Inkluzija

odgovora

Objavljeno

Pitanje za Kristal i mama Bojanu: Šta mislite o inkuluziji u obrazovanju?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pitanje za Kristal i mama Bojanu: Šta mislite o inkuluziji u obrazovanju?

Dakle, šta misliti uopšte o inkluziji. Oni koji bi trebalo time da se bave i da nas više u to upućuju, ni sami ne znaju kako se to radi. Deca sa posebnim potrebama ne stiču znanja jer nastavnik ne može da im se posveti, a da na taj način ne uskrati nešto, odnosno mnogo toga, ostaloj deci. U specijalnoj školi, koja je prilagođena njihovim mogućnostima, nešto nauče, a ovde ništa. Ne integrišu se u društvo, odnosno, večite su žrtve zlostavljanja, niko ih ne voli, svi beže od njih i koriste ih za neslane šale. "Normalnoj" deci nije jasno kako ova deca sa posebnim potrebama dobijaju dvojke , a da ništa ne znaju, to im deluje kao velika nepravda, postavljaju ovakva pitanja: "Kako je on dobio dva, a da je znao manje od mene koji sam dobio jedan". Ja ne mogu da kažem da je dete sa posebnim potrebama drugačije, jer bi to bila diskriminacija i ja treba, kao, da ih učim da je to dete kao i sva druga, a sa druge strane na svakom koraku se pojavljuje problem i pokazuje se da to dete nije kao sva druga deca.

Uskoro idem na neki seminar o inkluziji, pa ću možda nešto više saznati i promeniti mišljenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Dakle, šta misliti uopšte o inkluziji. Oni koji bi trebalo time da se bave i da nas više u to upućuju, ni sami ne znaju kako se to radi. Deca sa posebnim potrebama ne stiču znanja jer nastavnik ne može da im se posveti, a da na taj način ne uskrati nešto, odnosno mnogo toga, ostaloj deci. U specijalnoj školi, koja je prilagođena njihovim mogućnostima, nešto nauče, a ovde ništa. Ne integrišu se u društvo, odnosno, večite su žrtve zlostavljanja, niko ih ne voli, svi beže od njih i koriste ih za neslane šale. "Normalnoj" deci nije jasno kako ova deca sa posebnim potrebama dobijaju dvojke , a da ništa ne znaju, to im deluje kao velika nepravda, postavljaju ovakva pitanja: "Kako je on dobio dva, a da je znao manje od mene koji sam dobio jedan". Ja ne mogu da kažem da je dete sa posebnim potrebama drugačije, jer bi to bila diskriminacija i ja treba, kao, da ih učim da je to dete kao i sva druga, a sa druge strane na svakom koraku se pojavljuje problem i pokazuje se da to dete nije kao sva druga deca.

Uskoro idem na neki seminar o inkluziji, pa ću možda nešto više saznati i promeniti mišljenje.

Ajde ako čuješ nešto korisno na seminaru, prosledi mi. Ja, praktično radim napamet, jer nismo još bili na obukama. Veliki je to problem čini mi se. Nekako nisi pravičan ni prema jednima, ni prema drugima. Mada, kada su u pitranju, hendikepirana deca, tu je problem manji. Jer su oni u stanju da nauče, često i više, nego ostali, ali sa drugim poremećajima zna biti veliki problem.

Obzirom da sam u srednjoj školi, problem šikaniranja je mnogo manji nego u osnovnoj. Ovde su djaci ipak, skloniji da im pomažu i da budu pažljivi prema njima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ajde ako čuješ nešto korisno na seminaru, prosledi mi. Ja, praktično radim napamet, jer nismo još bili na obukama. Veliki je to problem čini mi se. Nekako nisi pravičan ni prema jednima, ni prema drugima. Mada, kada su u pitranju, hendikepirana deca, tu je problem manji. Jer su oni u stanju da nauče, često i više, nego ostali, ali sa drugim poremećajima zna biti veliki problem.

Obzirom da sam u srednjoj školi, problem šikaniranja je mnogo manji nego u osnovnoj. Ovde su djaci ipak, skloniji da im pomažu i da budu pažljivi prema njima.

