majat

U studentskoj menzi Isla sam na veceru sa drugaricom, i sele smo za njegov sto, posto su se oni poznavali. Niti se on meni svideo, niti ja njemu (posle mi je rekao da sam mu to vece izgledala kao neki jadnicak-bila zima, a ja natruntaaanaaa, posle celog dana predavanja, izmrcvarena i nikakva). Poceli smo slucajno da se srecemo svako vece u menzi, posto sam ja samo na veceru stizala da idem, a nekako smo bas u isto vreme isli. I tako, malo pomalo, to sretanje vise nije bilo slucajno... Inace sam imala vec decka u Srbiji (u Italiji sam studirala), pa nekako nisam htela previse da se opustim sa ovim mojim. Shvatila sam da mi je drag tek kad sam za svoj rodjendan otisla u menzu nadajuci se da ce on biti tamo da mi cestita, posto mi je bio jedini prijatelj u Trstu, a iduceg dana je kretao kuci za raspust, tako da se ne bismo vise videli koju nedelju, pa kad ga nisam nasla, bila sam jaaaako razocarana. Za raspust sam isla kuci i bila ponovo sa svojim deckom, ali sve vreme sam mislila o mm. Kad smo se vratili s raspusta, odmah smo se sreli u menzi, i sad je vec vidjanje bilo i za rucak i za veceru... Onda sam primetila da on sve manje jede, da je sve nervozniji... Cesto bi krenuo da me nesto pita pa se na pola puta predomislio... I tako, ja sam pocela da ga zezam da se zaljubio, pa da ga ispitujem ko je ta srecnica... A on, mukica moja, sve se usteze, crveni, nikad pre toga nije bio zaljubljen Ne znam ni kako je do toga doslo, ali pocela sam da idem kod njega kuci da gledamo filmove, i to sve cesce. Sve to vreme nismo upste razmenili brojeve telefona! Jednom smo se dogovarali da idemo na karneval, i tu sam videla da hoce da mi trazi br, ali nije imao hrabrosti, xixixi! Pa sam mu ga ja samoinicijativno dala. Karneval je otkazan znog kise, ali mi smo se svejedno sredili, on se obrijao, ja nasminkala, i ostali smo kod kuce-da gledamo filmove To je trebalo da bude nas prvi izlazak, ali eto... Sve vreme sam cekala da nacini prvi korak, ali nista od toga. Dok jednom... Vec smo oboje znali sta nas ceka, samo je trebalo to vise da se desi. Pozvao me je jednog dana da dodjem, i ja dosla Igrali smo neku igricu na kompu, i dogovor je bio da ako ja pobedim, mogu da ga pitam sta hocu, a ako on pobedi, moze da trazi sta hoce od mene. Prvi put me je pustio da pobedim, i ja sam ga pitala sta to vec danima hoce da mi kaze, ali se usteze... I tako, isprica mi on ceo svoj zivot, sve do trenutka kad se prvi put zaljubio-a to je bilo tih dana, samo, kaze, reci ce mi u koga malo kasnije. Sledecu partiju pobedi on, i... Trazi od mene poljubac A meni neprijatnoooo! Pocnem da se smejem kao blesava i pitam ga gde hoce da ga poljubim, mozda u guzicu?? Koja budala! Pa ga poljubim u obraz, on kaze ne... U celo... Ne... U ruku... Ne... I na kraju pogodim gde je hteo... Eto, to je bio nas prvi poljubac, 13.02.2008. Kazem mu da necu ozbiljnu vezu, da jos uvek moram da raskrstim sa onim u Novom Sadu, da budemo samo posebni drugari, i te fore... I zvanicno je i bilo tako, samo nas dvoje se nismo uopste razdvajali Ali on je zbog tog "zvanicnog" jako patio, a meni bilo zao, tako da smo posle par meseci "zvanicno" postali momak i devojka. A sve to vreme ja sam i dalje "zvanicno" bila sa onim drugim Medjutim, i on je u Novom Sadu sve to vreme nezvanicno imao devojku, kako mi je sam posle rekao, i sad smo on i ja u dobrim odnosima. MM i ja smo se vencali posle godinu ipo dana zabavljanja, 19.08.2009.

