U sazrevanju dece i oblikovanju karaktera koji će odražavati njihovu ličnost u odraslom dobu, roditelji imaju presudnu ulogu. Za dobar psihofizički razvoj deteta važna su oba roditelja, naglašavaju dečiji psihijatri. U tom odnosu, majka, prvenstveno, treba da pruža nežnost, podršku i razumevanje, što će biti od izuzetne važnosti u odraslom dobu kada se uspostavljaju različiti odnosi sa drugima, pogotovo partnerski. Otac, s druge strane, predstavlja model doživljavanja realnosti. Naravno, ove podele nisu striktne, ali, porodica danas često nije u mogućnosti da odgovori ovim zahtevima, jer ili nije kompletna, ili ima tešku ekonomsku situaciju, zbog čega je usredsređena na zarađivanje za život. Zapravo, sve je više samohranih majki i očeva na rubu egzistencije.

Tradicionalna porodica praktično nestaje, a rađaju se neki novi oblici porodičnog ponašanja. U takvom porodičnom miljeu deca su, nažalost, sve više suočena sa nestabilnim i nepredvidivim okolnostima u kojima roditelji ne mogu da im pruže sve što im je potrebno. Ne samo ekonomski, već i psihološki, što nosi dalekosežnije posledice koje donosi manjak ljubavi, pažnje, razumevanja, strpljivosti, iskrenosti, doslednosti.



U okolnostima prezauzetosti roditelja priskaču bake, deke, ujaci, stričevi, tetke... Međutim, stručnjaci upozoravaju da oni nisu odgovarajuća zamena za roditeljsko odsustvo. Pokušavajući da nadoknade ono što deci nedostaje, često preteruju u popustljivosti. A udovoljavanje svakom njihovom hiru može dovesti do ozbiljnih problema. Uz popustljivost deca počinju da ispoljavaju nerealne potrebe i zahteve, kao i verovanje da se svaki problem može rešiti uz pomoć drugog i uz bezrezervnu podršku.

S obzirom na to da ovakvo ponašanje nije moguće u kasnijem odraslom dobu, roditelji i svi oni koji brinu o detetu treba da ga vaspitavaju tako da zna zašto je nagrađeno, a zbog čega mu je nešto uskraćeno. Pod nagradama se ni u kom slučaju ne podrazumeva novac, niti pod kaznama batine. Roditelj koji je zrela, odgovorna, ostvarena ličnost, relativno zadovoljna ličnim, profesionalnim i partnerskim odnosima, može stvoriti dobar milje za odrastanje deteta. Uspešan je i onaj roditelj koji nije savršen, ali ume da prepozna greške, pokušavajući o njima da misli, svestan vremena u kome živi, ograničenja i mogućnosti. Takva osoba potrebe rešava po redu hitnosti i važnosti, ne zaboravljajući šta je za njegovo dete u datom trenutku najvažnije. Dobar je onaj roditelj koji poštuje ličnost deteta, koji je svestan njegove snage i slabosti, koji ume da ga hrabrite i pohvali kada god za to ima razloga. Mislite, takođe, i na načine kojima detetu ukazujete na greške. Važno je i da razgraničite koje su od aktivnosti detetu neophodne i odgovarajuće njegovom uzrastu, a koje predstavljaju njihove neispunjene ambicije, poručuju stručnjaci roditeljima.

Privrženost porodici
Deca iz porodica koje su održavale bar deo običajnih, porodičnih i svečarskih rituala kao odrasli imaju izraženiji osećaj pripadnosti sopstvenoj porodici. Biće privrženiji kao roditelji i bolji članovi poslovnog tima.

Zato, umesto verbalnih saveta u određenim situacijama, tu poruku potvrdite i pokažite svojim primerom. Takođe, ne rešavajte probleme svog deteta, već ga usmerite da samo nađe rešenje. Pomozite svom detetu da stasa u odgovornu, zrelu, sigurnu, samostalnu i zadovoljnu ličnost.

Mane modernog roditeljstva
U prvobitnoj ljudskoj zajednici bolje su odgajana deca nego danas, u 21. veku, tvrdi prof. dr Darsija Narvaez sa američkog univerziteta Notr Dam u Indijani. Savremene metode roditeljstva koje uključuju ostavljanje bebe da plače, dugo držanje u kolicima i sedeljkama u automobilu, kao i sve manje prilika da deca slobodno šetaju i borave izvan kuće, stvara novu disfunkcionalnu generaciju.

„Topla i uvek dostupna briga smiruje dečiji mozak, što je neophodno za formiranje ličnosti i upoznavanje sveta. Naše istraživanje pokazuje da se temelj morala formira rano u detinjstvu, ali moderno roditeljstvo sve više uskraćuje osnove koje vode ka osećaju zadovoljstva i stvaranja pravog moralnog kodeksa“, naglašava dr Narvaez.

Istraživanja pokazuju da deca koja provode vreme izolovano i van igre, imaju sve više šansi da razviju hiperaktivnost i druge zdravstvene poremećaje. Do izražaja posebno dolazi mentalna nestabilnost, egocentrizam, bezosećajnost.