Inkluzija.

Mislim da krajnjosti nisu dobre. Ja kao student jesam bila sklona razmišljanju o podeli "normalnih" (uslovno rečeno, jer ko može definisati normalnu osbu) prema inteligenciji radi obezbeđivanja što optimalnije atmosfere za rad svakoj kategoriji. Svi znamo da se super inteligentna deca smaraju sa ostatkom razreda, nemaju sa kim da razmenjuju ideje, mišljenja... Zatim sam malo sazrela, pročiatala par antiutopija, između ostalih "Vrli novi svet" Oldosa Hakslija, pa sam korigovala svoje mišljenje,.. počela da razmišljam u pravcu stvarnja humanijeg društva, u kome su garantovan ljudska prava svokom pojedincu, kakav god on bio, u kome su pojedinci prihvaćei kao kompletne, celovite ličnosti, sa svim svojim potencijalima i osobenostima...

Elem, mislim da se kod nas inkluzija sprovodi na silu, da je pomalo karikatura u odnosu na ideju kojom je vođena, da prosvetari nisu pripremljeni kroz svoje formalno obrazovanje za rad sa decom kojoj Zakon garantuje redovno školovanje - hej! - pa imamo posbne specijaliste za mentalno retardirane, za slabovide, za gluve i nagluve, za decu safizičkim hednikepima, za decu sa autizmom... Koliko specijalnih pedagoga svaka škola treba da ima? Koliko asistenata? Ima li uslova da uz svako takvo dete bude i njegov roditelj? Zar nije cilj da roditelji te dece mogu se zaposle i obezbede malo bolji životni standard svom detetu?

Ne znam kako će se projekat završiti (mada slutim da će biti kao sa "usmerenim obrazovanjem" u davna vremena - super ideja, ali bez dobre pripreme ne može da se sprovede). Znam samo da će prve generacije dece koja zahvaljujući ZOSOVU i inkluziji mogu u redovne škole biti žrtve te plemenite ideje. Kristal je lepo primetila da deca znaju da budu surova prema drugačijima od sebe. Kakava je optšta kultura u Srbiji? Možemo li da računammo na roditelje ka saradnike u negovanju tolerancije i međusobnog uvažavanja? Uglavnom NE.

To se bre ide kroak po korak. Ako ne možemo da računamo na javno mnjenje, onda moramo da uvedemo sistemske promene (to je sad ovo sa inkluzijom). Ali ljudi moji, prvo pripremite decu tako što će inkluzija prvo biti spovodjena nekoliko godina po vrtićima... Uguravaju nam u društvo toleranciju na silu, Isto ko sa paradom ponosa.

Mislim da ta deca u redovnim pkolama neće dobiti optimalne uslove za razvoj.

Ovako... Mač sa dve oštrice.

Srecno nam svima. Nisam optimistična.

70672_1445263577 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moram i ovo da dodam - mi u školi imamo jedan jako pozitivan primer sa jednim autističnim dečakom. Naravno - zabranjeno je koristiti reč autističan, već dete sa problemima u komunikaciji i socijalnom prilagodjavanju.

Ali, muzička škola je specifična - nastava je svakako individulana. Grupnaje nastava solfeđa koju imaju dva puta nedeljno. Dečaku smo napravili takav raspored da jednom bude u grupi - radi prilagodjavanja na drugu decu ( i druge dece nanjega), a drugi čas je individualan - dopunski.

Drugo - ovo dete nema mentalnu retardaciju, veoma je inteligentran i savestan

Treće, njegovi od malena intenzivno rade sa njim tako da je jako disciplinovan i ravnosan

Četvrto - imali smo srecu - ostala deca su čepo odreagovala na njegovu specifičnost

....

Da ne davim ovde, ali on jeste primer dobre prakse kad je u pitanju inkluzija.