Upoznali se u menzi, a prvo dete zaceli u studentskom domu Izdrzavali se od studentske stipendije A ja u drugoj trudnoci diplomirala... Eto... Jedna pricica u znaku studiranja. Najlepse je djacko doba!

I ja sam razmisljala o tome, mafini, kroasani i kafa za poneti...
Cak sam i osmislila kako bi izgledao taj lokal...

Nemam nikakav savet ali želim da vam od sveg srca ČESTITAM! Vi ste jedna bogata porodica! Neka vam je sa srećom!

Mala palcice, mislim da je mesec dana malo za privikavanje na sve novine koje su snašle tvoju ćerku. Znam, jer pričam iz sopstvenog iskustva, mi nismo promenili grad, ali jesmo kraj, ja se porodila, novi stan.... Sve novo za par meseci... U razredu, bar kod nas, su uglavnom deca iz istog vrtića i puno njih se poznaje. Ja sam sve to objasnila učiteljici, upisala ćerku u boravak (iako nisam radila, tamo se ipak druže), vodila je na sve rodjendane o sl. Potrajalo je malo, ali već do polugodišta bilo je skroz super, imala je najbolju drugaricu, pa druga, čak i simpatiju... Samo strpljivo. Ne znam ima li tvoja ćerka nekih problema, tipa da odbija da ide u školu ili se samo oseća usamljenom. Pokušaj i sa psihologom i pedagogom, oni imaju iskustva i mogu da posavetuju...

NSanja, čitala sam i ranije kako se brineš o sinu tm, ali ti tu, na žalost, ne možeš da uradiš više od onoga što činiš. Tvoj sin se neće i ne može ugledati na starijeg brata jer ga ne navodiš kao pozitivan primer, naprotiv. Žao mi je deteta, ali kad su roditelji slepi na apele drugih, rezultat je takav... Ti si odgovorna i osoba i majka, i tvoje dete će biti takvo.... Za 13 god, koliko radim u srednjoj školi nije se desilo da dete koje pravi probleme ima roditelje koji se njim bave... Možda neko ima i drugačije iskustvo, ne znam.

Ponekad svratim na ovu temu i uvek se iznenadim kakvih sve problema imate sa svekrvama i stvarno mi je žao zbog toga. Umesto da budu srećne što im sinovi imaju dobar brak, one ako mogu nešto da upropaste... Moje iskustvo je potpuno drugačije. Moja svekrva je jedna divna žena koja mi je veća i pomoć i podrška od rodjene majke. Živi sa nama od kako mi se završilo porodiljsko bolovanje sa prvim detetom, i ne znam kako bismo pregurali bez nje. Verovatno imam sreće, a muž je dosta uticao na naše odnose u početku... Ona se u vaspitavanje dece i naše odluke ne meša, samo sprovodi ono što se dogovorimo... Da druge strane, ja našu malu porodicu smatram petočlanom.... I zaista sam joj zahvalna... Ali, eto, baš sam imala sreće... Valjda i ja nešto naučim od nje, i ja ću jednoga dana biti svekrva...

.

Ewo da i mi nesto kazemo ovdje....moja Andjela ne voli bas da gleda Tv tj paznja je drzi 5 sekundi ili 10 ako je u pitanju crtac. Nju prosto ne drzi mjesto.
Ona vise voli slikovnice, bajke...to voli da lista i prica pricu na svom jeziku...

