Na Zapadu je sve manje muškaraca koji se odlučuju na brak. Mnoge žene imaju veliki problem da pronađu "gospodina Pravog", iz prostog razloga što su muškarci ti koji odlučuju da li će doći do braka, a oni po svemu sudeći, vide u njemu daleko manje koristi, a mnogo više rizika.

"Muškarci znaju da u braku postoji velika mogućnost da će izgubiti prijatelje, samopoštovanje, svoj prostor, seksualni život, novac, a ako stvari pođu po zlu, i porodicu", kaže dr Helen Smit, predavač Univerziteta u Tenesiju i autor rada "Zašto muškarci bojkotuju brak: Očinstvo i američki san".

"Oni ne žele da sklapaju ugovor s nekim ko će uzeti pola njihove ušteđevine, penziju i imovinu, čim se završi period medenog meseca. To nije nikakav strah od vezivanja. Oni jednostavno donose pametnu odluku."


Emancipacija žena im se obila o glavu

Advokatica specijalizovana za razvode Kamila Boldvin iz Mejfera kaže da ipak postoji način da muškarac "mirne duše" uđe u brak – potpisivanje predbračnog ugovora. "Ako želi da se oženi, on mora potpisati predbračni ugovor. U suprotnom može da živi sa partnerkom, ali bez potpisivanja bilo kakvog papira", kaže ona.

Stručnjaci smatraju da je jedan deo žena odrastao tako da muškarce posmatra kao neprijatelje i da to može da se smatra delom ovog problema.

"U tim slučajevima dinamika se ne menja – žena je uvek dobra, a muškarac uvek loš. To uništava odnose među polovima. Muškarcima je dosta svega. Umorni su od toga da im neko stalno ponavlja da s njima nešto nije u redu. Umorni od toga da prihavataju krivicu svakog puta kad se žena ne oseća zadovoljnom. Uspon žena nije predstavljao pretnju muškarcima – on ih je samo iritirao", smatra kritičarka društvenih pojava iz SAD Suzan Venker.

U većini država sveta posle razvoda žene dobijaju starateljstvo nad potomcima. Uprkos tome što su brojne studije dokazale da su deca samohranih roditelja (majki) sklonija nasilju i mentalnim problemima, mnoga udruženja odbacuju takve navode. Ni opsežna studija iz 1958. koja je obuhvatila 20.000 mališana i otkrila da oni koji nemaju očinsku figuru u životu češće krše zakon i pate od psihičkih problema nije dobila veliki odjek u javnosti.


Brak doživaljavaju samo kao teret

Psiholozi upozoravaju da praznina u dečjoj duši izazvana nedostatkom oca često može da se popuni drogama, alkoholom ili promiskuitetom. Time se surovi ciklus nastavlja i osobe koje su imale takvo odrastanje teže uspevaju da ostvare kvalitetnu vezu i brak.

Još jedna nuspojava guranja muškaraca u drugi plan primećena je u Britaniji. Tamošnje tinejdžerke, prema istraživanju Fondacije za proučavanje adolescencije, sve češće se odlučuju da postanu majke, jer dolaze do zaključka da će uz državne beneficije i finansijsku podršku oca, imati sigurniji život, nego u slučaju da pronađu posao.

Čak su i 13-godišnjakinje priznale da tako razmišljaju, što objašnjava zašto je Britanija u samom vrhu u Evropi po broju maloletničkih trudnoća, koje njihovu vladu godišnje koštaju 63 miliona funti.