majat

nema pravednog resenja, ali bi zbog svega trebalo neko da odgovara. ne kazem to jer sam zeljna osvete, nego zato sto bi kad se stvori ta vrsta svesti kod odgovornih, da ce zaista odgovarati ako nesto za sta su odgovorni, poceli da rade svoj posao kako treba. nije taj poluinteligent ministar da bi uzivao u privilegijama nego da bi radio svoj posao.

Smey,verujem da nisi pisala s ruznom namerom,ali kad se tvoj post procita "na prvu" deluje kao da "pljujes" po seoskim skolama,djacima i nastavnicima. Opet kazem,verujem da ne mislis tako. Ja radim u jednoj seoskoj skoli koja ima mlad kadar,veoma obrazovan,minimum zavrsen fakultet,ima nas i buducih doktora nauka (i postavlja se pitanje sta cemo tu,znam ).Radila sam i u jednoj velikoj gradskoj skoli,u velikom gradu,volontirala i bila na praksi u Skadarliji (skoli,ne kafani). Tacno je da ima mnogo dece koja ne uce,ne zele,nisu zainteresovana.I tacno je da se danas nevelik broj dece odlucuje da upise neku srednju,treci stepen,eto reda radi. Ali,opet kompetencija nastavnika i volja za radom i sposobnost da se prenese znanje,kao i umece da dete to posle primeni su mnogo znacajni.Dzabe ekstra opremljeni kabineti kad nastavnik bukvalno iscita lekciju i djaci posle moraju sami da se snalaze. Kod nas u skoli (da nas malo hvalim) uslovi su skromni,ali postoji jaka volja i zelja i to daje rezultate.Vec sam napisala da imamo nekoliko prvih mesta n arepublickim takmicenjima i veliki broj dece koja su ucestvovala na istim.Za nase uslove,zaista fantastican uspeh.I sto je veoma bitno,neka od dece koja su nasoj skoli imala dobre rezultate,nastavili su sa uspesima i u srednjim skolama.
Takodje,neki od njih dolaze upravo iz podrucnih odeljenja,dakle 4 razreda su zavrsili u svom selu,pa su od 5-og presli u maticnu skolu.
U gradovima ima veliki broj dece,poznete mame i tate,ruckovi i vecere sa nastavnicima...Naravno,nisu svi takvi,ali ih ima. Deca se mangupiraju,imaju bogate roditelje,misle da mogu sve.
Ima nas raznih,sto roditelja,sto nastavnika.Dakle,najbitnije je da postoji entuzijazam i da budemo ljudi. Lako cemo postici cilj tada.
Htedoh jos nesto pametno da napisem,ali sam se pogubila u mislima.Nastavicu.

Smey, slažem se da nisu svuda iste petice i vukovci... A slažem se i sa Yejom da i u zabitima ima jako dobrih đaka, prepametne dece koja bi blistala gde god da su se rodila i pohađala školu... Ali kad upisujemo fakultet, izjednačena je petica iz analize ili geometrije dobijena u Matematičkoj gimnaziji sa peticom iz matematike dobijenom u nekoj prigradskoj srednjoj školi... na papiru... Radila sam i u Beogradu u privatnom obrazovnom sektoru i na selu u zabiti i nipošto nije ista situacija... nemoj da se izvinjavaš zbog svog mišljenja... svuda ima i ovakve i onakve dece, i ovakvih i onakvih kriterijuma i nastavnika... ali je nažalost činjenica da stanje stvari nije ružičasto i da nema dovoljno ljudi poput Yeje koji nisu ubijeni u pojam u ovom trulom sistemu i koji su spremni da ne posustaju u borbi protiv srpskih obrazovnih vetrenjača...

Nisam pročitala, ali da se nadovežem na Švecu....
Ima kod Montenja lepih misli vezanih za tu temu, a po Švecinom principu su, otprilike. Sreća ili nesreća je čista unutarnja i subjektivna stvar. Dok je ti u sebi ne osećaš, nisi ni srećan ni nesrećan. Onaj ko te gleda sa strane, ne može da bude srećan za tebe, ne može ni da zna šta je za tebe sreća, pa time ni da "meri" svoju sreću prema tvojoj. Samo u sebi i za sebe možeš da stvaraš lepo i ružno i to sve odnosi već dovoljno energije da bi još energije trošio na razne projekcije.

Po mom mišljenju, Montenj inače ima carsku filozofiju subjetka i individualnosti i kako je graditi i čuvati u svakodnevnom životu. Čisto da malo napravi ravnotežu filozofijama prema kojima smo svi podređeni uvek nečemu, nekoj višoj sili, moći, sudbini....

Pročitala sam post ali nisam baš shvatila... ti se bojiš da će tvoje dete ispaštati zbog tvojih grehova?

