moonlight

Znam mnoge muškarce koji iako nisu konzervativni, ipak imaju u sebi malo balkanskog duha i jako bi im smetalo kad bi njihova žena zadržala svoje prezime. Mm i ja nismo pričali o tome koje ću prezime ja uzeti nakon venčanja, potpuno smo zaboravili na to. Nije ni čudo, jer smo venčanje planirali vrlo kratko.
Posle godinu dana zajedničkog života, jednog jutra smo rešili da se venčamo i samo sat vremena kasnije otišli i zakazali venčanje za prekosutra. Kad je matičar pitao mene za prezime, ja sam se prosto zbunila i pogledala u mm, kako bih eventualno prokljuvila šta on misli po tom pitanju, a on mi je samo rekao da ne gledam njega, da je to lično moj izbor. Ja sam se jako prijatno iznenadila i bez puno razmišljanja zadržala svoje prezime i dodala njegovo. Nekako mi je bilo nezamislivo da odbacim svoje prezime!
Kako ste se vi odlučile koje ćete prezime izabrati? Kakve su bile reakcije vaših muževa?

Dlaka sama po sebi nije opasna. Ono što je čini opasnom su paraziti.

Bla, bla, bla...

Ja sam skoro i zaboravila koliko me to nerviralo!
Pokušaj sa odgovorima tipa "Čim završim još neke obaveze!"

Ja sam skoro i zaboravila koliko me to nerviralo!
Pokušaj sa odgovorima tipa "Čim završim još neke obaveze!"

Znam mnoge muškarce koji iako nisu konzervativni, ipak imaju u sebi malo balkanskog duha i jako bi im smetalo kad bi njihova žena zadržala svoje prezime. Mm i ja nismo pričali o tome koje ću prezime ja uzeti nakon venčanja, potpuno smo zaboravili na to. Nije ni čudo, jer smo venčanje planirali vrlo kratko.
Posle godinu dana zajedničkog života, jednog jutra smo rešili da se venčamo i samo sat vremena kasnije otišli i zakazali venčanje za prekosutra. Kad je matičar pitao mene za prezime, ja sam se prosto zbunila i pogledala u mm, kako bih eventualno prokljuvila šta on misli po tom pitanju, a on mi je samo rekao da ne gledam njega, da je to lično moj izbor. Ja sam se jako prijatno iznenadila i bez puno razmišljanja zadržala svoje prezime i dodala njegovo. Nekako mi je bilo nezamislivo da odbacim svoje prezime!
Kako ste se vi odlučile koje ćete prezime izabrati? Kakve su bile reakcije vaših muževa?

Gledajući ove snimke, mogu samo reći da mi je žao što svoje dete još nijednom nisam vodila na bazen!

Moram da priznam da sam i ja evo vec duze vreme izbacila vegetu.

Nama je ovo 4. nedelja u vrtiću. Iako ja veliki deo posla obavljam od kuće, dok ja radim, V. je provodio vreme ispred tv-a ili je neprestano bio tu negde pored mene, tako da je bilo nemoguće da se posvetim onako kako bi trebalo i detetu i poslu. Zato smo zaključili da vredi pokušati sa jaslicama i za sad smo prezadovoljni. U našem slučaju mislim da je baš sada bilo pravo vreme.
Neutešnog plakanja nije bilo, malo se bunio samo par dana. Apsolutno sam sigurna da je shvatio da će se mama posle nekog vremena vratiti po njega i da se ne suočava ni sa kakvim strahovima. Dopale su mu se vaspitačice, jednu od njih povremeno pokušava da povede kući. Danas nije ni želeo da ide kući, nego me poveo da unutra da mi pokaže drugare i igračke.
Iako je prošlo malo vremena, već se vide i neke pozitivni promene. Na primer, nije bilo sile da ga nateramo da bar pokuša da jede sam, a sada ne prihvata da ga mi hranimo, već insistira da jede sam. Manje je nervozan i ne histeriše ako ne udovoljimo nekom od njegovih zahteva.
I ja sam bolje raspoložena, jer se popodne posvetim samo njemu i to vreme provedemo mnogo kreativnije.
Pedijatri i psiholozi mogu da pričaju šta god hoće, ja se držim onog da je svako dete priča za sebe. Neko će biti spreman za vrtići sa manje od dve godine, a neko neće biti spreman ni sa pet. Roditelj je taj koji najbolje poznaje svoje dete i koji će najbolje proceniti kada je dobar trenutak.

