Voljena

Blesava slazem se sa zenama, upravo je zadatak uciteljice da pomogne deci koja se sporije prilagodjavaju, da izvuku maksimum iz svakog deteta, da svakome posvete paznju, da budu tu za njih da sto lakse prihvate prvi razred, skolu, domace zadatke, tako bi barem trebalo... Da im razviju ljubav prema skoli, knjigama, ucenju, radu... da ih uce da se lepo druze, da se lepo ponasaju... Kazne nisu resenje, zapravo moze kritika na racun nekog loseg ponasanja, ali sve to prilagodjeno njima i njihovim malim glavama, nikakvo zastrasivanje i stvaranje onda jos veceg problema... I ja mislim da je problem sto je ona takva i to njemu stvara jos veci otpor, verujem da bi ti razgovor sa dobrim pedagogom ili psihologom jako znacio, da dobijes neki konstruktivan savet... 

Blesava, ne može razgovor sa psihologom da mu škodi, ali bojim se da je vaš problem baš u odnosu sa učiteljicom. Njoj neko treba da objasni da se tako mala deca pre svega stimulišu i motivišu, a ne kažnjavaju za svaku glupost. Kazna je valjda za ozbiljne prestupe, a ne za iživljavanje koje će kod deteta samo stvoriti apsolutni otpor i traumu. Pritom je verovatno upoznata sa vašom traumatičnom situacijom u kući i MORA na taj faktor da misli dok opšti sa detetom. Ne znam, probaj da insistiras na razgovoru sa njom, postavi se i ti odlučno i ne daj joj da ti se toliko žali na tvoje dete. U krajnjem, za njegovo dobro, možete ga i prebaciti kod druge. Kako god, iz iskustva znam da, ako to tako traljavo krene, problem se mora seći u korenu, sam se neće rešiti. 

Slazem se sa Voljenom... Radim u skoli i znam da se mora imati mnogo, mnogo razumevanja i ljubavi za djake prvake ... Kazne, vrlo, vrlo retko, bas u ekstemnim slucajevima. I to one blage, vise kao opomena neka, vise razgovor i objašnjenja...
Gradivo i program su preteski za male glavice, ti se potrudi da mu to kod kuce kroz neku zabavu i igru provuces. Citajte decije casopise, umesto citanke, sabirajte kockice i autice... Hrabri ga i pricaj mu stalno da je on dobar i pametan. Nagradi ga za svaki pozitivan pomak... 
Znam mnogo dece koja se nisu bas najbolje snasla u početku, ali su vremenom i strpljenjem, dobrom saradnjom učitelja i roditelja jako napredovala. 
 

Blesava, ne može razgovor sa psihologom da mu škodi, ali bojim se da je vaš problem baš u odnosu sa učiteljicom. Njoj neko treba da objasni da se tako mala deca pre svega stimulišu i motivišu, a ne kažnjavaju za svaku glupost. Kazna je valjda za ozbiljne prestupe, a ne za iživljavanje koje će kod deteta samo stvoriti apsolutni otpor i traumu. Pritom je verovatno upoznata sa vašom traumatičnom situacijom u kući i MORA na taj faktor da misli dok opšti sa detetom. Ne znam, probaj da insistiras na razgovoru sa njom, postavi se i ti odlučno i ne daj joj da ti se toliko žali na tvoje dete. U krajnjem, za njegovo dobro, možete ga i prebaciti kod druge. Kako god, iz iskustva znam da, ako to tako traljavo krene, problem se mora seći u korenu, sam se neće rešiti. 

Blesava, ne može razgovor sa psihologom da mu škodi, ali bojim se da je vaš problem baš u odnosu sa učiteljicom. Njoj neko treba da objasni da se tako mala deca pre svega stimulišu i motivišu, a ne kažnjavaju za svaku glupost. Kazna je valjda za ozbiljne prestupe, a ne za iživljavanje koje će kod deteta samo stvoriti apsolutni otpor i traumu. Pritom je verovatno upoznata sa vašom traumatičnom situacijom u kući i MORA na taj faktor da misli dok opšti sa detetom. Ne znam, probaj da insistiras na razgovoru sa njom, postavi se i ti odlučno i ne daj joj da ti se toliko žali na tvoje dete. U krajnjem, za njegovo dobro, možete ga i prebaciti kod druge. Kako god, iz iskustva znam da, ako to tako traljavo krene, problem se mora seći u korenu, sam se neće rešiti. 