Prvih meseci sam ja često posećivala časove da vidim kako se ponaša i uklapa, profesorke su bile jako saradljive i motivisane, prihvatile svaku sugestiju. Sreća je što sam imala konkretna uputstva za način rada sa njim. Da je neki drugi poremećaj u pitanju nisam sigurna da bih bila od velike koristi. Drugo - on nam je jedino "drugačije" dete. Nema šanse da se sve postigne kad ima puno takve dece u školi... Onda smo u oktobru dogovorili sadržaj njegovog individualnog programa i postavili ciljeve. On ih je nadmašio. Profesorke su bile prezadovoljne radom sa njim... Postigao je fantastične rezultate i pokazao se uspešnijim od mnoge druge dece.

Ovo pišem da bih naglasila da inkluzija može da da rezultate...

Ako imate praktična pitanja, možete me kontaktirati na pp, više glava bolje misli. Možda i mogu negde da pomognem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sa mnom u odeljenje je isla devojcica koja je bila ometena u razvoju,mentalno zaostala.Roditelji su normalni obrazovani ljudi,ali su je se jako stideli.Zbog toga su je upisali u nasu skolu,da se ne bi sramotili.Nastavnici su je stalno pustali da prolazi kroz razrede.Uvek je bila odbacena od drustva i ponizavana.Deci niko ne mora da kaze da je neko drugaciji,oni to najbolje vide.

Medjutim devojcica je bila uvek nesrecna.Sigurna sam da je isla u skolu za decu ometenu u razvoju bila bi srecnija i mozda bi vise u zivotu uspela,jer bi joj se posvecivali na drugaciji nacin.Nazalost srednju nije uspela da zavrsi.Roditelji su bili uporni i nisu je dali u posebnu skolu.

Nikada je nisu vodili nigde sa sobom,uvek su joj kupovali najskuplju garderobu,da bi eto mozda sakrili njenu bolest.

Zamislite samo koliko su roditelji neodgovorni i nisu zeleli da pomognu svom detetu samo zbog vlastitog ponosa.Devojcica sada sedi kuci i traci dane umesto da bar koliko toliko mentalno napreduje.Tj nije devojcica,22 godine.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa sada posto su ukinute specijalne skole i uvedena inkluzija sada se vidis smatra podsticajno za takvo dete da bude u normalnom odeljenju!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa sada posto su ukinute specijalne skole i uvedena inkluzija sada se vidis smatra podsticajno za takvo dete da bude u normalnom odeljenju!

Postoje i specijalne škole, ali to nije vezano za ovu temu. I, naravno da je podsticajno da deca sa posebnim potrebama budu uključena u normalne životne tokove, a ne izdvojena u specijalne ustanove.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Medjutim devojcica je bila uvek nesrecna.Sigurna sam da je isla u skolu za decu ometenu u razvoju bila bi srecnija i mozda bi vise u zivotu uspela,jer bi joj se posvecivali na drugaciji nacin.Nazalost srednju nije uspela da zavrsi.Roditelji su bili uporni i nisu je dali u posebnu skolu.

Zašto misliš da bi bila srećna u specijalnoj školi?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zašto misliš da bi bila srećna u specijalnoj školi?