Ako mene pitaš, niđe veze... mišljenja sam da su nesreće samo nesreće i da ne biraju kome će se desiti već se dese onima ko im naleti

Trudim se da mislim pozitivno, ne zato što mislim da ću time 'dozvati' sreću, već zato što je sreća upravo to, stanje uma... loše stvari se dešavaju, tu ne možemo ništa, možemo samo da mislimo kako se nama neće desiti, i kad nam se dese kako smo imali sreće jer postoje oni kojima je i gore...

Tako da, glavu gore i terajte ružne misli

Marija, proci ce, trajace koji dan i onda ce nastupiti nova faza, a moguce je da ce se isto to ponovo javiti nakon nekog vremena Evo i moj opet nigde ne odmice od mene, jedno vreme se lepo znao zaigrati sam a sad nema sanse. Ne sekiram se uopste, on u cosku ne bi stajao nema sanse, tako da te vrste kazne kod nas ne dolaze u obzir a mislim da ih sad ni ne razume, hocu reci ne bi skuzio da je to kazna. Nazalost nemam savet osim strpljenja, ne pomaze ti mnogo ali tako je :S

Ono sto je evidentno je da oni nikad nista ne povezuju sa MMR e ja sam ubedjena da je sve upravo zbog te vacc

Joj Kao prvo, u vasem uzrastu dete pocinje da se plasi odvajanja od roditelja, narocito od mame tako da zbog toga ne mozes nigde bez njega. Bacanje je takodje sasvim normalna faza i mislim da na to ne treba nikako da uticete. Za sve ostalo najbolji savet je da ignorisete, a mozda jos i bolji da se opustite, jer dete oseti maminu nervozu pa onda od neceg bezazlenog moze da se dodje do vece histerije. A jos je on mali da biste imali problem u komunikaciji, ako sad pocnes sa takvim tragicnim dijagnozama, sta ces raditi kad nova bebica stigne i kad budete imali agresivne faze itd?

ovo moje mace jebilo zlatno na slikanju. tata ga drzao sa strane, ja ispred skretala paznju kako bi napred gledao. sluzbenice se odusevile kako nam je uspelo slikanje odmah. ocenjuje komp - dobio je 10 iz prve. mnogo sam ponosna.

Sto da ne sme,ali ne vidim potrebu za tim.Za nju to nije ni zabava ni igra.Sta ce ona da radi u bazenu,ti da je drzis ili samo onako da lezi?Dovoljno je da se beba rashladi pod tus mlake vode i ako treba po nekoliko puta dnevno i to je to.

Hellen, je l' vi to planirate i batu za Saru?

Ko pita ne skita Nema, bar mislim da nema Ali se planira tamo za koju godinicu...

Biber

Mm i ja nikako nismo mogli da se usaglasimo oko imena, bas je imao neke cudne predloge. Jedino smo se skontali za ime Teodora, svidelo nam se i znacenje imena -BOZIJI DAR... To smo odlucili u sedmo mesecu, a smizla je pogodila da se rodi 29.05 na Svetog Teodora. Zaprepastila sam se kad sam videla u kalendaru.
Mnogi nam ne veruju da je slucajno jer je rodjena na CR ... A inace cela trudnoca mi je bila povezana sa nekim praznicima, kontrole, ulazak u deveti, uvek na neki praznik. Tako da sam jednom prilikom i prokomentarisala da ce se na neki praznik i roditi...

Šta znam, nemam nijednog malog učenika koji se zove David, ali je koleginica koju organski ne podnosim dala sinu to ime, a kako nas ionako mnogi mešaju (iz nekog meni nejasnog razloga!), ne želim da imamo još i tu paralelu. Mada, da je muž odabrao baš to ime, verovatno bih se povinovala.

Majo, taj vaš kum se baš drznuo! Kod mene mu to ne bi prošlo.

Rekla sam mužu za Branislava. Kaže da je OK. Imao bi onda isti nadimak kao moj 'ljubljeni' svekar na čiji rođendan treba da se rodi. Svekrva ima da šizne kad čuje. Videćemo još koje će ime ostati konačno malom bezimenom.

Evo nas opet na ovoj temi Danas smo mm,Nina i ja setali Savskim kejom,sve je bilo ok do jednog momenta kada se ona unervozila,nije pomoglo ni nosanje,ni igracke,daleko smo bili od kuce.Prvo sam pomislila gde da se sklonim i da dam bebi da siki,a onda mm-u rekoh da ne radim nista nemoralno i sramotno i da ne treba da se krijem.On je to podrzao.Sela sam na klupu,on pored mene,uzela sam svoju bebu i dala joj da siki.Prebacila sam pelenicu,da njoj nesto ne bi remetilo mir,ali je ta pelena odmah zavrsila na podu.Prolaznici su mi poklanjali osmehe,nas dve smo uzivale u prolecnom danu,dojenju.Okice moje bebe su mi pokazivale zahvalnost-neopisiv osecaj.Kada je zavrsila pogledala me je,osmehnula se i u mom narucju zaspala.
Tako da,nije mi neprijatno da dojim na javnom mestu.