Blesava, ne može razgovor sa psihologom da mu škodi, ali bojim se da je vaš problem baš u odnosu sa učiteljicom. Njoj neko treba da objasni da se tako mala deca pre svega stimulišu i motivišu, a ne kažnjavaju za svaku glupost. Kazna je valjda za ozbiljne prestupe, a ne za iživljavanje koje će kod deteta samo stvoriti apsolutni otpor i traumu. Pritom je verovatno upoznata sa vašom traumatičnom situacijom u kući i MORA na taj faktor da misli dok opšti sa detetom. Ne znam, probaj da insistiras na razgovoru sa njom, postavi se i ti odlučno i ne daj joj da ti se toliko žali na tvoje dete. U krajnjem, za njegovo dobro, možete ga i prebaciti kod druge. Kako god, iz iskustva znam da, ako to tako traljavo krene, problem se mora seći u korenu, sam se neće rešiti. 

Potter mani te price o losem mleku i ne daj da te apsolutno iko ubedi u to! Msm da ti nisi u tom momentu bila na forumu kad smo pricale. Ako ikada posumnjas u svoje mleko i napredak bebe (ili bilo koju drugu nedoumicu da imas tipa svoje ishrane, ne daj Boze lekova i sl. )  javi se na fb Savetnici za dojenje-Tereza Kis Miljkovic (ima i svij sajt superbeba) pa eto i neko strucan da ti potvrdi nase price da je tvoje mleko i hrana i lek za to tvoje bepce i sad i za dve godine.
Bebe jako reaguju na nasu nervozu mozda si i ti malo uznemirena i onda on odreaguje. Zasto ne spavas preko dana? Ako je to njegov tempo prati ga nedelju, dve, tri...koliko god treba. Nece ga to pretvoriti u nocnu pticu. Moras razumeti da su oni iz vode, iz svog ususkanog toplog gnezda izasli u ovaj hladni, bucni pa i pun nadrazaja svet i da ih to uznemirava i plasi. Mazite se, grlite, nosajte, pevaj mu i sikite sto cesce. Pokusaj ti da se opustis i zaista spavaj kad on spava pa makar u tom momentu dosli baka i deka u posetu. Imas mogucnost jer nemas drugo dete kod kuce i koristi je. Iskreno cu ti reci da ja sad vidim koliko sam luda bila sto to nisam tako radila sa T. Nama se ta nervozna faza produzila bar 2 meseca, a samo zato sto sam ja bila u grcu... 

 
Blesava, jesi li pricala sa uciteljicom u vezi svega sto se desavalo u predhodnom periodu? Ima li ona malo razumevanja za njega ili se samo zali? 
Jako mi je zao zbog bebe
Meni iz price ona deluje malo kruta, ne znam da li gresim...
Takodje, nazalost, skolski psiholozi su cesto prezauzeti administracijom i slicno, pa nemaju vremena za individualne razgovore sa ucenicima, sto bi po mom misljenju trebao biti njihov primarni posao. Ne bi bilo loše da potrazis decijeg psihologa van skole, ako do ovog ne dodjes. 
Srecno, i ja verujem da ce na kraju sve biti ok
 