Nama je ovo 4. nedelja u vrtiću. Iako ja veliki deo posla obavljam od kuće, dok ja radim, V. je provodio vreme ispred tv-a ili je neprestano bio tu negde pored mene, tako da je bilo nemoguće da se posvetim onako kako bi trebalo i detetu i poslu. Zato smo zaključili da vredi pokušati sa jaslicama i za sad smo prezadovoljni. U našem slučaju mislim da je baš sada bilo pravo vreme.
Neutešnog plakanja nije bilo, malo se bunio samo par dana. Apsolutno sam sigurna da je shvatio da će se mama posle nekog vremena vratiti po njega i da se ne suočava ni sa kakvim strahovima. Dopale su mu se vaspitačice, jednu od njih povremeno pokušava da povede kući. Danas nije ni želeo da ide kući, nego me poveo da unutra da mi pokaže drugare i igračke.
Iako je prošlo malo vremena, već se vide i neke pozitivni promene. Na primer, nije bilo sile da ga nateramo da bar pokuša da jede sam, a sada ne prihvata da ga mi hranimo, već insistira da jede sam. Manje je nervozan i ne histeriše ako ne udovoljimo nekom od njegovih zahteva.
I ja sam bolje raspoložena, jer se popodne posvetim samo njemu i to vreme provedemo mnogo kreativnije.
Pedijatri i psiholozi mogu da pričaju šta god hoće, ja se držim onog da je svako dete priča za sebe. Neko će biti spreman za vrtići sa manje od dve godine, a neko neće biti spreman ni sa pet. Roditelj je taj koji najbolje poznaje svoje dete i koji će najbolje proceniti kada je dobar trenutak.

Nama je ovo 4. nedelja u vrtiću. Iako ja veliki deo posla obavljam od kuće, dok ja radim, V. je provodio vreme ispred tv-a ili je neprestano bio tu negde pored mene, tako da je bilo nemoguće da se posvetim onako kako bi trebalo i detetu i poslu. Zato smo zaključili da vredi pokušati sa jaslicama i za sad smo prezadovoljni. U našem slučaju mislim da je baš sada bilo pravo vreme.
Neutešnog plakanja nije bilo, malo se bunio samo par dana. Apsolutno sam sigurna da je shvatio da će se mama posle nekog vremena vratiti po njega i da se ne suočava ni sa kakvim strahovima. Dopale su mu se vaspitačice, jednu od njih povremeno pokušava da povede kući. Danas nije ni želeo da ide kući, nego me poveo da unutra da mi pokaže drugare i igračke.
Iako je prošlo malo vremena, već se vide i neke pozitivni promene. Na primer, nije bilo sile da ga nateramo da bar pokuša da jede sam, a sada ne prihvata da ga mi hranimo, već insistira da jede sam. Manje je nervozan i ne histeriše ako ne udovoljimo nekom od njegovih zahteva.
I ja sam bolje raspoložena, jer se popodne posvetim samo njemu i to vreme provedemo mnogo kreativnije.
Pedijatri i psiholozi mogu da pričaju šta god hoće, ja se držim onog da je svako dete priča za sebe. Neko će biti spreman za vrtići sa manje od dve godine, a neko neće biti spreman ni sa pet. Roditelj je taj koji najbolje poznaje svoje dete i koji će najbolje proceniti kada je dobar trenutak.

