[Problemi sa isplatom bolovanja]

Sasvim slucajno radim na takvim poslovima i imala sam i trudnice i porodilje, a trenutno sam i ja trudna! Poslodavci lazu ako se vade na drzavu, 99% slucajeva zavisi od njih, da li su na vreme predali potrebne papire, malo mora da se pojuri, a kad ides na vreme sa svim tim, drzava isplacuje u odredjenim periodima oko 20. u mesecu! Tako da ako imate problem probajte da pojurite svoje poslodavce!

[Da li se bolovanje (zlo)upotrebljava]

Diskutabilna tema.

Ja sam radila do kraja, putovala na poso 80km dnevno u oba smera. U početku trudnoće na +40, kasnije u poodmakloj po zimi na -15C. Nisam imala problema, a na bolovanje nisam išla jer JA NISAM HTELA! Htela sam da radim i da radim – poslodavac je skroz ok, imala sam celu platu sve vreme bolovanja i redovnu od početka.

Ali se ne slažem sa stavom mnogih žena da se ovde razni slučajevi nazivaju zloupotrebom.

Sad mislim da svaka žena treba da radi kako može ili još bolje – kako hoće.

Jel hoće na trudničko a ne fali joj da radi – neka ide na bolovanje i uživa u trudnoći. Jel hoće da radi – a ne fali joj – nek radi.

Stvar izbora, a u ovoj jadnoj državi žene prvo treba da iskoriste sva svoja prava . Sad da poželim drugo dete – sigurno ne bih radila – pa taman se to zvala zloupotreba.

A o kakvoj zloupotrebi mi pričamo, kad trudne žene i porodilje u Srbiji nisu zaštićene ni malo?

A to što se žene prijavljuju u firmama svojih rođaka da bi dobile primanja – i to podržavam. One plaćaju svoje doprinose da bi imale koliko toliko na bolovanju. One siguno nemaju na stotine hiljada primanja, pa oće još – nego im svaka para znači. 

A to što neko od 5 godina, 2/3 provede na bolovanju – ja skidam kapu. Svaka čast! Gde može – nek rađa. I nemojte da se žalite što ste celu trudnoću radile, a sa druge strane neke trudnice su skroz dobro i ne rade, no se lade . Niko nikome nije kriv što ne može (ili neće)da iskoristi šta može (ala sam ga napisala – prava def.)

I ne pominjite (ko se bude setio) inostranstvo i njihova bolovanja, jer oni imaju daleko bolji životni standard od nas.

Moja jetrva ima 3 dece, živi preko i ne plaća faks jer je majka troje dece. A posle faksa dobija posao „na keca“.

U Srbiji? Ha... nikad neće biti.

E Ivancice skroz si u pravu, za sve sto si rekla!

Moram da dodam jos nesto u vezi prethodne poruke, kad god me vidi neko silno se cudi sto radim, mislim da je definitivno to stvar licnog izbora!

[Odnos poslodavca prema zaposlenom]

Sto se tice refundacije, razlika je izmedju trudnickog i porodiljskog. Trudnicko prvih mesec dana isplacuje poslodaac 65%, vec drugi mesecs se predaju papiri kada poslodavac islpati drugim zaposlenim platu (trudnici ne mora da isplati), predaju se za 65% i to drzava isplati za 15-20 dana, a ostalih 35% koji isplacuje grad Beograd se ceka i skoro 2 meseca! Sto se tice porodiljkog, to je duzan da prvo isplati poslodavac, pa njemu refundira drazva, moze da bude problem prvog meseca, dok se prikupi potrebna dokumentacija, pitanje je samo da li poslodavac zeli da isplacuje sledece plate redovno ili ceka refundaciju drzave, ali i to je prilicno tacno, ako se predaju svi papiri do poslednjeg dana u mesecu, uplata bude oko 20 u mesecu! Tako da to je to u vezi bolovanja i placanja zarade na istom!

[Da li se bolovanje (zlo)upotrebljava]

Morala sam malo i ja da dodam. Radim u privatnoj firmi i muka mi je od pre svega losih kolega! U prvoj trudnoci nisam otvarala trudnicko, otisla sam na porodiljsko kad je bilo vreme za to, vratila sam dana kad je isteklo. Sada sam u 6. mesecu i radim, bila sam samo nedelju dana na bolovanju, kad sam se vratila niko se nije udostojio da me postedi, ni za malo! Ne znam kako je drugima, ali mene je tesko pre svega psihicki, jer svaki dan prezivaljavam neku vrstu stresa, u mojoj firmi nema tolerancije, a i ove vrucine mi nikako ne prijaju! I sad pitanje da li ja treba da (zlo)upotrebim bolovanje i resim se ovih neprijatnih situacija? A jos uz sve to tek svaki peti put mi neko ustane u autobusu iako mi se stomak vec odavno poznaje!