Zato sto bi tamo imala sansu da se istakne, da bude najbolja u necemu, sto joj je ovde na startu oduzeto. Medjutim, nije u duhu inkluzije (mada ni inkluzija u nasim skolama nema nikakav smisao jer je navrat nanos uvodjena bez priprema, pa samim tim ne moze da funkcionise). Tako da...jeste mi to iz struke, ali ne slazem se da deca sa posebnim potrebama treba da budu u skolama za normalnu decu jer nazalost kod nas jos uvek nije dovoljno dece vaspitane da postuju i prihvataju drugacije od sebe, tako da su prvenstveno cesto izlozeni podsmehu. Profesor ili radi traljavo sa decom sa posebnim potrebama ili im se pak previse posvecuje sto upada u oci i opet ih izdvaja od druge dece i podseca na to da su ipak drugaciji. Profesori koji rade sa tom decom su sigurna sam, odlicni pedagozi, ali su im ipak potrebna znanja iz specijalne pedagogije i metodike rada sa decom sa odredjenim hendikepom, koja oni, cinjenica je nemaju ili vrlo retko imaju. Zgrade u kojima se odvija nastava nisu prilagodjene potrebama te dece, sto je takodje veliki problem. Sve u svemu, mislim da ne mogu reci da je ponasanje roditelja koji imaju hendikepirano dete neodgovorno, niti mislim da je dete islu u 'obicnu' skolu zbog ponosa, ali mislim da je iz najboljih namera i najvece ljubavi napravljena greska i nepopravljiva steta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zato sto bi tamo imala sansu da se istakne, da bude najbolja u necemu, sto joj je ovde na startu oduzeto. Medjutim, nije u duhu inkluzije (mada ni inkluzija u nasim skolama nema nikakav smisao jer je navrat nanos uvodjena bez priprema, pa samim tim ne moze da funkcionise). Tako da...jeste mi to iz struke, ali ne slazem se da deca sa posebnim potrebama treba da budu u skolama za normalnu decu jer nazalost kod nas jos uvek nije dovoljno dece vaspitane da postuju i prihvataju drugacije od sebe, tako da su prvenstveno cesto izlozeni podsmehu. Profesor ili radi traljavo sa decom sa posebnim potrebama ili im se pak previse posvecuje sto upada u oci i opet ih izdvaja od druge dece i podseca na to da su ipak drugaciji. Profesori koji rade sa tom decom su sigurna sam, odlicni pedagozi, ali su im ipak potrebna znanja iz specijalne pedagogije i metodike rada sa decom sa odredjenim hendikepom, koja oni, cinjenica je nemaju ili vrlo retko imaju.

Potpisujem i da dodam...da je devojcica isla u specijalnu skolu mnogo bi se vise ulagalo u nju i verovatno bi vise napredovala.Ovako je samo sputavana,ponizavana i na kraju nista od zivota,a sigurna sam da je mogla mnogo vise.

E sad Ivana moguce je da roditelji to rade iz najbolje namere za dete,ali za ovaj slucaj znam da je se roditelji "stide" i pokusavaju da sakriju to kroz sve njihove situacije u zivotu,sto njoj jos vise otezava,bar ja tako mislim. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Potpisujem i da dodam...da je devojcica isla u specijalnu skolu mnogo bi se vise ulagalo u nju i verovatno bi vise napredovala.Ovako je samo sputavana,ponizavana i na kraju nista od zivota,a sigurna sam da je mogla mnogo vise.

E sad Ivana moguce je da roditelji to rade iz najbolje namere za dete,ali za ovaj slucaj znam da je se roditelji "stide" i pokusavaju da sakriju to kroz sve njihove situacije u zivotu,sto njoj jos vise otezava,bar ja tako mislim. ;)

Cicana, danas većina dece ometene u intelektualnom razvoju ide u običnu školu, to je inkluzija. Cilj je da sva deca budu u istim školama bez obzira na poremećaj. E, sad, inkluzija je kod nas još u začetku...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cicana, danas većina dece ometene u intelektualnom razvoju ide u običnu školu, to je inkluzija. Cilj je da sva deca budu u istim školama bez obzira na poremećaj. E, sad, inkluzija je kod nas još u začetku...

Ok,da svi budemo ravnopravni,da se prihvataju razlicitosti,ali kod nas tesko.Deca ne prihvataju nekoga ko ima visak kg ili zeciju usnu,a kamoli decu sa poremecajem.Mislim da pre svega prvo mora da nam se promeni drustvo,sredina,vaspitanje u porodici,da bi ovako nesto moglo da zazivi kako treba.Nije ni resenje dati dete u obicnu skolu ,a da se zbog toga celog zivota oseca nesrecnim i odbacenim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ok,da svi budemo ravnopravni,da se prihvataju razlicitosti,ali kod nas tesko.Deca ne prihvataju nekoga ko ima visak kg ili zeciju usnu,a kamoli decu sa poremecajem.Mislim da pre svega prvo mora da nam se promeni drustvo,sredina,vaspitanje u porodici,da bi ovako nesto moglo da zazivi kako treba.Nije ni resenje dati dete u obicnu skolu ,a da se zbog toga celog zivota oseca nesrecnim i odbacenim.

