majat

Lego kocke po njegovom izboru, to je jedino sto ne moze da slomi 

Zajednicki poklon je super ideja. Ali igracka kanta kos je bacena para. Mi smo sinu uzeli pre par godina- lose se krece, poklopac se ne otvara dovoljno da kuglica papira moze da se ubaci... nase iskustvo je da smo dzabe dali pare. Sad skuplja prasinu a mesto joj je u pravoj kanti. E sad, mozda su proizvod unapredili, mozda nam je zapao neispravan... ne znam

Zajednicki poklon je super ideja. Ali igracka kanta kos je bacena para. Mi smo sinu uzeli pre par godina- lose se krece, poklopac se ne otvara dovoljno da kuglica papira moze da se ubaci... nase iskustvo je da smo dzabe dali pare. Sad skuplja prasinu a mesto joj je u pravoj kanti. E sad, mozda su proizvod unapredili, mozda nam je zapao neispravan... ne znam

A: Mama, šta znači sedam puta četiri?
Ja: To je 28.  Na primer, dva puta četiri je kao da imaš dve kutije sa po četiri loptice. Koliko ukupno loptica imaš?
A: Deset.
Ja: ?!?!
A: Aaaa, kutije se ne računaju... onda osam...
i tako mi pred spavanje, kad on meni pročita priču, učimo matematiku

A: Mama, šta znači sedam puta četiri?
Ja: To je 28.  Na primer, dva puta četiri je kao da imaš dve kutije sa po četiri loptice. Koliko ukupno loptica imaš?
A: Deset.
Ja: ?!?!
A: Aaaa, kutije se ne računaju... onda osam...
i tako mi pred spavanje, kad on meni pročita priču, učimo matematiku

A: Mama, šta znači sedam puta četiri?
Ja: To je 28.  Na primer, dva puta četiri je kao da imaš dve kutije sa po četiri loptice. Koliko ukupno loptica imaš?
A: Deset.
Ja: ?!?!
A: Aaaa, kutije se ne računaju... onda osam...
i tako mi pred spavanje, kad on meni pročita priču, učimo matematiku

A: Mama, šta znači sedam puta četiri?
Ja: To je 28.  Na primer, dva puta četiri je kao da imaš dve kutije sa po četiri loptice. Koliko ukupno loptica imaš?
A: Deset.
Ja: ?!?!
A: Aaaa, kutije se ne računaju... onda osam...
i tako mi pred spavanje, kad on meni pročita priču, učimo matematiku

I ja bih da pohvalim uzinu u nasoj skoli, bude im taman do rucka, nekad proja i jogurt, nekad sendvic, nekad parce hleba sa cokoladom, tog tipa. Uglavnom za sve ukuse i dovoljno velika. Kod nas je uzina za vreme velikom odmora, a rucak u pola jedan. Rucak je korektan, ali kaze mi cera da joj cesto bude mala porcija, a dodatka nema. Tako da joj ja spakujem jos jednu uzinu, obavezno voce, da premosti do rucka kod kuce. :-) 
U nasoj skoli je organizacija zaista odlicna, ide se svih osam godina prepodne, posle nastave je boravak za prva cetiri razreda do 17h. Do pola 4 oni sede u svojim ucionicama i rade domaci. Svako odeljenje ima svoju uciteljicu za boravak koja radi sinhrono sa glavnom uciteljicom. Od pola 4 do 5 idu u kao prijemnu sobu u vrticu, tj. sada ucionice gde se igraju i cekaju roditelje. U boravku se uradi zaista veci deo domaceg, a nekad i sve. Naravno uvek ja kod kuce sa njom doradim sta treba, ali znaci joj sto sa drugarima radi u skoli. 
Radi se po NTC sistemu, stalno se organizuju posete muzejima, pozoristima, trude se da dok su u skoli im obogate program raznim aktivnostima. Tek smo prvi razred i eto idemo u skolu mesec i po dana, ali za sada smo prezadovoljni. I dobili smo super uciteljice. 

