Schveca

Kod nas su se djeca od pamtivijeka lemala za sve i svasta. Autoritet se sticao letvom, oklagijom, brezovcem, kajsem... Nije bilo tako davno kad su ucitelji davali popravne prutem po dlanovima, cupanjem za solufe, izbacivanjem sa nastave...itd. Dozivjela sam to na vlastitoj kozi, a nemam jos ni 30 ljeta. Odgajanje i usmjeravanje rijecima je nesto sto je nama strano a nametnuto u sekundi bez ikakve psiholoske pripreme ili upute, kako kod kuce tako i u skolama. Od djeteta koje je bilo krivo za svoje ocjene i ponasanje, krivica se naglo prebacila na ucitelje.
Mi nemamo jos prakse da autoritet sticemo verbalno. Mi smo narod ovce, a ne cobani. Cobani nam stoje na vrhovima drzava i sisaju kako im se prohtije, a mi vjerno ih biramo od izbora do izbora. Promjene ne volimo i ne znamo da se nosimo sa njima. Naravno ima nas i drugacijih, ali smo kap vode u moru i ta kap je uvijek na tapeti vecine.
Mora proci neko vrijeme da se narod navikne na promjene, da dobije praksu kako se sta radi, kako sta treba i kako se reaguje u odredjenim situacijama. Treba vremena da ova manjina izmijeni vecinu, da se izbori i pokaze im put. Nadati se da ce sve leci na svoje mjesto dok budemo cekali nasu unucad, jer nazalost zapalo nas je da nasa djeca budu experimenti.
Moje vidjenje problema.

amor, realno je da danas bude losije i da spava, bolje da miruje lakse ce se izboriti sa virusom, kad se probudi sika i voda i to je to....procice...
Ojka je bolje, jede bolje, malo je raspolozenija, saradljivija...M dosta slinavi, na momente hrapce i to me uzasava, kaslje, ukljucila sam mu inhalaciju fizioloskim, spric u nos, vadjenje slina i tako to...ipak danas dobro jede, tako da jos nije alarmantno stanje...nadam se!

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

ma da, bolje, mora da bude bolje
svi se privikavamo, i starije dete, i roditelji...
mislim, lako je meni sad da pričam, kad smo pregrmeli najteže, ali zaista je tako..

nema šta tu posebno da radiš Marge...
i mi smo u toj fazi sa d, ali u mnooogo blažem obliku nego sa s... da li smo bili već pripremljeni i s nas istrenirala žestoko, ili su jednostavno deca drugačija, ne znam...
kako god, nemoj se nervirati i jesti zbog toga što si se iznervirala
i ti si čovek, pukneš, prsneš, umorna si... nisi supermen, nisi superkeva, nisi svemoguća i imaš pravo da odlepiš...
koliko sam samo puta urlala na s, još mi se i d rodila u sred tog njenog ludila... i sad sam izgubila živac sa d par puta... jbg, bude mi krivo, jedem se, žao mi... al opet, pa nisam od čelika bem mu lebac...
ubrzo će proći, ne brigaj...

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

ma da, bolje, mora da bude bolje
svi se privikavamo, i starije dete, i roditelji...
mislim, lako je meni sad da pričam, kad smo pregrmeli najteže, ali zaista je tako..

Situacija je mnogo bolja
samo što sad imamo i ljubomoru sa ove druge strane... sad i d ume da bude ljubomorko
S ima momente da se kao igra bebe, da se pekmezi, vidim da joj je krivo što se dunji smejemo jer je smešna, sad je u periodu kad je slatka, preslatka, priča, glumi, imitira, svaki dan neka avantura sa njom, bude joj krivo što je ljuljamo da bi zaspala, evo baš većeras mi je tražila da i nju malo poljuljam ja to sve nekako prihvatim, pa joj objasnim da ja nju isto volim a da je dunja mlađa, pa se obradujemo glupostima, dok je ona sve to već naučila, ali da se obradujemo kad izrecituje novu pesmicu, nacrta nešto novo, napravi neku kreaciju i tako to...
jbg, nije lako, i sad osećam da sam rastrzana, oš je dujka prestala i da sisa, pa smo imali i oko toga priču celodnevnu, mm i ja.. a ona sluša, upija i tako
prevazilazim to što se trudim da se obema isto posvetim, što sari sve pričam, kao da je velika, i o svojim osećanjima i o trenutnoj situaciji i  o svemu... isto tako se trudim da i nju saslušam, pa ponekad dozvolim i neku glupost jer vidim da joj znači da nam se dokaže i da istera svoje... sve u svemu, puno pričamo i za sad sam zadovoljna odnosom mene i s, mene i d, a i njihovim...

ma da, bolje, mora da bude bolje
svi se privikavamo, i starije dete, i roditelji...
mislim, lako je meni sad da pričam, kad smo pregrmeli najteže, ali zaista je tako..