Naleteh juče na jedan divan tekst, pa bih ga podelila ovde, neka stoji.  
Konkretan predlog za sve one roditelje koje su zvali iz škole da im kažu da njihovo lepo vaspitano dete pravi probleme i one koji iskreno veruju da njihovo dete ne valja:
1. Ako Vama nije dobro ne može biti ni vašem detetu. Dovedite se u red. U svakom smislu. Ako vas i posle toga zovu iz škole ili i dalje verujete da vam je dete loše potražite sebi stručnu pomoć. Ne za dete nego za vas. Ne postoje problematična deca - samo problematični roditelji čiji su proizvod deca koja svojim ponašanjem zovu u pomoć jer se osećaju ugroženo i jadno.
2. Proverite šta emitujete u prostor oko sebe. Strah, ljutnju, radost, agresiju, veru? Proverite da li volite i poštujete sebe. Ako ne - preduzmite sve potrebne korake u tom pravcu. Ko ne voli sebe teško da može iskreno da voli svoju decu, svog partnera, svoje roditelje ili nešto drugo. Znam da nismo učeni da volimo sebe, ipak tehnologija napreduje pa je poželjno da je pratimo u cilju opšte dobrobiti.
3. Proverite kakvi su vam odnosi sa partnerom. Ako ima prostora za poboljšanje - vi napravite prvi korak. Ako verujete da je odnos suviše oštećen - rešite to najbolje što možete bez odugovlačenja. Ako ste se razišli sa partnerom, nikada ne govorite detetu loše o istom. To je detetov biološki roditelj i ono je 50% taj neko sada i zauvek, kakav god da je taj neko. Ako čujete sebe da u besu detetu govorite "Isti si tvoj otac / tvoja majka" prihvatite da imate ozbiljan problem i odmah to rešavajte ili potražite pomoć.
4. Proverite kakav odnos imate Vi sa svojim roditeljima bez obzira da li su živi ili ne. Ako utvrdite da ima prostora za poboljšanje učinite prvi korak. Naročito obratite pažnju na to da li ste im oprostili. Ako ne - eto jednog zadatka oko kog treba baš da se angažujete prvenstveno zbog sebe. Šta god da su vam radili negativno to može biti samo iz dva razloga: neznanje ili strah. A namera im je kao i Vama u odnosu na Vaše dete bila najbolja. Ovo je izuzetno bitno jer na taj način prekidate "porodično prokletstvo" - loš obrazac ponašanja koji se generacijama prenosi sa roditelja na decu. Ako li ne rešite ovo, teško Vama sa vašim detetom i njemu sa njegovim. Ako Vama bude bilo bolje - biće i detetu.
5. Kada dođe do toga da se bira koju će školu dete da upiše jako se čuvajte bilo kakvih predloga. Detetu je najlakše da Vas posluša iz mnogo razloga: a) ne mora da razmišlja šta će da upiše, c) nećete ga kasnije ponižavati zbog toga što vas nije poslušalo, šta god loše da uradi u školi Vi ste krivi jer ste ga baš Vi nagovorili da je upiše, a njega ta škola uopšte nije nikada ni interesovala. Prosto mu vratite pravo izbora i odgovornost za sopstveni život. Pričajte mu kakve sve škole postoje, ako pokaže interesovanje za neke povedite ga u obilazak, uputite ga na mesta na kojima može da se informiše, angažujte se oko realnog sagledavanja svih mogućih opcija, ali se u izbor ne mešajte ni slučajno. Ako pak želite da date uputstvo za to kako se donosi dobra odluka posavetujte ga da bira srcem a ne mozgom, jer mozak u želji da bude stalno u pravu često menja mišljenje, a ljubav je ljubav i nema rok trajanja.
6. Suzdržavajte se od toga da sve radite za dete koje ima dvocifren broj godina. Vi niste ničiji rob. Detetu je potrebno da na prvom mestu izgradi samopouzdanje. Šta ako vas sutra udare kola? Dete mora biti u stanju da vodi računa o sebi i samostalno zadovolji sve svoje potrebe bez vašeg učešća. Naučite ga da isprži jaje. Pošaljite ga u prodavnicu. Ne mešajte se u njegove odevne kombinacije koliko god da su iste smešne. Njegova frizura nije vaš posao.
7. Kada razgovarate sa detetom više pitajte a manje pričajte. Ako baš morate nešto da ispričate neka to bude primer iz vašeg ličnog života.
8. Ako vam dete nešto priča pažljivo ga slušajte. Imate mnogo da naučite. Ono istu situaciju posmatra iz ugla koji je vama apsolutno nedostupan - sada i zauvek.
9. Suzdržavajte se od bilo kakvog negativnog govora u prisustvu deteta. Ovo uljučuje: kukanje, ogovaranje, ispoljavanje mržnje, cinizam, sarkazam, pretnje, vređanje, ponižavanje prema bilo kome / čemu uključujući osobe koje vas zovu u nedelju ujutro na fiksni da vam ponude čišćenje klime.
10. Kad god imate inspiraciju obavezno zagrlite dete, poljubite ga, recite mu nešto lepo, zahvalite mu se što je baš Vas izabralo da na ovom izazovnom putovanju budete njegov pilot, recite mu koliku čast to za Vas predstavlja. Podržite ga na njegovom putu, čak i kad se ne slažete, čak i kada ne razumete o čemu se radi - jer Vaše dete se za to interesuje, i ako ga Vi, njegov roditelj ne podržite - ko će?
11. Prepoznajte pravu vrednost u svim detetovim poželjnim i u svim onim ne tako poželjnim osobinama. Shvatite kako rade sinhrono i međusobno se podržavaju. Suzdržite se od popravljanja nečeg što je savršeno.
12. I prosto ga Volite 
Srđan Plavšić
nastavnik

