bila je uzbudjena zbog nje, zaista toliko je mila i dobra, hocu da puknem od ponosa. Videcu ovih dana da okacim slike na temu.
Bolesnoj decici zelim da brzo ozdrave... A moram da vam ispricam sta je sinoc bilo. Gleda mm facebook i nadje neku sliku, neko okacio bebu sokola. Pokaze on meni sliku, skoci S, hoce i ona da vidi, jaooo sto je sladak, kako je slatka mala ptica soko. I kaze joj mm, a jel bi volela ti da mazis tako pravu bebu pticu sokola. Ona se odusevi i kaze da bi volela. Ja joj kazem, ali znas soko ne voli kavez nego slobodu, kada poraste morali bismo da ga pustimo. I ljudi moja ona poce da place, ali iskreno, kida se, ona bi volela da mazi bebu sokola, da ima pticicu, tako slatku i malu i da je ne pusti da leti. Kaze mm, gde je pomenuo. Da ste vi videli tu tugu, te suze, ne pamtim da je nesto toliko rastuzilo iz cista mira. Na kraju nam je bilo smesno koliko se ona iskidala (nismo pred njom naravno). I uglavnom dogovorili smo se da za NG dobije igracku pticu u kavezu (videla sam da ima da se kupi, nose i neke njene drugarice u vrtic). Sad samo prica o pticici i kako ce da je cuva i mazi. Eto, nikad covek ne zna na sta ce dete da odreaguje. Inace da biste u potpunosti shvatile zasto je moje dete pozelelo pticicu sokola evo i slike.

E dobro si nam javila, zivi nismo!

evo da se javimmmmmmmm  na svet je dosao moj Vuk  9.12. u17.25h

Bravo Nini i Judy! Cestitam 
Poljubac za Luku i Dusana
 

Danas na kraju casa, uciteljica je deci stavljala pecat na ruke sa nekim figurama, tipa zvezda, ribica itd. Moje dete se odusevilo i citav dan drzi ruku napred i pokazuje svoju zvezdicu, pa sam mislila da joj nadjem neke slicne pecate za poklon, sigurno ce se oduseviti. (Radije bih da pecatira papir, nego ruke tako da cu joj pokazati da to radi na papiru). 
Nadjoh ovo kao poklon za NG nadam se da ce joj se svideti:

Roditeljski portal Bebac traži od Vlade Srbije da hitno obustavi naplaćivanje solidarnog poreza porodiljama na zakasnele, pa potom objedinjene, naknade za porodiljsko bolovanje!

Obračunavavši im tako solidarni porez, Vlada Srbije je, tek porođene žene, ne samo prevarila već i potkrala: Prevarila, zato što im je uskratila redovnu isplatu naknade za porodiljsko bolovanje, čime ih je egzistencijalno ugrozila umesto da ih podrži u situaciji kada im porodica postaje bogatija za novi život, a potom ih je bukvalno i potkrala, obračunavši im porez na kumulativno isplaćena porodiljska bolovanja.


Roditeljski portal Bebac traži od Vlade Srbije i njenih nadležnih ministarstva da, u što kraćem roku, donese uredbu prema kojoj će Poreska uprava sve porodilje osloboditi solidarnog poreza, prihvatavši im prigovor kao važeći
 
Bebac Vladi Srbije: Kaznili ste mame jer rađaju decu!

E Majo, ja sam 181cm.
Danas smo imali poslednji cas, bila je super ovih par puta, sad mi zao sto vise necemo ici. Stvarno vidim ogroman napredak, peva pesme kao velika. Ali, dobro kad bebac malo poraste da bar moze da sedi onda cemo nastaviti nas tri zajedno:) Danas smo bili u starijoj grupi 3-4 godine, mislim da je ona ipak za tu grupu a ne za ovu mladju, jer tamo je bila cica mica. Nije mogla da dodje do izrazaja od onih decaka koji su jurcali okolo. A moram vam priznati, kad saa je videla onako na momente mirnu pomislila sam da sam luda sto mi smeta kad je onako vragolanasta. Nekako mi bilo neobicno da imam mirno dete. Ma mene drmaju hormoni, ne znam ni sta pricam