Cicana, takva deca ne razmišljau na način na koji ti misliš.

Tasa021 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cicana, takva deca ne razmišljau na način na koji ti misliš.

Ne razmisljaju, ali osecaju. Kod nas je inkluzija sasvim izgubila svaki smisao. Ustvari, nije ga ni imala.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne razmisljaju, ali osecaju. Kod nas je inkluzija sasvim izgubila svaki smisao. Ustvari, nije ga ni imala.

Ali, inkluzija se zvanično sprovodi tek par godina. Ona je još u povoju. Mislim da je ideja dobra, samo što, naravno, oni koji o svemu odlučuju nisu rešili jako bitne stvari. Ja sam prošla jedan seminar o inkluziji. Treba da ih bude još. Moje mišljenje je da svaka škola mora pored pedagoga i psihologa da ima i defektologa, eventualno logopeda. Defektolog bi bio stručni saradnik koji bi pomagao nastavnicima oko konkretnih problema.

Inače, na seminaru su nam rekli sledeće činjenice:

-do 20. veka sva deca su išla u istu školu

-specijalne škole su se rodile u 20. veku, kada i fašizam, i u suštini su proizvod ideje da drugačije osobe treba skloniti iz normalnog društva (kakva sličnost sa fašizmom)

-u mnogim zemljama se inkluzija sprovodi decenijama (Italija, npr.)

-deca iz specijalnih škola su osuđena da budu potpuni marginalci i anonimusi jer ne poznaju nikoga ko ima iole uticaja u društvu. Čak i kada takvu decu odbacuju deca bez problema u razvoju, ona ih upoznaju. Dakle, neki tamo Pera koji ima retardaciju poznaje celu svoju generaciju i jednog dana će mu možda neki poznanik i pomoći, dok neko drugo dete iz specijalne škole ne zna nikog i jako je teško da se integriše

-deca se ugledaju jedna na drugu. Naravno da pozitivno deluje uticaj dece bez smetnji u razvoju na onu koja te smetnje imaju.

-protivnici inkluzije su oni koji nisu imali slučaj deteta ometenog u razvoju u svojoj porodici / bližoj familiji. Čim se dogodi takav slučaj, menja se pogled na inkluziju.

Tasa021 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ali, inkluzija se zvanično sprovodi tek par godina. Ona je još u povoju. Mislim da je ideja dobra, samo što, naravno, oni koji o svemu odlučuju nisu rešili jako bitne stvari. Ja sam prošla jedan seminar o inkluziji. Treba da ih bude još. Moje mišljenje je da svaka škola mora pored pedagoga i psihologa da ima i defektologa, eventualno logopeda. Defektolog bi bio stručni saradnik koji bi pomagao nastavnicima oko konkretnih problema.

Inače, na seminaru su nam rekli sledeće činjenice:

-do 20. veka sva deca su išla u istu školu

-specijalne škole su se rodile u 20. veku, kada i fašizam, i u suštini su proizvod ideje da drugačije osobe treba skloniti iz normalnog društva (kakva sličnost sa fašizmom)

-u mnogim zemljama se inkluzija sprovodi decenijama (Italija, npr.)

-deca iz specijalnih škola su osuđena da budu potpuni marginalci i anonimusi jer ne poznaju nikoga ko ima iole uticaja u društvu. Čak i kada takvu decu odbacuju deca bez problema u razvoju, ona ih upoznaju. Dakle, neki tamo Pera koji ima retardaciju poznaje celu svoju generaciju i jednog dana će mu možda neki poznanik i pomoći, dok neko drugo dete iz specijalne škole ne zna nikog i jako je teško da se integriše

-deca se ugledaju jedna na drugu. Naravno da pozitivno deluje uticaj dece bez smetnji u razvoju na onu koja te smetnje imaju.

-protivnici inkluzije su oni koji nisu imali slučaj deteta ometenog u razvoju u svojoj porodici / bližoj familiji. Čim se dogodi takav slučaj, menja se pogled na inkluziju.