Mi smo danas sisali napolju prvi put.
Bebac nije hteo da zaspi u kolicima i počeo je da plače. Uzela sam ga malo u ruke, ali ga ni to nije smirilo i nisam imala izbora. Seli smo na klupicu pored igrališta na kom nam se igrao stariji bratić, sikili i zaspali smo za 2 minuta.

Uh sto mi je grozno kad procitam ovakve price
Kakvih ima muskaraca, pa to je strasno...

Ja nemam pametan savet, posto sam potpuno drugaciji tip osobe..ja bih muskarce tog tipa sutnula nogom u dupe jos davno..
Zene, morate drzati do sebe, biti na prvom mestu sebi (ok, posle bebe, ali svakako PRE muza)..

Da nisu bebe upletene u celu pricu, svakoj bih savetovala da tog majmuna otera iz svog zivota sto pre..a ovako necu, i ne znam ni sta bih pametno rekla..samo da mi je zao da kroz to prolazite

Opusteno, uvek se nadje neki pametni 'gentlmen' da brani svoju 'muskost'.Nekada se i uspostavi da je to neciji muz.

Evo da napisem, ako nekad neka zena u buducnosti bude imala ovu dijagnozu, pu pu daleko bilo - bila sam opet u 16.nedelji kod istog doktora na istom aparatu i taj talas vise nije negativan.. sve je uredu.. mnogo smo hepi pozdrav!

Fox, i ja sam uvek za plastiku... Reci vrede onome ko hoce da slusa, a ko nece, pa, tu su dela Nemoj vise nista da ga pitas, nista od njega ne trazi, osmeh na lice i pokazi mu da te bas briga za njega, izlazi, setaj se, pa neka se on zapita otkud ta nagla promena...

Moja je dosla u subotu. Prvi dan je bila savrsena, samo se igrala sa decom i klinke su bile presrecne sto im je dosla baba. Ali duze od jednog dana nije izdrzala U nedelju smo otisli u Diznilend i vec u putu je pocela da smara mm-a... Ona je sedela na suvozackom mestu a ja pozadi sa decom i dok je mislila da spavam samo se nesto prenemagala, na sve se zalila i mm jadan se non-stop nervirao, nije mogao ni da vozi kako treba. A kad sam ja budna nista ne govori, kaze mm da me se plasi E onda u Diznilendu je opet stalno nesto izmisljala, ona se ljudi moji toliko na sve zali da to nije normalno, jako je naporna i teska. Kaze mm da ranije nije bila takva vec je s godinama postala naporna, ali ja sve nesto mislim da on to ranije samo nije primecivao... U jednom trenutku je toliko poludeo da je rekao da nece ni da ide kod njih na leto A meni je stvarno zao sto se on toliko nervira oko nje... Tacno vidim da mu je tesko sto ne moze pored svoje rodjene majke da se opusti i da uziva.

Inace i mene je ranije nerviralo sto je ona toliko sebicna i misli samo na sebe (u Diznilendu se gurala svuda da ide preko reda, koliko je samo dece izgurala ), ali sam shvatila da je jednostavno takva i da moram da prihvatim ono lepo sto ima da pruzi a sve ono ruzno da zanemarim, a buduci da zivimo toliko daleko i da je toliko slabo vidjamo, to mi uopste nije problem. Npr. moja mama se sa svojim unucima non-stop igra, kod nje svi vole da idu jer im se uvek posveti 100%, i uvek je za akciju, nista joj nije tesko, nije komplikovana ni naporna. A mojoj s ujutro treba sat vremena samo da se nasminka, i svako jutro u Diznilendu smo gubili tih sat vremena na njeno sminkanje umesto da smo se setali po parku. I sve tako "ja hocu ovo, ja necu ono...", kao da je Diznilend mesto za babe a ne za decu U jednom trenutku sam se malo i brecnula na nju jer smo morali jako da pozurimo da stignemo na predstavu Miki Mausa a ona je odugovlacila i smarala... Ali zato ona deci svasta kupuje, i to je jednostavno njen nacin da izrazi ljubav, drugacije ne ume. Ranije mi je to bilo gadno, ali sad sam prihvatila da je tako kako je i pustam je da kupuje sta hoce, ona sama kaze da se tako oseca korisnom. Bitno mi je samo da se ona trudi da ugodi deci, pa neka to radi na svoj nacin a ne na moj, nije bitno.

Kupih danas ove,ravne ,udobne,kad jurcam sa decom odlicne.U njima kao da sam bosa.http://www.sportvision.rs/sr/najnovije/34721-ipanema-sandal-premium-iv-fem.html