Prvo sto mi pada na pemet kada si vec spomenula primer sa vrucom kafom, ja mislim da bih mu ipak nekako njegov prstic stavila u vrucu kafu jedan milisekund, pa bih tako predupredila vec poznati scenario.
Vecina, koliko sam ja citala i videla primera(moje dete nije bilo takvo) je opcija ignorisanja, ali kako kad ostane dete bez daha?Hmmmm.... Istini na volju, ja bih se bavila samo analizom uzroka u datom momentu. Ne ta prica; dete je razmazeno, vec na konkretom primeru kada znas sta ce da usledi ako ne dobije nesto. Skretanje paznje, drasticno skretanje paznje. Dakle, ne bih sedela za stolom uz tu istu kafu nego bih ga uzela i odnela u drugu prostoriju, napolje, pre ogledalo, u kupatilo...nesto konkretnije od kljuceva telefona itd.
To je samo faza u odrastanju. To nije klasicna razmazenost jer bebe od godinu dana ne mozes tek tako da razmazis.

ja sam išla kod Zorana na edukaciju iz psihoterapije, pauziram trenutno zbog bebironca, i mogu ti reći da ovo ima jako smisla...

ako ste u mogućnosti nabavite Malu knjigu za velike roditelje, odlična je stvar

Ja se jos nisam udala, a imam 29 godina. Ne mislim da postoji pravo vreme za udaju, samo prave osobe, dovoljno ljubavi i dovoljno zrelosti sa obe strane.
Sad imam zelju da se udam, jer zivim sa deckom vec godinu i po i volimo se puno, ali videcemo sta on misli o tome?
Mada ne verujem da nije spreman, kad pocinjemo da radimo na bebi

joj sad ce bit da se ja hvalim,ali vjerujte mi ja bih bila sigurna u nju da ga ostavim 2-3 dana kod nje,vjerujte mi,i kod nje sve ima(kupila za njega)i carapice i tenerke pidzame i sl ,jer jednostavno uziva sanjim ,ima posebno cebe oprano za njega gdje ga stavlja,ima posebne sudove,mene posalje kod frizera i kozmeticarke svaki cas,i odem cesto sa mm na veceri i sl,stvarno imam oslonac,ali ipak gdje god da odem opet nekako mislim,i kad ocu da se opustim sa mm ja ipak volim da bude on uz mene...e da i zaboravila sam ovo,isti takav mi je svekar,on se sa njim tako izigra ,sve mu udovoljava....eto malo ih ishvalih,e kako kazu bog cuo djavo necuo )

Jao neki dan sam se kidala od smijeha svojoj malenoj....
Pravila ja za ručak faširane šnicle, rijetko to kad pravim a malenoj još nikad nisam dala i servirala na takav način... pošto mi slabo jede meso ja rekoh ajde da probam da joj stavim čitavu šniclu pa nek uzme onako rukom nek jede... i tako serviram ja njoj na tanjir šniclu i stavim pred nju... i ona mica gleda u šniclu, pa u mene, pa opet u šniclu pa u mene i na kraju viknu: "gono"
:lol: ja sam umrla od smijeha, ne moram da vam kažem da šniclu nije ni okusila

Ja se ne bih slozila sa tim da ne menjaju posteljinu.Porodila sam se pre dva meseca,posteljinu su nam menjali kad god je bila i malcice bila prljava,spavacicu takodje.Za bebu sam pelene i benkicu mogla da dobijem kad god bih zatrazila.Na 3.spratu ima dva kupatila,u jednom ima 3 wc-a i 4 kabine(mislim) a u drugom jedan wc i 2 kabine.Tih 5 dana koje sam provela tamo,nijednom nije bilo guzve oko tusiranja,a bilo nas je dosta,skoro sve sobe su bile pune.Spremacice se trude,ciste redovno.Ja sam bila zadovoljna i osobljem i higijenom.

evo i ja moju svekrvu da pohvalim malo
i meni je super svekrva mi zivimo odvojeno al ja milon puta sidjem kod nje i popijemo kafu i ispricamo se posteno o svemu,i kad se posvadjam sa mm ona je uvjek na mojoj strani i pomiri nas,ih koliko puta nam je rucak spremila,zimnicu je svu spremila sto ja i mm volimo,i to sve dok smo mi bili na odmoru...eto sve fukcionise super vidjecemo dalje kako ce bit,ali ja kazem ne bi ona to radila da je ja ne postujem i da nisma to zasluzila.
nadam se da se slazete samnom