Upravo tako!

I mozda je vreme za novu temu :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sto se tice inkluzije...stvarno treba nova tema. Poznajem jednu devojcicu koja zivi u Decjem selu. Ona je potpuno normalno dete (sada vec devojka), samo ima problema sa ucenjem, kao i mnoga deca odande. Naravno, nema dovoljno osoblja da posveti paznju svakom detetu ponaosob, i sta se onda desi-ta devojcica zavrsi u skoli za decu ometenu u razvoju!!! E sad zamislite vi koliko smo mi daleko od inkluzije kad se normalna deca unistavaju na ovakav nacin! I tu nema nazad, jednom kad su je upisali u tu skolu ona je obelezena za ceo zivot i moze samo da nazaduje... Dzabe i sto je ona tamo najbolji djak, dete razume vrlo dobro da su svi digli ruke od nje :angry:

Inace, u Italiji je inkluzija redovna stvar i mogu vam reci da imaju mnogo manje predrasuda nego mi, bas zato sto poznaju izbliza osobe ometene u razvoju. U svakom MekDonaldsu ima po jedna osoba sa Daunovim sindromom koja sprema stolove...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ali, inkluzija se zvanično sprovodi tek par godina. Ona je još u povoju. Mislim da je ideja dobra, samo što, naravno, oni koji o svemu odlučuju nisu rešili jako bitne stvari. Ja sam prošla jedan seminar o inkluziji. Treba da ih bude još. Moje mišljenje je da svaka škola mora pored pedagoga i psihologa da ima i defektologa, eventualno logopeda. Defektolog bi bio stručni saradnik koji bi pomagao nastavnicima oko konkretnih problema.

Inače, na seminaru su nam rekli sledeće činjenice:

-do 20. veka sva deca su išla u istu školu

-specijalne škole su se rodile u 20. veku, kada i fašizam, i u suštini su proizvod ideje da drugačije osobe treba skloniti iz normalnog društva (kakva sličnost sa fašizmom)

-u mnogim zemljama se inkluzija sprovodi decenijama (Italija, npr.)

-deca iz specijalnih škola su osuđena da budu potpuni marginalci i anonimusi jer ne poznaju nikoga ko ima iole uticaja u društvu. Čak i kada takvu decu odbacuju deca bez problema u razvoju, ona ih upoznaju. Dakle, neki tamo Pera koji ima retardaciju poznaje celu svoju generaciju i jednog dana će mu možda neki poznanik i pomoći, dok neko drugo dete iz specijalne škole ne zna nikog i jako je teško da se integriše

-deca se ugledaju jedna na drugu. Naravno da pozitivno deluje uticaj dece bez smetnji u razvoju na onu koja te smetnje imaju.

-protivnici inkluzije su oni koji nisu imali slučaj deteta ometenog u razvoju u svojoj porodici / bližoj familiji. Čim se dogodi takav slučaj, menja se pogled na inkluziju.

Vidim da su vas odlicno indoktrinirali pozitivnim stranama pravilno sprovedene inkluzije. O negativnim stranama navrat-nanos sprovedene i uopsteno inkluzije, pretpostavljam da vam nista nisu pricali. Inkluzija koliko pruza, toliko i oduzima, zavisi s koje strane je posmatras. Ovakva kakva je kod nas, samo oduzima. I to ti je stav vecine na Defektoloskom fakultetu. Kad bi se zgrade, osoblje i program prilagodili, prica bi bila drugacija. Ovako je tuzno gledati cemu su ta deca podvrgnuta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sto se tice inkluzije...stvarno treba nova tema. Poznajem jednu devojcicu koja zivi u Decjem selu. Ona je potpuno normalno dete (sada vec devojka), samo ima problema sa ucenjem, kao i mnoga deca odande. Naravno, nema dovoljno osoblja da posveti paznju svakom detetu ponaosob, i sta se onda desi-ta devojcica zavrsi u skoli za decu ometenu u razvoju!!! E sad zamislite vi koliko smo mi daleko od inkluzije kad se normalna deca unistavaju na ovakav nacin! I tu nema nazad, jednom kad su je upisali u tu skolu ona je obelezena za ceo zivot i moze samo da nazaduje... Dzabe i sto je ona tamo najbolji djak, dete razume vrlo dobro da su svi digli ruke od nje :angry:

Inace, u Italiji je inkluzija redovna stvar i mogu vam reci da imaju mnogo manje predrasuda nego mi, bas zato sto poznaju izbliza osobe ometene u razvoju. U svakom MekDonaldsu ima po jedna osoba sa Daunovim sindromom koja sprema stolove...