Sa ovim se apsolutno slažem. Imam dvoje dece. Sina koji je od bebećeg uzrasta bio smeško, šarmer koji je razoružavao pogledom. Sa nepune dve godine sam počela da ga vodim u neku vrstu igraonice - slično kao vrtić, sa vaspitačicama i rasporedom aktivnosti kao u vrtiću, ali su tamo deca dolazila na samo 1-3h, i ne svaki dan u nedelji. Od prvog dana je hteo da ostane sam sat vremena, posle nije hteo da ide kući. Uglavnom, vodila sam ga tamo da se druži sa decom dok ja šetam sa bebom ili obavljam administraciju po gradu. Naredne godine, mesec dana pred treći rođendan, krenuo je svakodnevno u vrtić, bez većih problema u adaptaciji. Meni je bilo jako značajno što je veralna komunikacija sa njim oduvek bila na vrlo visokom nivou. Sa dve godine, kad sam ostala u porodilištu deset dana, svaki dan smo razgovarali telefonom, sve mi je ispričao, šta je radio, šta je jeo, sa kim i kako se igrao, gde je išao, kako je spavao... Kad je krenuo u vrtić, svaki dan mi je prepričao dešavanja. Imala sam utisak da razumem kako se oseća, i zaključila sam da mu je tamo lepo. Bila sam srećna što konačno mogu da se posvetim bebi, a da znam da je za to vreme moj sin dobro zbrinut.
Sa ćerkom je od prvog dana potpuno drugačija situacija. Činjenica je da je mnogo nezrelija nego njen brat, i mnoooogo više vezana za mene. Planirala sam i sa njom da idem istim putem socijalizacije, ali to je nemoguće. Recimo, godinu dana sam svaki dan išla sa njom po sina, i tada je viđala vaspitačice. Ali ja se ne sećam da im se i jedan jedini put osmehnula. Kada joj se obrate, ona okrene glavu. Igrali smo se stalno na igralištu sa grupom dece iz vrtića. Sve je u redu dok sam ja u blizini, ali ako me izgubi iz vida (recimo, premestim se sa jedne klupe na drugu) odmah kreće panika "gde je mama?". Stidljiva je, nepoverljiva, i jako oprezna. Iz nje se osmeh ne može "na komandu" izmamiti. Jednostavno, ona je drugačije dete, i trebaće joj više vremena da se "odledi". Mislim da ta socijalna zrelost prati razvoj govora. Ona je počela da priča mnogo kasnije nego njen brat. Sklapa rečenice, razume sve što joj govorim, ali proći će još dosta vremena dok ne budem i sa njom mogla baš onako smisleno da razgovaram kao sa sinom u tom uzrastu. Sad sam možda otišla malo OT, ali htela sam samo da ilustrujem koliko se deca mogu razlikovati i da zato ne treba generalizovati savete nego uvek imati u vidu individualni razvoj deteta...

Svako vreme i godine su dobre za udaju ako ste našle pravog, i nije ni jedno ako niste... Meni je žao kad neko napusti srednju zbog udaje/trudnoće, sve ostalo mi je ok. Ali ipak nešto ne razumem, zašto je ili faks ili udaja, zašto ne i jedno i drugo?! Ko ima želje, volje i naravno potencijala da završi fakultet, onda onaj pravi svakako treba da da podršku, pa čak i kad se rodi dete... Udaja, ljubav, deca i obrazovanje, meni je normalno da sve to ide zajedno. Ja sam mm upoznala sa 19, čim sam upisala faks, on je 6god stariji, živeli smo zajedno ali i odlučili da sačekamo sa svadbom/decom dok ja diplomiram.... Naravno, nije faks ni obavezan, ni najvažniji, ali mene je i moja mama uvek nervirala sa pričom: Da se nisam udala ja bih završila faks, ko da joj je neko branio...

Pusti bebu da radi ono za šta je sposobna i ništa ne brini!
Nemoj da je forsiraš, ali ni da je sputavaš!