Moja se vratila iz Grčke i donela mi teksas jaknu

Ja se fenomenalno slazem sa Ivanovom mamom. Jako smo slicnog senzibiliteta i nemamo nikakvih razmirica. Relativno blizu zivimo, tako da 100 puta odem i sama kod nje na kafu...da se ispricamo (i izogovaramo one koji su zasluzili).
U pocetku sam bila distancirana, kao verovatno i svi ostali, medjutim...jednom smo se Ivan i ja posvadjali, neposredno pred odlazak kod njegovih i to se na meni, naravno, videlo (sta cu, ne znam da sakrijem). Ona me je pozvala u stranu i rekla da popricam sa njim o tome sto me muci, jer se gvozdje kuje dok je vruce, i odvela njegovog tatu i sestru napolje, kako bismo imali privatnosti. Vratili su se tek posle sat vremena, a mi smo resili nesuglasicu i zavoleli se jos vise
Druga stvar koja me je odusevila je to sto uvek pozove dan ranije, kad pozeli da dodje (iako se to retko desava), da vidi hocemo li biti kod kuce i imamo li nekih planova.
Treca, mozda i najbitnija, situacija je bila sto mi se od svih najvise nasla pri ruci kad sam izgubila rodjenog ujaka i baku, sa kojima sam odrasla i za koje sam bila vezana mozda i vise nego za svoje roditelje.
Od tada smo kao najbolje drugarice i nadam se iskreno da ce tako i ostati, jer sam je mnogo zavolela.

Draga Tangerine, sve o čemu pišeš stvarno prepoznajem. Eto, bilo je davno i srećno sr završilo ali kad god se setim.... Trudnoća je bila mala i nije postojala nikakva porodična anamneza, ipak bilo mi je grozno. To se desilo u maju, posle nedelju dana vratila sam se na posao kao da se ništa nije ni desilo. Većina nije ni znala a meni se činilo da se to dogodilo nekom drugom... I tako do kraja školske godine. A onda raspust i puno vrenena za razmišljanje, što baš ja, šta dalje i sl. Počela sam da dobijam napade panike, da se gušim, da mislim da ću se onesvestiti... Mm je dolazio po mene kad se to desi, tešio me i nikad mi nije rekao da je to bezveze, da nemam razloga, da mi nije ništa. U avgustu je postalo grozno i već sam bila shvatila da pucam, jednog dana stala ispred ogledala i rekla sama sebi: E sad je dosta! I uspela da se povratim. Shvatila sam da se to često dešava (što i jeste), da ima nade i sl. I odlučila se da probam ponovo.... O svemu ovome prvi put pišem, nekako mi je duuugo bilo previše lično... Druga trudnoća je bila ok, ali nisam uživala ni malo, samo sam brinula i čitala i pazila se. I radila... Mm je imao razumevanja i plaćao češće preglede i slušao kukanje..... I prisustvovao porodjaju i još milion stvari.... Eto, moja ćerka sad ima 9 god.

Od svega toga je u mom srcu ostao duboko neki strah da uvek može nešto da krene na loše, ali ja mu ne dam da me obuzme, borim se i uživam sa klincima.....

I nas Mita je dete razvedenih roditelja i otac mu puno radi ali se posvecivao tome , to nije izgovor . Za dete se mora imati vremena ... A da nam skolstvo nije ni S od onog sto treba da bude to se slazem . Po novom Ucitelj nema pravo ni ton da povisi a kamoli da kazni dete , otera u cosak ... A rezultat svega toga , hmmm...

