Mog mališana sam rodila pre 14 meseci! Osuđivanje sam što ne dojim dobila samo od svoje svekrve! JER JE TO NAJBOLJE za dete. A bog mi je svedok da sam htela da dojim, puna dva meseca mi je dete sisalo po 45 minuta i ostajalo gladno, jer melka nije bilo. Posle sisanja je pio po punu flašicu adaptiranog mleka i spavao ko jagnje!

Odustala sam i sad se ne kajem. Tada mi je bilo grozno, grizla me je savest za ta dva meseca, a bilo je hiljadu razloga da ostanem i bez to malo mleka što imam! Bebu sam rodila na CR zbog karlične prezentacije, tata mi je umro pred porođaj i dobor je da sam sačekala termin da se porodim. Taj događaj za mene je bio toliko stresan, da sam posle porođaja danima plakala što je moj otac preminuo u roku od 12 sati i nije dočekao našu najveću radost! Da ne pominjem koliko sam vezana za roditelje!

Tu dilemu upornosti da dete sisa, i da jedem crni luk, pijem litre mleka i ostalog sam prekinula zarad dobrog mog deteta!

Moram da napomenem i da je moja tetka babica u penziji, sve vreme je bila uz mene, prva tri meseca sam je zvala svako malo za savete, a ona mi je prva rekla posle mesec dana da ne mučim ni sebe ni dete i da prestanem da ga dojim! Da mleka ili ima ili nema i da se batalim gluposti... Al, šta ćeš - porodilja ostetljiva gore nego trudnica... Upijala sam svakave nebuloze ko sunđer. Kad sam se "prepunila", samo sam sebi rekla dosta!

Mali je napredan, ide visinom i težinom ispred svog uzrasta i zdrav je sve vreme, tako da ništa ne manjka za drugom decom i ako nije dojio!

Dajte veću podršku ženama koje ne mogu da doje svoju decu, i obratite pažnju na njihove razloge, ne rade sve samo zbog lepote i lenjosti!

Drage moje,ja sam svog decka od prvog dana hranila na flasicu,iskreno jos ne mogu da se pomirim sa tim,ali kad ga vidim da se smeje,lepo napreduje onda zahvalim bogu,zato mame cuvajte svoje andjele jer i mi smo dobre mame iako ne mozemo da dojimo nase bebe!

Drage moje ja sam moju curu Antoniju dojila oko 6 nedelja imala sam mleka ali ona kako god bi sikila tako je povracala sve pojedeno u mlazovima,prvo smo malo koristili humanu ar ali joj nije bilo nista bolje a kilaza je minimalno napredovala.Niko me nije hteo podrzati u tome da hranim svoje dete sa humanom sem mog supruga svi su mi nabijali na nos da to sto ona povraca nije nista pa cak i doktorica... Kada mi je svega bilo preko glave i kad sam videla kako je moja cura srecna kad pojede celu dozu humane odlucila sam da nedojim vise.. Nekajem se ni jednog trenutka jer vidim kako je moja sreca mala srecna i vesela bebica od kako jede humanu i nepovraca,tako da ako ima neki problem sa dojenjem nije strasno ni dohranjivati dete bez osecaja krivice!!! Sad kad je vide i oni koji su prigovarali kako lepo napreduje priznaju da nisu bili u pravu sto su me terali da je dojim!

ja sam dojila samo 2/3 dana .Zbog nestrucnosti doktorke koja je prirodni porodjaj iskomplikovala pa je morao hitan carski gde su se borili za zivot moje bebe i mene.Nakon toga sam bila pod terapijom koja mi je preko noci zaustavila mleko.Muz me nije bas razumeo.Pa naravno mi smo krive.Odnegovala sam decaka na humani bez problema.I jos u porodilistu da bi me naterali da dojim obrok u 10 uvece tj dohranu mi ukidaju bez najave pa je muz trcao da nadje flasicu i mleko i termos sa vrelom vodom da nahranim dete.Kada sam pitala da mi daju dohranu odgovor je bio ako mu se nesto desi tu smo dacemo mu malo dohrana.Ali i posle ovoga ja sam najsrecnija majka jer je moja beba savrsena i bez dojenja

Ja sam imala mlijeka i stvarno sam zelila da dojim moju malu djevojcicu,jer nema ljepseg osjecaja,ali na zalost zbog pada imuniteta zadesila me je neka bakterija i zbog lijekova koje sam uzimala nisam mogla da je dojim a ni da joj dajem izmuzeno.Pislije terapije bilo je pokusaja da se vratimo na dojenje ali je ona samo vristala jer mlijeka nije bilo dovoljno.Eonda mi je pukao film!!!Zar treba dijete da drzim gladno i u suzama da bi navukla mlijeko?!?!?!Manila sam se i prica i osudjivanja>Lijepo smo se vratili na Bebelac i sad smo srecne i zadovoljne.Kad ga nema nemozes ga stvoriti!

