Ja imam dva sina.Stariji ima 6 godina i dojila sam ga 18 meseci,ali stvarno smo imali velikih muka(uvucene bradavice,dohrana u porodilistu kasicicom pa nije imao refleks sisanja,2 nedelje je samo zevao na dojku) ali ipak smo ja i muz bili veoma uporni i izrazite pristalice dojenja tako da je nakon 2 nedelje sva krenulo onako kako treba.Mladji sin ima 2 godine i dojila sam dokle god je on hteo a to je bilo 20 meseci.S njim je sve bilo mnogo lakse,prvobitnih problema nije bilo.Sve je do majki i toga kolike su upucene u stvarnu korist majcinog mleka.ni ja nisam imala neku podrsku u porodilistu.
"kozije mlako za jarice,kravlje za telice,a majcino je za bebice!!!"

Mislim da se dize velika fama oko dojenja. Neosporno je da je majcino mleko najbolje za bebu i da je dojenje dobro i za majku. Ali dete sadvim lepo moze da napreduje i uz adaptirano mleko. Moje dete je sa dojenjem bilo nesrecno, stalno gladno, malo da bi posisalo dovoljno. Kad je pocelo da pije moje mleko na flasicu, postalo je mnogo srecnije, ali to je bilo ograniceno, jer mleko se sve manje i manje stvaralo. Sa formulom je sita, srecna, lepo napreduje, pojede dovoljnu kolicinu. Ja sam takodje srecna. Ne moram da razmisljam o grudima, da trosim vreme na izmlazanje. Postala sam slobodna zena kakva sam bila i pre porodjaja, zadovoljna, a to se zadovoljstvo prenosi i na bebu. Zakljucak: treba pokusati i dati sve od sebe, ali ako ne ide prekinite. Postoje i drugi nacini da dete i vi budete srecni i zadovoljni. Bitnije je da dete raste okruzeno lepim raspolozenjem i pozitivnom energijom, nego uz majku koja je na ivici depresije i stalno brine da li ce imati dovoljno mleka, da li joj je beba gladna i da li je dobra majka. Majka je majka ceo zivot, a ne samo tih godinu dana koliko doji bebu.

Predrasude i zablude su najveci neprijatelji dojenja. Slika mame koja drzi u narucju bebu sa spokojnim izrazom na licu je marketinska laz. Nema dojenja bez pocetnog bola, teskoca, a cesto i krvi i suza. Sestre u bolnici ne mogu da pomognu oko dojenja, ukoliko i same nisu dojile (a da se ne lazemo, 75% zena nije dojilo svoju decu). Vecu pomoc mogu da pruze iskusne dojilje, majke, koje bi to radile volonterski ili uz simbolicnu naknadu.
Osim toga, ovde se provlaci teza da "nedojene bebe dobro napreduju". Nije porast tezine jedini parametar napretka bebe. Dojena deca dobijaju manje na tezini, ali je to sto dobiju zdravije. Svaka zena moze da doji, samo mora da se potrudi i da to zeli. Potrebno je da buduce mame ne kupuju flasice i adaptirana mleka "za svaki slucaj". U prvoj situaciji u kojoj beba zaplace, a mama nema odgovor posegnuce za flasicom. I tako pocinje siguran kraj dojenja. Pogresna ubedjenja mama i svekrva koje tvrde da je "dete gladno", "da mora da se uobroci na 3 sata", "da mleko nije dobro"... unose nesigurnost i odmazu dojenju.
Ja sam prvo dete dojila 12, a drugo 14,5 meseci. U prvih sest meseci nisu pile ni vodu, samo su dojile. Niko mi nije pruzio podrsku, niko mi nista nije pokazao. Citala sam, proucavala, pripremala se za dojenje samostalno. I uspela, urkos bolovima, ragadama, upalama... moze se, kad se hoce.