Situacija je mnogo bolja
samo što sad imamo i ljubomoru sa ove druge strane... sad i d ume da bude ljubomorko
S ima momente da se kao igra bebe, da se pekmezi, vidim da joj je krivo što se dunji smejemo jer je smešna, sad je u periodu kad je slatka, preslatka, priča, glumi, imitira, svaki dan neka avantura sa njom, bude joj krivo što je ljuljamo da bi zaspala, evo baš većeras mi je tražila da i nju malo poljuljam ja to sve nekako prihvatim, pa joj objasnim da ja nju isto volim a da je dunja mlađa, pa se obradujemo glupostima, dok je ona sve to već naučila, ali da se obradujemo kad izrecituje novu pesmicu, nacrta nešto novo, napravi neku kreaciju i tako to...
jbg, nije lako, i sad osećam da sam rastrzana, oš je dujka prestala i da sisa, pa smo imali i oko toga priču celodnevnu, mm i ja.. a ona sluša, upija i tako
prevazilazim to što se trudim da se obema isto posvetim, što sari sve pričam, kao da je velika, i o svojim osećanjima i o trenutnoj situaciji i  o svemu... isto tako se trudim da i nju saslušam, pa ponekad dozvolim i neku glupost jer vidim da joj znači da nam se dokaže i da istera svoje... sve u svemu, puno pričamo i za sad sam zadovoljna odnosom mene i s, mene i d, a i njihovim...

E, ko me pitao, ne pišem sa tel jer nisam u mogućnosti
Drago mi je da su deca bolje
Jao, Nice, ma sve te razumem... ti matori izlapeli su katastrofa hodajuća...
 

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Situacija je mnogo bolja
samo što sad imamo i ljubomoru sa ove druge strane... sad i d ume da bude ljubomorko
S ima momente da se kao igra bebe, da se pekmezi, vidim da joj je krivo što se dunji smejemo jer je smešna, sad je u periodu kad je slatka, preslatka, priča, glumi, imitira, svaki dan neka avantura sa njom, bude joj krivo što je ljuljamo da bi zaspala, evo baš većeras mi je tražila da i nju malo poljuljam ja to sve nekako prihvatim, pa joj objasnim da ja nju isto volim a da je dunja mlađa, pa se obradujemo glupostima, dok je ona sve to već naučila, ali da se obradujemo kad izrecituje novu pesmicu, nacrta nešto novo, napravi neku kreaciju i tako to...
jbg, nije lako, i sad osećam da sam rastrzana, oš je dujka prestala i da sisa, pa smo imali i oko toga priču celodnevnu, mm i ja.. a ona sluša, upija i tako
prevazilazim to što se trudim da se obema isto posvetim, što sari sve pričam, kao da je velika, i o svojim osećanjima i o trenutnoj situaciji i  o svemu... isto tako se trudim da i nju saslušam, pa ponekad dozvolim i neku glupost jer vidim da joj znači da nam se dokaže i da istera svoje... sve u svemu, puno pričamo i za sad sam zadovoljna odnosom mene i s, mene i d, a i njihovim...

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Smey, super sto je Anki bolje. Hellen super i za Saru. A za Masu, drzi se.. Amor, i na vas mislim.
Sveco, Drino, bem mu misa i te telefone i bebac koji je aktivirao neproverenu verziju foruma..
Nanchika drugarice, evo ja privodim kraju krompir paprikas  nikad u ove sitne sate nisam kuvala. Al muka naterala, sta ces  
Ode mm u KG po Urosa. Vracaju se u nedelju. Maki i ja same
Sutra nam dolazi jedna nasa forumasica na druzenje. Jedva cekam

A inace i nas odrasle nekad nečija gruba rec ili postupak povredi u prvi mah, ali nas i natera da se zamislimo i možda nesto nabolje promenimo u svom životu, tako da "resetovanje" s vremena na vreme treba svakom od nas pa i deci. Da se preispitujemo- to je normalno, i to radi po meni svaki normalan i odgovoran covek i roditelj. Uvek sam zazirala od ljudi koji smatraju da su uvek u pravu i sve savršeno rade. 

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Situacija je mnogo bolja
samo što sad imamo i ljubomoru sa ove druge strane... sad i d ume da bude ljubomorko
S ima momente da se kao igra bebe, da se pekmezi, vidim da joj je krivo što se dunji smejemo jer je smešna, sad je u periodu kad je slatka, preslatka, priča, glumi, imitira, svaki dan neka avantura sa njom, bude joj krivo što je ljuljamo da bi zaspala, evo baš većeras mi je tražila da i nju malo poljuljam ja to sve nekako prihvatim, pa joj objasnim da ja nju isto volim a da je dunja mlađa, pa se obradujemo glupostima, dok je ona sve to već naučila, ali da se obradujemo kad izrecituje novu pesmicu, nacrta nešto novo, napravi neku kreaciju i tako to...
jbg, nije lako, i sad osećam da sam rastrzana, oš je dujka prestala i da sisa, pa smo imali i oko toga priču celodnevnu, mm i ja.. a ona sluša, upija i tako
prevazilazim to što se trudim da se obema isto posvetim, što sari sve pričam, kao da je velika, i o svojim osećanjima i o trenutnoj situaciji i  o svemu... isto tako se trudim da i nju saslušam, pa ponekad dozvolim i neku glupost jer vidim da joj znači da nam se dokaže i da istera svoje... sve u svemu, puno pričamo i za sad sam zadovoljna odnosom mene i s, mene i d, a i njihovim...

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno
Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?
roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...
kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću
već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija
bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...
nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas
 
elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...
 
 

Kakve posledice od vikanja, da to ostavlja takve posledice vi ne biste imale cast da se družite sa mnom  moja mama je impulsivna osoba, ona kad joj prekipi izgalami se i za 3 minute je opet dobra  Ne brinite, ne doživljavaju to deca toliko ozbiljno. Živ covek ne moze uvek biti zenovski miran jer imamo svi granice izdržljivosti i psihičke i fizičke. Meni je to čak ok dok se ne pretjeruje, jer dete shvati da negativna osecanja ne treba držati u sebi, ja nekako uvek imam u glavi da sam ja njemu model ponašanja.