Трудићу се да будем јасна и концизна, што је више могуће, јер ме ова тема професионално (педагог сам по струци и радим у једној новосадској инклузивној основној школи), а и будућа сам мајка, те ме ова тема и лично занима. Имам свега 4 године радног искуства, само сам "загребала" површину инклузије (која се код нас (могу слободно рећи) одвија помоћу штапа и канапа), иако је већ имплентирамо у праксу пуних 10 година! Будући да на таквој "позицији" радим прошла сам сијасет семинара, којекаквих обука и пројеката, тако да могу рећи да сам теоријски доооообро поткована, иако је (реално) пракса далееееееко од теорије.

Елем, конкретан савет би био:
1. интерресорна комисија (да да своје мишљење);
2. развојно саветовалиште;
3. услуге севирсног центра неке специјалне школе (код нас је то Милан Петровић);

За почетак, препоручујем свима које ова тема занима да прочитају:http://zelenaucionica.com/razlika-izmedju-dece-s-posebnim-potrebama-i-dece-s-teskocama-u-razvoju/
Просто сам постала алергична на бркање термина! Хвала!

Vidim da dugo niko nije pisao na ovoj temi. Koliko sam prošle godine bila oduševljena postignućima u radu s inkluzijom, toliko sam ove godine razočarana i postiđena...jer se od mene očekivalo da i sama degradiram dete s poteškoćama, tj. da prikrivam njegove sposobnosti i pišem IOP 2 iako ono može naučiti sve za redovnu trojku. Dok se istovremeno od mene očekivalo da poklanjam redovne dvojke mnogo slabijim učenicima koji ne žele da se trude i koji ne mogu da shvate ni približno sve ono što može učenik sa pp... Dugo nisam mogla to da prihvatim, ni da se tome suprotstavim...Međutim, nisam odustala od svog truda i nade da će to dete još više razviti svoje sposobnosti i napredovati mnogo više nego što bi iko pomislio. Ponekad sam u dilemi da li postavljam visoke zahteve ili dajem obimne zadatke, ali se svaki put iznenadim kad shvatim da je to dete zahvalno i da želi još više postići i da mu nikad neće biti teško da se trudi. Lep je osećaj biti cenjen i uvažavan, a mnogi od njih to tako retko dožive i osete. Nadam se da će inkluzija još dugo biti zastupljena u redovnim školama, kao i da će uvek svi roditelji moći da odluče da li žele da njihova deca idu u redovne ili u specijalne škole. 

Mogu samo da dodam - i moj sin je kasnije progovorio a najveći napredak je bio izmedju 4 i 5 god, kao sto rece Broc.... naravno, logoped se podrazumeva

Slazem se sa Voljenom
Mislim da je svako iskustvo roditelja dragocenije od saveta strucnjaka.
A posebno vasa prica sa ovako divnim epilogom, mnogima mi bila vetar u ledja
 

Hvala vam svima, Voljena ti si mi dala slagvort na pitanje od broccoli, ja se prosto pitam, pa ko bi to citao  Ehi hvala!
Cak i ovde kada pisem, nekako se pitam, pa sta sad, samo napisem izvestaj i to je to, nekako sam u fazonu sta sad da smaram narod 
volela bih da pocnem da pisem, ali nemam ni dovoljno vremena a ni dovoljno volje u smislu da su moje metode mozda nekonvencionalne, da sam donosila nekada prilicno cudne odluke, da sam se vodila vise intuicijom nego savetima lekara zbog cega sam i otpisala vise od 80% saveta i zbog cega nemam saradnju ni sa jednim strucnim licem (osim pregled kod njegovog doktora jednom u par meseci kad dobije termin),  nezaposlena sam i ceo dan sam sa detetom (i nemam nameru da se zaposlim dok sve ne isteram na cistac sa njim) a mnoge majke koje imaju problem moraju i da rade i onda nekako mislim da bi bilo nezahvalno da majka koja se samo bavi detetom soli pamet majkama koje trce na sve strane (daleko od toga da ne trcim na sve strane, ja brinem o celoj kuci, o celoj nabavci, o sredjivanju, o majci u osmoj deceniji, o imovinsko pravnim i svim problemima koji iskrsnu i apsolutno je sve na meni i stub sam ne samo klincu vec i majci i muzu)...sta znam, trebam valjda sve to da srocim u glavi i da taj blog vise izgleda kao moja prica umesto kao deljenje saveta

Bravo za Foxica i bravo za tebe, ti si u pravom smislu te reci zena zmaj! 
Ti spadas u one heroje o kojima se ne pise, o kojima se ne prave reportaze,a trebalo bi. Bilo bi super da imas svoj neki blog i napises svoja iskustva, verujem da bi mnogima znacilo...

e pa forum je pobrljavio pa se sve pobrisalo, zato nema  
Otprilike tako izgleda i nase kupanje i eto tako, ma sve super, nista previse strasno 
Hvala Cipelic! 