Moja bivša supruga je našeg sina Konstantina dojila tačno 6 meseci... I ako je imala toliko obilno mleko da smo svakodnevno bacali po par decilitara (!!!), i ako je mleko bilo, po oceni pedijatara, izuzetno kvalitetno, za samo tri dana u dojkama više nije bilo ni jedne kapi... Krenuli smo sa razblaženim kravljim mlekom i nije bio nikakvih problema... Konstantin je već bio naviknut da na flašici pije vodu i čaj još prilikom grčeva, tako da je nastavio da nesmetano raste i obeda... Lično, delim mišljenje stručnjaka, da je najbitnije da se nastavi sa bliskošću deteta i roditelja (eto šanse da se i tate potpuno zbliže sa odojčadima) i da se dete nastavi hraniti u naručju, uz pevušenje, maženje, neizbežnu razmenu nežnosti putem pogleda... Zaboravite na ubacivanje flašice kroz ogradicu krevetca i podglavljivanje jastucima... Možda vam je tako lakše, ali će te onda s vašim detetom izgubiti onu jedinstvenu, neponovljivu vrstu bliskost... Zaboga, pa majke su potrebne detetu čitavog života, ne samo za period dojenja... A, ako su već pedijatri i lekari neobrazovani, obratite se Bebcu, bogatoj literaturi, internetu, ili nepravedno cenzurisanim savetima naših baki i majki... Ipak smo mi njihovi živi i zdravi potomci, zar ne?

dobro je da je neko i to rekao na glas! Ja nisam bila sa svojom bebom nekih dvadesetak dana posle rodjenja i stvarno sam se trudila da za to vreme odrzim mleko izmazanjem, i pored toga sto sam se porodila carskim rezom i imala nekih komplikacija i nisam bila sa bebom, kada smo konacno bili zajedno on nije bas bio raspolozen da sisa, a i zasto bi? Na flasicu mu je lakse. Ipak nisam odustajala ma kliko to bilo frustrirajuce za mene i njega. On je ili plakao na sisi ili se smejao ( ne vuce opste ) ili spavao. I ako bi se desilo da povuce to bi bilo jako malo, a onda bi usledilo mahanje glavicom i pobuna do zacenjivanja. Onda se ja izmazam pa mu i to dajem na flsicu. Vremenom mleka je bilo sve manje. Jedna doktorka mi je rekla da je dovoljno 10 ml da bi beba dobila potrebna anti-tela o kojima svi govore. ali ja nekada ne mogu da izvucem ni toliko. govorili su mi da sve zavisi od mene, i to uglavnom zene koje nisu dojile svoju decu iz nekih slicnih razloga ( njihovi su, verovatno bili bolji od mojih), da moram da budem uporna i sl. To me je proganjalo nocima. Retko ko ce vam reci da ako vec ne ide, niste krivi, bolje i da ga hranite adaptiranim mlekom i da ga volite i brinete o njemu, nego da budete frustrirani i takvi potpuno beskorisni svom detetu. Naravno, mislim na majke koje zaista nisu mogle da doje svoju decu, a one koje ne zele, opet, njihov izbor. Niko od nas ne moze da nauci da bude dobar roditelj, svako se trudi da uradi ono sto misli da je najbolje za svoje dete. Mislite li da ja volim da dajem novac za formulu i da perem i sterilisem svaki cas? Kome je to laksi nacin? Ali mi je muka od svih licemenih ljudi. Dojenje je najbolje i za majku i za bebu, ali nekad jednostavno ne ide, i to je priroda!