Ja moju svekrvu maximalno cenim i postujem, a i ona mene. 13 godina sam sa njenim sinom, nikada nije stala izmedju nas; cak stavise, gledala je da smiri strsti i pomogne kad god je moguce. Zivimo bas blizu,, vidjamo se skoro svakodnevno, i kako ujutru zovem mamu i tatu da ih cujem, tako isto zovem i nju; samo da se uverim da je dobro. Da ne pricam o tome da mi cuva decu, da zajedno ostavljamo zimnicu i spremamo slavu, da rodjendane uvelicavamo jedni drugima....ona je pametna i sredjena osoba, nikakav kompleksas, ne tracari, gleda svoju kucu i svoju decu. I to mi se mnogo dopada kod nje. I kad odem negde u komsiluk, pa neko nabaci "tvoja svekrva ovo ili ono", ja odmah sasecem takve price jer ne zelim da slusam.
Jedini problem je sto je i dan danas zovem "tetka miro" i persiram :-), jer zaista ne mogu da prevalim TI, mama, kevo isl.
svekra zovem deda pored dece, i vidim da mu se to bas dopada.
Kao roditelji sve cine da nam pomognu, a ja se kao snaja trudim da imn uzvratim postovajem, lepom recju, ljubaznoscu. Nadam se da ce tako i ostati....

Moja ćerka je oduvek mnogo volela da crta. Jednom, imala je oko 3 god, sedi ona i vrlo predano crta mene, pa sebe. Ja pitam: A gde je tata? A ona kaže iznervirano: Pa vidis vajda da nije jos izasao iz olovke....

Moja ćerka je oduvek mnogo volela da crta. Jednom, imala je oko 3 god, sedi ona i vrlo predano crta mene, pa sebe. Ja pitam: A gde je tata? A ona kaže iznervirano: Pa vidis vajda da nije jos izasao iz olovke....

Nikad nije ni rano ni kasno upisati dete na sport. Oni nju ne mogu terati da radi stvari koje nije sposobna da radi. Ako već primaju decu tog uzrasta onda moraju imati i program sačinjen na osnovu njihovih mogućnosti. Ja ću sad ćerku upisati na balet ali ona ima četiri godine tako da neće biti problem oko upisa. Meni je super da su deca aktivna u bilo kom obliku.

Imaš puno adresa raznih sportića u Vodiču za roditelje, znaš onaj časopis sa spiskovima vrtića, školica, igraonica, što ga dele besplatno..... Vetovatno ima i na njihovom sajtu. Zovi i pitaj, ko upisuje decu tog uzrasta...
A što bi neko imao loše mišljenje o tome što upisuješ svoje dete na sport? Ti je najbolje poznaješ i znaš šta joj treba... I koliko je zrela za odredjenu aktivnost... P. S. Javi nam kako je prošlo....

Da, udala bih se ponovo za njega, nikada nisam ni pomislila drugačije.... Bila sam baš mlada kada smo se upoznali ali nekako je to uvek bilo pravo... Nismo žurili ni sa brakom, ni sa decom, i zaista sam, što se toga tiče zadovoljna.... Pre par nedelja nam je bila godišnjica zabavljanja (davno to beše) i sad sam i zvanično više od pola života sa njim.... I lepo mi je... I da, volim ga, nije da je ljubav postala neko prijateljstvo.....

Ma Sanja, nema frke, nisam ja ništa shvatila pogrešno i lično, ovde smo da diskutujemo i tema je dobra, slažem se. Ja znam da se maksimalno trudim da svoje dete zaštitim od svega čega mogu ali zračenje Zemlje je,u uz dužno poštovanje, ipak viša sila i ne vidim kako bi me drugačije okrenut krevet zaštitio od njega. Ti aparati koje koristimo svi zrače, opet tačno, ali šta da radimo, da prestanemo da ih koristimo? Ja lično zbog posla sam prinuđena da sedim za računarom veliki deo dana, kao i milioni drugih ljudi na planeti. Da ne moram,verovatno ne bih, barem ne u toj meri. Zabrinuta sam zbog mnogih stvari, šta mi dete jede svaki dan, kakav vazduh udiše, kakvu vodu pije, a mnoštvo toga nije moja krivica. Zabrinuta sam kako da ga vaspitam da se snađe u ovom surovom svetu da ga sutra ne maltretira ko god stigne. I nikako ne mogu da se otmem utisku da neko namerno radi na tome da ljudima ciljano unosi neke strahove koji nemaju veze sa životom.