Recimo, estrogen u obliku kreme može da se maže na kožu, a već godinama je dostupan i implantat koji se stavlja u potkožno tkivo i oslobađa određene doze hormona u trajanju od tri do 12 meseci. Takođe, jednom injekcijom testosterona može da se održava željeni nivo muškog polnog hormona čak tri meseca.

 

- Sa terapijom treba početi u klimakterijumu, ne treba čekati dve - tri godine, jer tada već mogu da nastanu hronične komplikacije nelečene menopauze - kaže u intervjuu za "Novosti" doktor Svetlana Vujović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, šef Kabineta za reproduktivnu endokrinologiju i metaboličke bolesti kostiju Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije, i član Svetskog borda za menopauzu. - To mogu da budu kardiovaskularne bolesti, infarkti, visok pritisak, izlivi krvi u mozak, ali i psihijatrijska oboljenja, teške depresije, potpuni gubitak seksualne želje ili libida, osteoporoza.

 

Šta je cilj hormonske supstitucije u klimakterijumu?

 

- Da uredne menstruacije traju do 55. godine, a onda se terapija prekida, da bi se proverilo da li žena i dalje ima tegobe. Ako je tako, nastavlja se sa lekovima u manjim dozama hormona, do 60. godine, ali bez menstruacije. Najnoviji stav stručnjaka u ovoj oblasti je da nema ograničenja u davanju terapije prema godinama. Čak i žene koje imaju 80 godina, ako im je potrebno mogu da dobijaju terapiju, ali je bitno u kojoj dozi.

 

manjim dozama hormona, do 60. godine, ali bez menstruacije. Najnoviji stav stručnjaka u ovoj oblasti je da nema ograničenja u davanju terapije prema godinama. Čak i žene koje imaju 80 godina, ako im je potrebno mogu da dobijaju terapiju, ali je bitno u kojoj dozi.

 

Da li postoje neke prepreke za ovu terapiju?

 

- Kontraindikacije su samo: postojanje karcinoma, trudnoća, hronična oboljenja jetre i bubrega, tromboza vena i neka nepoznata vaginalna krvarenja. U svim drugim slučajevima ženi treba dati lek, jer će zahvaljujući ovoj terapiji ona ostati zdrava. A, ako joj ne damo hormonsku supstituciju, otvaraju se vrata brojnim bolestima, koje se javljaju jedna za drugom. I umesto da dobije jedan lek koji održava menstruaciju i sprečava uzrok drugih bolesti, žena kasnije mora da pije i do 15 različitih tableta.

 

Na koji način se prati efekat ovih lekova?

 

- Dva puta godišnje rade se određene analize, što može da se obavi i u domu zdravlja.

 

Imaju li i muškarci slične probleme?

 

- Sve kroz šta prolaze žene, dešava se i muškarcima. Od 40. godine nivo muškog hormona testosterona počinje da pada oko jedan odsto godišnje, i oni počinju da osećaju iste tegobe kao žene. Javljaju se talasi vrućine, nervoza, razdražljivost, preosetljivost, depresija, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, pa čak i gubitak seksualne želje. Razlika je samo u tome što muškarci nemaju jedan događaj kao žene što imaju poslednju menstruaciju. Kod njih to ide blago, nije tako naglo, i zbog toga izgleda da muškarcima ništa ne smeta. Nekom se u ovom periodu pojavi erektilna disfunkcija kao problem, ali to je samo vrh ledenog brega iza koga se kriju svi ovi poremećaji.

- Muškarci oko 50. godine trebalo bi da urade sistematski pregled, koji obuhvata kontrolu interniste i urologa. Moraju da se izmere i hormoni, i da se tačno odredi da li treba nešto da se doda. Kada počnu da uzimaju hormonsku supstituciju ne goje se, nemaju povišen pritisak, lepo spavaju, stabilni su i imaju dobar seksualni život.