Hvala vam najlepse sto ste se setili da ohrabrite nas, majke koje imaju ovaj problem. Naime, ja sam dojila do kraja 3 meseca i onda sam uspela jos 15 dana da se izmlazam nekoliko puta dnevno, da bih bebi obezbedila sto vise mog mleka.
Moj problem je sledeci: moja i egzistencija moje porodice bi postala veliki problem da nisam pocela raditi bukvalno cim sam stala na noge - posle porodjaja. Svakih 2 sata sam trcala kuci da nahranim dete, vracala se u kancelariju ili radila od kuce, umorna i neispavana, vodeci racuna da je dojim i danju i nocu uvek tacno na 2h. Medjutim, posao je postao sve zahtevniji (treba li da pominjem koliko je okruzenje bezosecajno kada je u pitanju neciji porodjaj, kao da je to nesto sto se desava svaki dan!), sefovi UOPSTE nisu imali razumevanja za moju potrebu da dojim dete, tako da se na kraju sve svelo na to da sam se neprestano izmlazala da bih ostavila flasice sa mlekom koje ce posle moja mama davati bebi. I tu je nastao problem - iako sam ja imala sasvim dovoljno mleka (nocu i previse, curelo je na sve strane), beba je osetila da joj je lakse sisati iz flasice I POTPUNO ODBILA DOJKU! Bila sam ocajna. Nocu, kada sam mogla na miru da je podojim i nastavim spavati, ona bi povukla dva-tri puta i pocinjala da vristi. Onda sam shvatila da jednostavno nece da vuce i da se "muci", i da tako ostaje gladna.
Od stalnog izmlazanja rucnom pumpicom, zglobovi na prstima i sakama su me toliko boleli da nocu nisam mogla da uzmem bebu u ruke, jer nisam imala apsolutno nikakvu kontrolu nad sakama. Bile su toliko bolne da sam morala nekoliko puta popiti paracetamol protiv bolova.
Nakon 3,5 meseca, ova golgota je dostigla vrhunac. Bila sam umorna, neispavana, nervozna, stalno sam plakala a ruke su mi bile kao slomljene. Uzasno teskog srca sam odlucila da pocnem ubacivati po jedan obrok Aptamila. Prvi dan sam ceo dan plakala. Naravno, mleko se vremenom samo pocelo smanjivati (zbog neizmlazanja) i sada vise nemam mleka.
Beba odlicno napreduje, prava je bucka i nemamo nikakvih problema s njom. Ja sam se nekako pomirila sa tim i oprostila sebi, ali ne mogu da oprostim drugim majkama koje me sa podozrenjem gledaju kada im kazem kako sam prestala dojiti. Cak mi je jedna poznanica nedavno rekla kako i dalje doji - dete ima dve godine. Naravno, za sve ovo vreme, ona ne radi niti mora raditi i moze sebi dopustiti takav luksuz da dete doji 2 godine. Zelim da moje dete bude i dalje napredno i zdravo, da pokazem svima kako to nije bilo presudno za njeno odrastanje. Jer nije bilo ni za moje. Ja sam kao beba dobila upalu usiju sa 3 meseca i vise nikada nisam htela dojiti. I sta mi fali? Nista. Ljubav prema detetu ne poznaje pravila i granice, ne ogleda se samo u hranjenju vec u svim ostalim oblicima zrtve koju podnosite za svoje dete. Samo napred!

Ja sam dojila dve nedelje moje prvo dete,posle toga mi je mleko opadalo....ja sam se izmuzavala el.pumpom svaki cas ne bili se razradile ali...nista...morala sam preci na adaptirano mleko da mi dete negladuje....a da...uz to sam se porodila carski mozda i to ima veze....on sada ima dve godine i isti je kao deca kosa su sisala....ako zena moze lepo je ako ne netreba da dozivi to kao tragediju....ja cekam drugu bebu sada pa kako bude.....
zene budite jake !!!!! za nasu decu sve!!!!!