Da, upravo to. Mogu svi da je odbacuju u normalnoj školi, da joj se smeju, ali nije obeležena! Šta će osobi ometenoj u razvoju znanje koje stiče u specijalnoj školi ako će svako da ga gleda podozrivo i odbije za posao baš zato što je bio u takvoj školi. U krajnjoj liniji, i odrasli diskriminišu osobe ometene u razvoju, to je realnost, tako da je ono što se dešava u redovnoj školi realan život, ono na šta osoba ometena u razvoju mora da se pripremi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Znas sta, provela sam dosta vremena u spce. skoli pri domu Vasa Stajic, sto u sklopu vezbi sto radeci kao volonter. Ne mogu vise da se upinjem da objasnim, ali mogu samo da vam kazem da ta prica iz brosure koja promovise inkluziju, ako nije na pravi nacin primenjena, ne pije vodu. I tacka, nema me vise da komentarisem ovde.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Znas sta, provela sam dosta vremena u spce. skoli pri domu Vasa Stajic, sto u sklopu vezbi sto radeci kao volonter. Ne mogu vise da se upinjem da objasnim, ali mogu samo da vam kazem da ta prica iz brosure koja promovise inkluziju, ako nije na pravi nacin primenjena, ne pije vodu. I tacka, nema me vise da komentarisem ovde.

Radim u školi. I ja misim da je inkluzija na ovaj način bez pripreme nemoguća. Slažem se da je to divna ideja ali je ipak za sada samo ideja. Kad vidim šta se dešava u školi u kojoj radim deci koja su drugačija, uhvati me panika. Svakodnevno su izložena fizičkom nasilju, vređanju, ponižavanju... Ja naravno reagujem na sve što primetim ali drugi profesori su potpuno nezainteresovani. Svi se prave ludi i gledaju svoja posla. Kako onda dovesti decu koja imaju veći hendikep? Treba da postanu žrtve agresivnih vršnjaka i isfrustriranih profesora.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Prvo treba srediti i omogućiti normalnoj deci da normalno idu u normalnu školu, pa tek onda razmisliti o nekom drugom programu i eventualnom uključivanju ometene dece u elementarno školstvo...

Iskreno rečeno... meni je ''normalnija'' atmosfera u specijalnim školama nego u ovim običnim!

Pre neki dan Lule i ja u šetnji i dva dečaka (osmaka) krupniji rastom, maltretiraju trećeg dečaka, sitnijeg sa naočarama (kako deca kažu.. štreber)

Guraju ga i udaraju na sred ulice i ja stanem sa sve kolicima i pitam ih što diraju dečka?

Zato što smo jači, odgovori jedan! :blink: Pitam, da li vam je nešto skrivio ili uradio? Nije ništa samo je štreberčina... jooooj kako sam pošizela! I počnem da vičem: Sram da vas bude i vas i roditelje koji su vas tako vaspitali!!! Pa stala još jedna žena i još jedan gospodin, krenuli prema njima da ih razvađaju...STRAŠNO!!!!

Sutra, ne dao Bog, da moje dete tako neko uhvati na ulici da bije nekog bez razloga... pa noge bi mu ja lično polomila, ne bi video dana ni sunca dok se ne opameti, al' bi ga vaspitala.