Zdravo svima  Imala sam potrebu da nekako zaokruzim pricu i napisem epilog
Sve je sjajno, zadovoljna sam celokupnim napredkom, sve ide napred, klinac i ja ( i svi clanovi porodice) divno saradjujemo. Konacno je doslo vreme da se sve mozemo dogovoriti, da mozemo lepo da prosetamo, da uradimo svasta zajedno. U sustini to je to, ima tu jos finesa, da se govor unapredi, da poradimo na nekim burnim reakcijama (nista drugacije nego kod druge dece)...
Senzornih problema ima: pranje kose i spavanje, izbirljivost vezano za ishranu-ali nista sto nam remeti redovan zivot osim sto mu je kosa konstantno prljava pa se dovijam na sve nacine da mu je operem, al dobro, ne mre se od toga  
Smatram nas pravim srecnicima, od deteta sa kojim se nije moglo nista, sada se moze skoro sve! Danas smo lepo prosetali i zavrsila sam par obaveza sa njim iako je bio ljut sto sam ga probudila (ovo je bila naucna fantastika do skoro probuditi ga kad mu se ne budi)...
Mrzela sam svoj zivot, mislila sam da nikada nece biti normalno, bila sam do zadnjih granica iscrpljena, porodicni odnosi su bili poremeceni.
Ponekad i dalje moram da se ustinem da bih poverovala da je ovo moja realnost
Ne ide u vrtic, ne ide kod logopeda i ne ide kod defektologa i do daljnjeg ce ostati tako, ne zanima me koliko sporo napreduje sa govorom, ne zanima me koliko se uklapa ili ne uklapa u tablice i dijagnoze i stavove lekara, nista me to ne interesuje-vidim da je funkcionalan, empatican, socijalizovan, sreo i to je za sada najvaznije
aj pa uzdravlje 

Kurkumu, cimet, djumbir i med, stavljam u medenjake. Ja imam utisak da prodisem smo dok ih pecem

Moj A je po celu zimu imao sekret iz nosa, u svim bojama... ako nema temp, nista nisam radila... 

Sve divno receno Ehi...
Ja bih samo rekla da su neka deca "komplikovanija" (ne mogu da nadjem bolji izraz) za vaspitanje i da kod njih mora biti mnogo vise pregovora, vaganja, kompromisa. Dakle ne postoji univerzalni recept, vec se moramo prilagoditi karakteru deteta. Ali sve su to cari roditeljstva
 

Fox pa bravo za vas! 
Granice se moraju postaviti, to je nasa roditeljska uloga. E sad svako ima svoje metode i u krajnjoj liniji prilagodjava ih samom detetu i situaciji, ali je najbitnije biti dosledan i kada se nesto kaze da se to i uradi. Ta doslednost je kljucna kako za lepe stvari (danas popodne idemo na sladoled i onda ako je obecanje dato dete se mora odvesti na sladoled) tako i za manje lepe (gledas jos jedan crtani i za danas je dosta i zaista posle tog jednog tv se gasi). Takodje u uzrastu od tri godine treba objasnjavnja svesti na minimalnu meru, tj. sto krace i jednostavnije treba objasniti detetu sta i kako. Previse informacija njih zbunjuje i ja mislim da tada dete stavi roditelja na mute (uvek se setim Homera Simpsona kada mu Mardz drobi a on je gleda i ne cuje) i ne moze niti da ga saslusa, a kamoli poslusa. I naravno treba biti istrajan, ponavljati, ponavljati i ponavljati, pa ce jednom u nekom trenutku detetu kliknuti. E sad ima i dobra fora da se u nekim situacijama dete pripremi unapred i da se sa njim uspostavi dogovor unapred sta i kako, jer onda dete zna sta ga ocekuje i bolje reaguje (na primer kupicu ti cokoladu, ali je jedes posle rucka, a ne otimanje kupljenje cokolade iz ruku po izlasku iz radnje kako bi je jel roditelj dao posle rucka, jer ce vecina dece naravno dobiti histerican napad u trenutku). Uglavnom i ja sam se dugo pitala i dala sama sebi odgovor, da li stalno mora da se vaga, pregovara, pravi kompromis, odgovor je da, mora, ako hoces da razvijas pozitivnu komunikaciju i da budes dosledan i pravilno vaspitas dete, ako hoces da mu kroz vaspitanje pokazes ljubav i ispostujes njegovo bice. 