NIJE TACNO da svaka majka moze da doji!!!Ja sam majka dve devojcice(od 10 i 8god.)i decaka od nepune tri godine.Starija devojcica mi je prvi napredovala 600g a drugi mesec samo 500g.Za ta dva meseca ja sam dobila 8kg!Receno mi je u savetovalistu da JA treba posle svakog podoja da pojedem sendvic i popijem casu mleka.Mom detetu sam ubacila obicno dvotrecinsko mleko(iz prodavnice) i posle sisanja je pila jos punu flasicu takvog mleka.Zakljucak je bio da ja ustvari nemam mleka za moje dete-naravno tek posle tri meseca''grceva'',a moje dete je gladovalo!!Kad se rodila druga devojcica bila sam spremna i kad se posle mesec dana u savetovalistu pokazalo da je napredovala 500g-odmah sam bez razmisljanja uvela dvotrecinsko mleko naravno posle sisanja koje je trajalo sve krace i krace jer mleka opet nije bilo...bez obzira na moju ishranu.Kad mi se rodio sin-e tu sam bila spremna da uradim stagod trebalo i da bar on sisa,ali ...on je rodjen u 37.nedelji sa pupcanom vrpcom obmotanom dva puta oko njegovog malog vrata-imao je samo 2730g.Decak,rodjen ranije,sa malom tezinom,jetra nije proradila a nas dvoje razlicite krvne grupe i mi sa njegovih osam dana zivota zavrsimo u decijoj bolnici sa bilirubinom od 534 jedinice.Tamo su mi objasnili da mu je zutica toliko uznapredovala jer smo razlicite krvne grupe pa su moji hormoni,preko mleka-taman je jadan poceo fino da sisa,unistavali njegove eritrocite i stvarali bilirubin-jos kad su mi rekli da se sa 400jd.bilirubina menja krv!?Nemoram vam ni govoriti koliko sam, preplakala za tih osam dana...Naravno za one koje ne znaju-bebi koja ima zuticu i ide na'' suncanje'' nedozvoljava se sisanje.Kad mu se stanje popravilo-sva sreca,da neuplasimo buduce mame,zutica brzo prolazi sa suncanjem,dozvolili su mi da ga dojim ali je jadan bio sav osamucen i nije imao snage da vuce pa mi je ZABRANJENO dojenje nego samo ves.mleko.Naravno,da bi osigurala da cemo sigurno uzimati vestacu formulu i to ne bilo koju nego PREMATIL-APTAMIL(slucaj je hteo da su samo dve apoteke u celom NS-u imale doticno mleko i to po 900-950din.kutiju od 600g,koja mom detetu nije trajala ni tri dana!)doticna doktorka iz novosadske decije bolnice nam je na otpustu u lice rekla da ako ne budemo koristili TO mleko vec ga dojim ko zna zbog cega cemo sledeci put zavrsiti u bolnici!!!Kad pogledam unazad,mozda sam i mogla nastaviti sa dojenjem jer zaista ako nista vise imala sam volju,ali kad vam tako nesto saspu u lice i pri tom vas uplase posteno-sta biste VI uradili?Prodala sam aventovu pumpicu za izmuzanje upola cene jer je bila koriscena dve nedelje i toliko o mom iskustvu sa dojenjem i doktorima uopste...Ne ocajavajte ako ne mozete da dojite svoje dete...Samo zbog dojenja cesto me uhvati zelja za jos jednom bebom...ali ko zna sta ce mi se dogoditi i sta ce doktori naci zbog cega ce mi biti uskraceno dojenje?Nije mi sudjeno...devojcice su mi dobri djaci,sincic je,hvala Bogu,isto zdrav,prav...i sto je najvaznije uvek nasmejan.A kad me tri vesela lica pogledaju sa nasmejanim ocima-vise mi nije ni bitno da li su sisali ili ne!Sve je to za ljude a ne za diplomu na zidu...

Zdravo svima,sto se tice dojenja imam dva razlicita iskustva i bicu kratka.Prvu bebu rodila sam jako tesko i zadobila je paralizu ruke prilikom porodjaja pa smo izlaskom iz porodilista obisli gomilu lekara.Itako stigosmo do jednog pametnjakovica koji je rekao da od mog deteta nema nista,tim recima,i uroku od 10 sati izgubila sam mleko a samo sto sam uspostavila laktaciju,beba je bila stara 8 dana.Danas ima 4 god.i ima svasta od nje,hvala bogu ali nije dojena.Pre 9 maseci rodila sam decaka carskim rezom i dojila ga uz dohranu 4 meseca jer sve metode za nadolazenje mleka nisu upalile kod mene.I tako je moj sin od cetvrtog meseca na kravljem mleku i klopao je redom sta je smeo da rucka.lepo napreduje,zdrav je i to me cini srecnom majkom.Zato ne postoji nijedan lekar na svetu niti patronazna sestra koji smeju da osudjuju majke koje ne doje ili doje uz dohranu jer za sve postoji razlog kao sto je to u Zoricinom slucaju.Pozdrav svima i budite uporne a ako neide ima resenja.

Dojila sam samo 20 dana mlijeka je bilo jako puno ali koliko god bi moj sin posisao bilo mu je malo i nije dobijao na kilazi. Inace imao je visoko postavljeno nepce i malo uvucenu donju vilicu pa nam je pedijatar rekao da i zbog toga nemoze da povuce dovoljno mlijeka. Bila sam jako tuzna i depresivna sto ga nemogu dojiti i morala sam preci na vjestacku ishranu. Moj sin je poslije jako dobro napredovao i nije bio nikada bolestan. Treba da se porodim za mjesec dana i jedino sto me brine jeste to tojenje da li cu opet moci dojiti. Zaista bi voljela da mogu i jedan savjet majkama koje imaju mlijeka ali koje je slabo za bebu jedite jedite i samo jedite jer mene su ubili savjeti sta sve netrebam da jedem da beba nebi dobila grceve i zato mi je mlijeko bilo nekvalitetno. Djete ako ce imati grceve imace ih. Pozdrav svim majkama.