Blesava zao mi je zbog bebice. Svakako da na decu utice sve sto se desava u kuci, oni su kao sundjeri, upijaju nasu energiju, nasa osecanja, a posebno sve sto si gore nabrojala utice i na nas odrasle, a svakako i na decicu... Plus je polazak u skolu velika promena za svako dete. Neko se prilagodi brze, neko sporije, sve to dodje na svoje, vazno je da uvidis sta ga muci i da to resis. I naravno da ces mu pomoci da to prevazidje i pokaze svoje potencijale i bude zadovoljan u skoli, samo polako, ne ide sve preko noci, najpre ispitaj sta je glavni problem, pa lagano jedno po jedno...   

Ja sam teški protivnik domaćih zadataka. Meni je to dokaz neorganizovanosti školskog sistema da se posao obavi tamo gde treba- u školi. Zaista ništa pozitivno osim preopterecivanja dece ne vidim u njima. A tek što ga ovi u našoj školi preterase sa njima, to je druga priča. 
Ovde su pripremljeni na velika štampana slova već u predškolskom (kreću sa 5 godina) , a vidim da prave prvake (kreću sa 6) tretiraju kao matore. Ne znam šta bih rekla. Vidim da se deca ne žale pa im je ritam valjda ok.

Kada se dete opire odlasku u školu ili pokazuje takva raspoloženja (od ljutnje do plakanja) , sasvim sigurno postoji nešto što ga u toj sredini uznemirava. Pokušaj izokola da izvuces od njega da li ga neki drugar spopada. Moje dete je, u predškolskom doduše, na takvog finjaka maltretirao dečak iz grupe da vaspitačice nikada ništa nisu primetile. Čim smo promenili školu, dete je počelo sasvim normalno da odlazi i da se ponaša u istoj. Što kaže Ehinacea, procackaj malo i šta ima da kaže o učiteljici. 

Kada se dete opire odlasku u školu ili pokazuje takva raspoloženja (od ljutnje do plakanja) , sasvim sigurno postoji nešto što ga u toj sredini uznemirava. Pokušaj izokola da izvuces od njega da li ga neki drugar spopada. Moje dete je, u predškolskom doduše, na takvog finjaka maltretirao dečak iz grupe da vaspitačice nikada ništa nisu primetile. Čim smo promenili školu, dete je počelo sasvim normalno da odlazi i da se ponaša u istoj. Što kaže Ehinacea, procackaj malo i šta ima da kaže o učiteljici. 

Ja sam teški protivnik domaćih zadataka. Meni je to dokaz neorganizovanosti školskog sistema da se posao obavi tamo gde treba- u školi. Zaista ništa pozitivno osim preopterecivanja dece ne vidim u njima. A tek što ga ovi u našoj školi preterase sa njima, to je druga priča. 
Ovde su pripremljeni na velika štampana slova već u predškolskom (kreću sa 5 godina) , a vidim da prave prvake (kreću sa 6) tretiraju kao matore. Ne znam šta bih rekla. Vidim da se deca ne žale pa im je ritam valjda ok.

Ja sam teški protivnik domaćih zadataka. Meni je to dokaz neorganizovanosti školskog sistema da se posao obavi tamo gde treba- u školi. Zaista ništa pozitivno osim preopterecivanja dece ne vidim u njima. A tek što ga ovi u našoj školi preterase sa njima, to je druga priča. 
Ovde su pripremljeni na velika štampana slova već u predškolskom (kreću sa 5 godina) , a vidim da prave prvake (kreću sa 6) tretiraju kao matore. Ne znam šta bih rekla. Vidim da se deca ne žale pa im je ritam valjda ok.