Fox, pa super je to
Cim krenem da objasnjavam, V me prekine cuvenom recenicom: Bicu dobar
Sto psujes, to je tako ruzno, nije kulturno?!
V: Takav mi je zivot da moram da psujem
Inace je cuo od jedne osobe iz bliskog okruzenja, kojoj je to zabavno(), a ne mogu da uradim nista po tom pitanju...
Srecom, nije cesto, a redovno saopstava kako su druga deca iz vrtica nekulturna i govore ruzne reci.

Jecy hvala, ne znam da li bi upalilo kod sve dece, ali sa mojim sam shvatila da ne moze drugacije...
Ovaj moj klipeta je dobro, za sada je sve kako valja, drustven, ekstrovertan, emocionalno i socijalno inteligentan, opusten - previse opusten. Pre par nedelja je pitao ljude ispred zgrade (kucni savet) "Sta je bilo, sta ste se skupili?" 
Dosao je juce kod muza i rekao mu: "sta? Ti jedes moju cokoladu? Otvori usta, sta imas u ustima,jel moju cokoladu?!"
Eto, toliko je dobro, ne znam dal je to dobro il da se brinem    

Kruela nisam iscitala sve sto si pisala, videla sam ovaj deo oko neposlusnosti i negodovanja. Ja sam imala taj problem i nisam mogla da reagujem grubo-nije bilo efekta. Nisam mogla ni razgovorom jer isto nije bilo efekta. Jedino sto je upalilo je da blago, bez da pokazujem mnogo uzbudjenja isteram svoje.  Meni se to desavalo prosle godine dok je klinac vozio tricikl. Umeo je namerno da se zalece na ulicu i da vozi daleko ispred mene. Jednostavno bih uzela tricikl pod misku, dete za ruku i natrag kuci. Bez pravljenja drame, bez uzbudjenja. On bi kukao, vikao, valjao se i vristao odk se vracamo. Kako sam ostajala mrtva ladna-ne znam. Tada je video da kad kazem ne moze-zaista ne moze. Nikakvo objasnjavanje da je to opasno, da to nije pametno, da to ne sme, da ce se povrediti nije urodilo plodom. U sustini sam resila problem kad sam shvatila da nema price, okrenem se i vratim ga kuci, objasnim mu zasto smo se vratili i kraj. 
Imali smo i mi psovke. Za to sam ja kriva. Psovka je jebm li ti sunce sasavo. Ja bih mu tad samo rekla "blamiras se , ako mislis da cu da te grdim ne pada mi na pamet, pa ti ako hoces da se blamiras blamiraj se " Htela sam u zemlju da propadnem...udjemo u knjizaru, oko nas sve fine gospodje i gospodjice i on kad nesto necu da mu kupim odvali tu psovku. Nisam htela ni okolini ni njemu da pokazem da me to uzbudjuje. Prestala sam ja da psujem, prestao je on i to je to...poceo je jer je cuo od mene a nastavio jer sam skakala cim to ponovi pa je shvatio da izaziva senzaciju.
Samo da dodam da sam za kombinovan pristup. Nekad moramo da kuliramo ali nekad trebamo i da povisimo ton. Ne da se deremo, ali da ton bude stroziji i kraj, nema razgovora i zivci ko konopci i tako 

Ma samo ti se čini... jer si i pre deset godina kupovala za dečaka ... meni izgleda super jer prvi put sad gledam...

Meni sad za devojčice sve prelepo.