Ne treba rasugivati o necemu ako nisi osetio to na svoju kozu. Svoju bebu sam dojila samo jedan mesec slabo je napredovala i morasa sam poceti da joj dajem adaptiranu formulu kako bi omogukila svom detetu normalni razvoj. Zato majke koje doje svoje bebe nemojte da pisete razno razne komentare o tome kako treba biti uporan. Ja sam licno iskoristila sve moguke varijante i nije bilo mleka. Prestanite i vi lekari da pricate o tome kako svaka majka ima mleka, to nije tacno i pocnite kao strucnjaci da radite na tome kako bi se omogukili razni tretmani za majke koje planiraju da postanu majke i zele da doje svoje buduke pokoljenje.

@Sanja...MNOGO je majki koje ne zele da narusavaju svoj savseni izgled grudi dojenjem....- E vidite Sanja, ovde leži greška! Ja sam majka jedanaestomesecnog dečaka, koga na nesreću nisam mogla da dojim ni jedan jedini dan, zbog trogodišnje terapije Propiltiuoracilom koji se preko mleka izlučuje. Odmah u porodilištu dali su mi injekcije, a po dolasku kući nastavila sam da pijem lekove za prestanak laktacije. Moje grudi, iz kojih nije potekla ni jedna jedina kap mleka, ne da ne izgledaju savršeno, nego izgledaju kao da sam barem troje dojila. A da sam bila očajna, bila sam. I plakala i upadala u depresiju, jer ne mogu da osetim i taj deo materinstva. Pozdrav svim mamama

Drago mi je da je konacno neko pokrenuo i ovu temu, do sada su bili samo clanci o dojenju. Ja sam jedna od majki koja nije dojila svoju bebu. Pocela sam i na pocetku je jos i islo, ali onda mi mleko nije nadolazilo, ja sam se naravno nervirala i verovatno pokrenula neki mehanizam za zaustavljanje, jer ga je bilo sve manje. Od najranijih meseci koristim adaptirano mleko, beba super napreduje, ima normalne decije bolesti, zapusen nosic, kasalj, nista sto nemaju i druga deca. Samo ja znam kroz koji sam pakao prosla u tom periodu i nikom ne bih pozelela da prodje kroz isto. Puno mi je trebalo da ubedim sebe da sam dobra majka, mada, i sad se ponekad zapitam da li sam ucinila sve sto je bilo u mojoj moci da obezbedim svojoj bebi moje mleko, ali, to osecanje me ipak ne drzi dugo, brzo se vratim zdravom razumu. Ja sam se iznenadila kada sam negde procitala podatak da samo 15% majki u Srbiji doje. Verovatno je nas mentalitet takav da nam se to nabija na nos, a stvarnost je izgleda drugacija! Pozdrav svim koleginicama mamama koje nisu dojile svoje bebe!

Ja sam dojila cetiri i po meseca, i nakon ispita, odjednom mi je nestalo mleko. U potpunosti. Pokusavala sam da svojoj bebi dajem formulu, i jako je plakala i odbijala je.
Zatim sam svaki dan menjala po nekoliko formula, ne bih li nekako nasla nacin da svojoj bebi dam mleko, ali je ona citavih nedelju dana odbijala, i zivela je na 50g kasica.
Kada smo sve formule isprobali, otisle smo kod pedijatra da je pitam za savet, i ona se iznenadila posto bi za sedam dana svaka beba prihvatila mleko. Moja cerkica, ma koliko bila gladna, nije imalo sanse da ga popijei.
Dr. mi je rekla da u formuli mora da postoji nesto sto bi negativno uticalo na bebu, cim ona toliko jako odbija.
Taj dan sam pila onaj Hippov caj za dojilje, pivo, zumance, sirove zitarice itd. stavljala sam bebu da sisa, i mleko se ponovo javilo, kao da nikad nije ni prestajalo. Kapiram da je sve to bilo nervnoj bazi. Beba ce za par dana napuniti 5 meseci, i sisace sve dotle dok budem imala mleka.

I da se slozim sa Sanjom, u pravu ste za svaku rec koju ste napisali. Uzasno je sto neke majke hoce da doje, ali iz nekih razloga ne mogu, dok neke osobe se ponose time sto su uzimali injekcije za laktaciju kako bi se zastitili od mastitisa, i nekih drugih komplikacija.
Ne kazem da ce bebe umreti ako ne budu dojile, ali, da takva deca jesu zdravija, to je neosporno.