Kada se dete opire odlasku u školu ili pokazuje takva raspoloženja (od ljutnje do plakanja) , sasvim sigurno postoji nešto što ga u toj sredini uznemirava. Pokušaj izokola da izvuces od njega da li ga neki drugar spopada. Moje dete je, u predškolskom doduše, na takvog finjaka maltretirao dečak iz grupe da vaspitačice nikada ništa nisu primetile. Čim smo promenili školu, dete je počelo sasvim normalno da odlazi i da se ponaša u istoj. Što kaže Ehinacea, procackaj malo i šta ima da kaže o učiteljici. 

Kada se dete opire odlasku u školu ili pokazuje takva raspoloženja (od ljutnje do plakanja) , sasvim sigurno postoji nešto što ga u toj sredini uznemirava. Pokušaj izokola da izvuces od njega da li ga neki drugar spopada. Moje dete je, u predškolskom doduše, na takvog finjaka maltretirao dečak iz grupe da vaspitačice nikada ništa nisu primetile. Čim smo promenili školu, dete je počelo sasvim normalno da odlazi i da se ponaša u istoj. Što kaže Ehinacea, procackaj malo i šta ima da kaže o učiteljici. 

Uglavnom, zao mi je ako nekom smeta sto ovo pisem, al pise mi se. Vazno je sad citati o tome, posle nema kad. A jako je to bitna stavka. Naravno nije ad otrov i zive deca i na ad-u ali ipak je to vestacki napravljeno,da izimitira nesto sto je priroda napravila, a to sto priroda napravi to je savrseno takvo kakvo je. Kopija je kopija ipak. Moze da sluzi ali nikad nece biti original. Zato je bitno ovo sad. Sad cwe se neko uvrediti, svako radi kako zna i moze. Naravno neko i ne moze da doji stvarno. Ali to cete saznati kad dodje vreme. To su neke telesne prepreke i zdravstvene na vama, retko. A u Srbiji svaka treca zena ne doji. U Srbiji nesto zene nemaju mleka. E, nije da moze. Zato se samo treba edukovati i informisati na vreme, najmanje sto mozemo uciniti. naravno neko nece, ne zeli da se muci i sl. A ja se pitam pa sto je onda i pravio dete kad nece da se muci. Grubo zvuci al tako. To je pravo deteta da sisa. Idite na stranicu Unicefa pa vidite koja su decija prava, a nije na nama da im ih uskracujemo. Cak ne vidim problem da neko ko nije dojio prvo dete iz neznajnja i slicno ne doji i drugo. Mnogi poistovecuju prvo dete sa drugim-tipa-nisam dojila prvo i nista mu ne fali pa ne moram ni drugo. Pa, mislim da je to nerzelo. Uvek treba sebi prizbati gresku. Najbolji su mi argumenti-da detetu nije nista i sta mu fali. Nikad ne moze biti isto. Zive deca i na ad i na mmleku, to stoji. Ali zasto ici protiv prirode?Nekad stvarno ima muka, ozbiljno. Pogotovo kada su majke dugo razdvojene od dece pa se desi da ne mogu odrzati mleko. Ali i to se moze, ima zena koje su to prezivele. Muka moze biti to jedna velika nekad, ne tece svima med i mleko sto se toga tice.Ali bito je istrajati stvarno. 
Zasto pustiti da neko puni dzepove i zaradjuje na nama, verovati reklamama? AD je stvoreno od strane Nestlea nekih60-tih cini mi se proslog veka da bi sluzilo kao hrana deci koja ne mogu biti dojena-sirocicima, ili kad majka stvarno ne mooze dojiti sto je retko bilo stvarno. E od kad su to g stvorili krenulo je sve. I naravno reklamirali kao zdravije od mmleka i zene poverovale i sto da se muce onda. Nikad margarin nece biti maslac(poredjenja radi).
Ne pisem ovo da nekog ozlojedim ko ne doji vec da dodje do onih koji ce tek biti majke. Do nekog takodje ovo nece doci uopste, ali protiv toga se ne moze. Sto kazu, mozes dati savet ali ne i pamet da se taj savet ispuni.