A da se desi suprotno da moje dete neki drugi klipan tuče, e onda bi našla od tog debila mamu i lično joj namestila frizuru na pola jedanaest (to je mnogo zeznuta satnica) naravno, na tuđe dete nikad ruku ne bi digla!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Znas sta, provela sam dosta vremena u spce. skoli pri domu Vasa Stajic, sto u sklopu vezbi sto radeci kao volonter. Ne mogu vise da se upinjem da objasnim, ali mogu samo da vam kazem da ta prica iz brosure koja promovise inkluziju, ako nije na pravi nacin primenjena, ne pije vodu. I tacka, nema me vise da komentarisem ovde.

Nije to samo iz brošure. Ja sam odeljenski starešina jednom učeniku koji je ometen u razvoju (malo jače). Da, on jeste žrtva nasilja, ali i sam je nasilnik. Uostalom i deca bez smetnji u razvoju su često žrtve nasilja.

Inače, zaista je lepo videti situaciju kada se moj M. javi i nešto zna, a celo mu odeljenje aplaudira, potpuno spontano. Tako učimo i normalnu decu da prihvataju različitosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja imam jedan primer. Nasi prijatelji imaju cerku sa cerebralnom paralizom. U stomaku se razvijala kao normalan fetus, medjutim , na porodjaju je ostala bez kiseonika, jer su mucili majku, i nisu hteli da rade cr. Mozak joj nije ostecen. Ali tesko hoda, tesko se sluzi rukama i tesko govori, ali ipak govori.

Isla je u redovnu o.skolu i tamo je patila jer su je deca zadirkivala. Ipak, na kraju osnovne je dobila Vukovu diplomu. Sada je 2.razred gimnazije. Obozavana je, postovana i primljena u drustvo bez ikakvih predrasuda. Skolski bend koji svira po raznim klubovima kupio joj je el.book, pa sad ne mora da vuce knjige, vec sve ima u njemu.

Takodje, odlaze u kafice, krace setnje i vidim da je bas zadovoljna i zeli da napreduje. Prosla je kroz pakao u os.skoli, ali to ja hvala Bogu sada proslost.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Sue · Objavljeno
      Uradila sam betu danas. Pise na testu da je rezultat <1 a referentna vrednost <5.3. Samim tim je rezultat negativan. Mensturacija mi i dalje kasni. Nemam nikakve bolove. Samo poneki svetlo braon obrisak na papiru. Ne znam sta da mislim. 
    • Izbijanje prvih zubića
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      mi kkoristimo gengi gel zabebe
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jasmina.S. · Objavljeno
      uvek postoji da si trudna.Ja sam cekala 15dana da uradim test.Mislim da, si suvise rano uradila test ipak razurazumem zelja za detwtom je jaca od svega.SSacekaj jos paparmali dana pa uradi betu. Tu nemasam lazi. Npr ja sam imala rozikasto krvarenje sl.dan sam imala braonkastu tackicu
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Sue · Objavljeno
      Pozdrav svima, Nova sam na forumu.  Kasni mi menstruacija 4-ti dan. Inace uvek imam redovne menstruacije, ili dobijem dan do dva ranije. Imam 32 godine. Nikada pre mi nije kasnilo. Pre 15 dana na redovnoj kontroli sam radila PAPA test i vaginalni sekret, i sve je uredno. Suprug i ja smo vec poslednja 4 meseca radili na tome na dobijanju bebe. U toku izostanka ove menstruacije 2x sam osetila bol u stomaku slican onom pred menstruaciju. Uradila sam test juce popodne i jutros, oba su pokazala negativno. Inace ne pijem nikakve vrste lekova, i uvek sam sve imala uredno. Takodje u ova 4 dana izostanka sam imala samo jedan blagi braon obris na papiru. Zanima me postoji li sansa da sam trudna ili ne? I posle koliko vremena treba da brinemo sto ne ostajem trudna? Inace nikada nisam bila u drugom stanju pre.
    • Izbijanje prvih zubića
      Započeo/la Jana994 · Objavljeno
      Drage mame, moj bebac ima 10 meseci, izbila mu je leva donja jedinica i pre par dana i sad su ostale tri krenule u isto vreme. Da li imate neki savet kako ublaziti bolove kod bebe?  Nema temp kao ni ostale simptome nicanja zuba, sem velike nervoze i nespavanja . 
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online