Izvor: BIZLife/Milenko Vasović, foto: Blic

Da sam kojim slučajem biznismen, možda bih baš sada kupio akcije Fabrike dečje hrane „Juvitana“. Nikad neće biti jeftinije, ako fabrika uopšte opstane. S druge strane, da kojim slučajem imam malu decu, ne bih rizikovao da im dajem kašice i sokove ovog proizvođača.

Verovatno ovako razmišlja većina roditelja u Srbiji. To je rezultat akcije Ministarstva zdravlja, koje je sprovelo „rutinski monitoring“ ovog proizvođača i konstatovalo da 18 proizvoda sadrži višak pesticida.

Reklo bi se, na prvi pogled, da je Ministarstvo uradilo dobar posao, da je zaštitilo najmlađu populaciju od zdravstvenog rizika. Ali, Ministarstvo nam duguje mnoga objašnjenja povodom ovog slučaja, u kojem je jedna fabrika dovedena do ruba propasti.

Prvo, zašto javnosti nisu saopšteni precizni rezultati analize „Juvitanine“ dečje hrane: šta je tačno pronađeno, koji pesticidi i u kojim količinama.

Drugo, kako to da Ministarstvo svojim saopštenjem upozorava roditelje da bi korišćenje ove hrane „moglo predstavljati rizik po zdravlje“, a da potom pomoćnik ministra Zoran Panajotović kaže za RTS da roditelji i deca nemaju razloga za brigu.

Treće, zašto Ministarstvo nije utvrdilo od kojih sirovina je ta hrana proizvedena, da li su te sirovine korišćene i za proizvodnju neke druge hrane i kod drugih proizvođača. Zatim, da li se to zatrovano voće nudi potrošačima i u svežem stanju. Ako je reč o prekomernom prisustvu hemikalija koje su, između ostalog, i kancerogene, valjda je važno da potrošači budu obavešteni o tome.

Takođe, kada je zdravlje u pitanju, ostaje dilema kako je za kašice u kojima su pronađeni pesticidi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ izdao atest da su potpuno bezbedne. Kome sad verovati – Ministarstvu ili Batutu?

Vrlo je važno da javnost zna i zašto se Ministarstvo odlučilo da kontroliše baš „Juvitanu“. „Rutinski monitoring“ znači da je kontrola urađena slučajno, bez nekih prethodnih sumnji i bez prijave lekara ili roditelja da su deca imala nekakvih zdravstvenih problema.

Na tržištu dečje hrane ima više proizvođača i na desetine proizvoda, a „Juvitana“ je jedini domaći proizvođač. Zašto onda Ministarstvo nije uradilo „rutinski monitoring“ za kompletnu dečju hranu na našem tržištu. Ili jesu, pa nas ne obaveštavaju.

Malo skretanje sa teme, ali tiče se rada inspekcija u Srbiji. Lično sam, pod imenom i prezimenom, prijavio veliki trgovinski lanac da prodaje neispravnu hranu sa isteklim rokom trajanja i sa izmenjenim svojstvima koja ukazuju na opasnost po zdravlje. U sanitarnoj inspekciji nisu ni prstom mrdnuli. Tek je neka od inspekcija izašla dvanaesti dan, dakle kada je sva sumnjiva hrana već bila prodata i konstatovala da „nema nepravilnosti“.

Inspektori ponekad imaju vrlo selektivan pristup u odlučivanju o tome koga će i kada da kontrolišu. I ovo izvlačenje „Juvitane“ liči na naručeni posao. Da li je neko hteo da se domogne dobrog brenda za male pare ili da očisti tržište za nekog to ćemo možda saznati kada za ovu fabriku bude kasno.

Uostalom, brzina kojom su podaci „procurili“ do medija takođe budi sumnju.  

Ako su u Ministarstvu hteli stvarno da zaštite potrošače zašto to nisu u tišini uradili sa proizvođačem. Naredili (i ispratili) da se sumnjivi proizvodi povuku sa tržišta i unište. Nije bilo razloga za hitnost, jer posledice po zdravlje mogu nastupiti tek ako se ta hrana uzima „duži vremenski period“ i u „velikim količinama“. Još su mogli da narede i uništavanje zatrovanih sirovina.

To bi bio pravi potez, bili bi otklonjeni rizici po zdravlje, a bila bi sačuvana i jedina domaća fabrika dečje hrane.