Pozdrav svim trudnicama i mamama trojki. Vidim da se u ovoj temi nije odavno pisalo, pa bih volela da malo oživi...
Mi smo nedavno saznali da smo konačno trudni, nakon 8 godina borbe, 2 inseminacije i jedne neuspešne VTO. Ovo nam je bila druga, i sva 3 embriona su se usadila (kod nas je bio idiopatski sterilitet, sve je bilo u redu, ali nas nije htelo iz nekog razloga) Inače, u novembru sam napunila 31 godinu, visoka sam 170 i doktorka mi je rekla da imam visinu i šansu da iznesem trojke bez problema, iako nisam baš krupna, mada sad imam 62kg. Dok ne počnem da se gojim.
Srećni smo naravno, mada malo imam i straha u smislu da sve to prodje ok. (Pošto su mi dva lekara odmah sugerisala da razmislim o embrio redukciji jer su trojke visokorizična trudnoća, meni je to nekako neprihvatljivo, ako svi budu lepo napredovali... Ležim, mirujem, pazim se, muž se maksimalno trudi da ne radim ništa, imam podršku i od njegove i od svoje majke. Hranila sam se dobro i zdravo do pre 10ak dana dok mi nisu počele nenormalne mučnine, juče sam i povraćala, pa sad nekako gledam da pojedem bilo šta umesto da gladujem, jer mi se većina hrane gadi. Tešim se da će to proći krajem prvog tromesečja, sad sam inače 6+5. (6 nedelja i 5 dana). Ono čega se i sa ovim mučninama pridržavam je da obavezno pojedem 2-3 voćke dnevno (jabuka, pomorandža, ponekad mandarina ili ananas), 1,5l limunade plus voda svaki dan, trudim se da uvek pojedem bar malo povrća i malo mesa za ručak,  a za doručak uvek jedem tost, on mi najviše prija (iako to baš i nije zdravo). Od vitamina pijem elevit, d3, magnezijum - po preporuci lekara.
Imam milion pitanja, ovo mi je prva trudnoća i ne znam ništa - blago rečeno. Svaki savet mi je dobrodošao. 
Kakve ste nalaze radile, kako ste održavale trudnoću, da li ste ležale u bolnici pre porođaja, da li su vam bebice bile u inkubatoru, kako ste se vi hranile, kako ste izlazile na kraj sa mučninama (ako ste ih imale, ja sam negde pročitala da mirišem limun, i moram priznati da meni to pomaže donekle). U kojoj nedelji ste se porodile? Imamo li kakve povlastice, mimo roditeljskog dodatka?  Da li, i kad vam je radjen serklaž i da li je bolno, da li ste radili amniocintezu i jel bilo bolno, pošto su mi rekli da nikakvi genetski testovi kod trojki nisu merodavni, i da je to jedina opcija, i tako..
Zaista svaki savet mi je dobrodošao.
Izvinite na podugačkom postu, ali sve me zanima. Unapred hvala na odgovorima i savetima.

Jao Kruela, umreh na mestu  "Nabila sam 24 godine"  Kao da su ti 42 a ti tek 2 godine staza nakupila  Oj zeno, ja pocela da radim sa 27, pre toga neki studentski poslovi koji mi samo krase cv al' se ne racunaju. Ima da radis jos 40 godina, ce da nakupis staza  

srecom te nije isto, zene danas imaju pravo glasa, (navodnu) rodnu ravnopravnost, pravo da odlucuju o svom telu, a da za to ne pitaju ni drzavu ni crkvu, ni oca, ni poglavara plemena, ni drustvo ni gradjanstinu ni malogradjanstinu (kako je nekad moralo). 

 Kako ko bi čitao, vidiš da smo ovde k'o zapete puške  Šalu na stranu, sve ti to stvarno lepo izlazes. Ne bih ja to zvala soljenjem pameti, prosto iznosis svoje lično iskustvo. Ko hoće, može da isprati priču, ko može, pokušaće ponešto i da primeni. Svi smo mi različiti, ali niko ne zna kada može dobro da mu dođe tuđe iskustvo, što parcijalno što u celini.

Eee...ja radila test danas 26dc...vidi se druga bledo roze ali tu je 

 Kako ko bi čitao, vidiš da smo ovde k'o zapete puške  Šalu na stranu, sve ti to stvarno lepo izlazes. Ne bih ja to zvala soljenjem pameti, prosto iznosis svoje lično iskustvo. Ko hoće, može da isprati priču, ko može, pokušaće ponešto i da primeni. Svi smo mi različiti, ali niko ne zna kada može dobro da mu dođe tuđe iskustvo, što parcijalno što u celini.

Slazem se sa Voljenom
Mislim da je svako iskustvo roditelja dragocenije od saveta strucnjaka.
A posebno vasa prica sa ovako divnim epilogom, mnogima mi bila vetar u ledja