U potpunosti se slazem sa mojom imenjakinjom...u porodilistu uopste ne obracaju paznju na to da li zena zna sama sta treba da radi sa svojim grudima, kako da pomogne i sebi i bebi; cak i kada ih pitas za pomoc i savet, dobijes jako sturo objasnjenje. I ne cudi sto su mnoge zene odustale ili imale probleme sa dojenjem.

Ja sam u sestom mesecu i planiram da dojim svoju bebu,naravno ukoliko budem imala mleka.Ja sam odrasla na vestackom mleku pa mi hvala Bogu nista ne fali,moj brattakodje,a evo sada ima 207 cm,bavi se profesionalno kosarkom i odlican je sportista.Prema tome sve te price o tome kako deca koju majke nisu dojile ne napreduju dobro padaju u vodu.Podrzavam dojenje 100 % ali isto tako ne mislim da je nista strasno ukoliko se desi da majka nema dovoljno mleka.Sve je to individualno. Pozdrav svim buducim mamama.

Svako moze da doji, samo da se potrudi, fama oko loseg mleka i nemanja mleka postoji samo u Srbiji. Nije mleko lose, nego su majke ili lenje da non stop na zahtev daju bebici da sisa ili su ih doktori naplasili da ce beba gubiti na tezini ako im ne daju dohranu i to je najveca greska. Ja sam carskim rezom porodjena i mleko mi je tek nadoslo posle 2 nedelje, dotle je bebac non stop sisao i time podstakao produkciju mleka

Drage mame, moj sin ima osam i po meseci, a velik je koliko i prosecna beba sa godinu dana. Dojila sam ga pet meseci i nakon toga izgubila mleko. Cim je mleko krenulo da nestaje, slabo je napredovao. Nakon dve nedelje probnog perioda u kojem sam mu davala adaptirano mleko napredovao je 500g, sto je norma za mesec dana! Tako da, verujte mi, bebe podjednako dobro napreduju i od prehrane i od majcinog mleka, jedino je bitno da beba hoce da jede. Ako beba nije jesna, dzaba onda sve.

Ja sam prvorotkinja.meni se desio mastitis,gde san u 4 mesecu imala operaciju dojke.Naravno da su za to krive patronozne sestre,koje su trebale da dolaze kuci i da obucavaju prvorotkinje.Naravno da sam bila uporna cim sam do 4 meseca pokusavala da osposobim drugu dojku,imala sam dobro mleko iako sam sumnjala s obzirom da imam male grudi ali naravno to nema nikakve veze.U tom periodu sam isprimala preko 40 inekcija da bi se sklonila upalu ali naista.Na kraju zavrsim na operacionom stolu.Naravno da je majcino mleko veoma zdravo,ali moj sin ima 2,5 god. i ne vidim da u poredjenju sa njegovim vrsnjacima odstupa u bilo kom pogledu,cak je napredniji.Inace da kazem da sam iz Kosovske Mitrovice i da su te patronozne sestre pre 3 meseca me trazile i pitale neke ljude gde stanujem!Strasno,mogle su da dodju kad krene u skolu!Moja poruka buducim majkama>IAKO NE DOJITE VASU DECU,VI STE I DALJE NAJBOLJE MAJKE NA SVETU JER NAJVISE STA TREBA NASIM MALISANIMA TO JE LJUBAV,MIR U KUCI I VELIKA PAZNJA OBA RODITELJA< Pozdrav od UPORNE!

Mislim da nijedna majka ne treba da dozvoli da joj se prebacuje ako ne moze ili cak nece da doji svoje dete, sigurnio da za to postoji razlog, dobro je ako imate mleka pre svega je lakse i verovatno zdravije za bebu, ali ako majka to ne moze ne treba ocajavati, raspitajte se, probajte nekoliko mlecnih formula utvrdite sta vasoj bebi najvise prija, i hranjenje na flasicu ima svojih prednosti to moze da radi bilo ko i majka moze to vreme da iskoristi za nesto drugo, ja bih takodje htela da posavetujem mame da se nekad desi da majaka na pocetku nema dovoljno mleka, tada slobodno dohranjujte svoje bebe da ne budu gladene, a ako bude dovoljno mleka bebe ce rado preci sa flasice na svoju mamu, ne bojte se nece zavoleti flasicu pa se odvici od sika svoje mame, jednostavno sa mamom je najlepse. Ali i ako ne doji mama ce mazewe ostavariti kvalitetan odnos sa svojom bebom i bice super mama ljubav je najvaznija a ne mleko.