Ja sam majka dvojice djecaka od kojih prvi nije dojio ni nedjelju dana a drugi dvije nedjelje. Sa prvim sam bila totalno neupucena + uvucene bradavice sto je rezultiralo 7 dana patnje za oboje i 600g manje za bebu od porodjajne tezine! Nakon toga sam presla na adaptirano i Bogu hvala izrastao je u velikog, zdravog i pametnog momka. Za drugu bebu sam se dosta educirala i rodila sam je potpuno spremna. Zeljela sam da dojim i da dozivim taj nezamjenjivi osjecaj privrzenosti...ali ni ovaj put se nije dalo. :-( U bolnici je malisa zadojio kao da je jos u stomaku prosao kurs za to, bila sam presretna. Nakon 3 dana javljaju se uzasne regade, borim se i dalje, sesirici, pumpica i sve moguce sto je moglo da nam olaksa ali ja dobijam mastitis i visoku temperaturu...mlijeko se povlaci i nestaje. :-( Djete place, gladno je...prelazim na adaptirano. Sada ima 6 mjeseci i hvala Bogu jos nikada nisam imala potrebu da mu dam paracetamol a kamoli lupocet, dakle nije bio bolestan. Moj stariji sin je takodjer za razliku od mnoge dojene djece veoma zdrav! Sama sam odhranjena na Nektarmilu i hvala Bogu nikada nisam imala vecih zdravstvenih problema. Nisam se plasila adaptiranog samo sam zeljela da dojim ali eto nije uspjelo. Podrska svim mamama koje nemaju tu srecu a znam da ih je danas mnoooogo, bez obzira na sve apele za dojenje ponekad to jednostavno nije izvodivo i ne treba da vas deprimira. Majka je majka dojila ili ne a svako djete samim rodjenjem ima svoj put i svoju sudbinu. Dojenje to ne moze promijeniti!

Moj Aleksa sada ima vec 13 meseci. Spletom ruznih okolnosti koje su nas zadesile na porodjaju, koji je zavrsen carskim rezom, spojeni smo tek nakon nedelju dana, i sanse za dojenje su zaista bile jako male. Bila sam uporna, a on vec uveliko naviknut na flasicu, i eto popio je svega par ml moga mleka. Tesko mi je zbog toga, tesko mi je sto nismo, ni on ni ja osetili cari dojenja,...no, zdravi smo, lepi, veliki i srecni. Hodamo, blebecemo, smejemo se... i super nam je.

Zao mi je sto sve ovo nisam procitala pre 8 meseci kada sam i sama imala problema sa dojenjem. Porodila sam se carskim rezom, ne svojom voljom vec je tako moralo i to 2 nedelje pre termina, bebu su mi doneli tek drugog dana nakon porodjaj tako da smo propustile taj prvi kontakt o kome sam toliko puno citala. Iako sam se trudila da se potpuno informisem o svemu pre porodjaja, iako sam bila sigurna da je dojenje prirodni proces koji se sam uspostavlja, iako sam cvrsto verovala da cu dojiti svoju bebu i na to se pripremala 9 meseci ipak se dogodilo suprotno. Mleko je krenulo cetvrtog dana od porodjaja, zbog straha od mastitisa po celi dan sam samo masirala grudi i pumpicom izvlacila mleko, za to vreme beba je bila na adaptiranom mleku, kada sam sestrama ponudila da joj daju moje mleko rekle su da nije sterilisano i niko se nije ni potrudio da ucini bilo sta povodom toga. Cetvrtog dana su je koncno doveli na prvi podoj, ali ona nije htela da uhvati dojku ni na koji nacin, rekli su mi da nemam bradavice tako da mi je suprug odmah doneo vestacke silikonske bradavice, ali moja beba nije htela da ih prihvati. Tog dan je vise babica pokusavalo da mi pomogne oko dojenja, ali nikako nismo uspevale, kada bih ostala sama sa bebom pokusavala sam sama, ali je ona vristala kako je primaknem grudima i gurala glavu od mene. Bilo mi je jako tesko, ali nisam odustajala, razmisljala sam samo o tome da izadjemo kuci i da ce tada sve ici bolje, ali nas petog dana nisu pustili iz bolnice bas iz tog razloga sto ona ne sisa. Bila sam utucena i depresivna, nisam tada razmisljala o tome da li su je mozda oni hranili pre nego sto je donesu na podoj, jednostavno sam verovala da znaju da rade svoj posao najbolje sto mogu. Obzirom da moja mama mene nije znala da doji ( a ja sam joj prvo dete) i da sam ja kao beba bila gladna prvih mesec dana imala sam strah od toga da mi dete ne bude gladno, tako da kada su nas sedmog dan pustili kuci, iako ona nije prosisala dala sam joj prvi obrok na flasicu, ali moje izmuzeno mleko. Od patronazne sestre nije bilo mnogo pomoci, nije se puno ni zadrzala u poseti, a i rekla mi je nebulozne stvari koje zdrav mozak ne moze da prihvati. Ja sam polako padala u depresiju zbog cele situacije i osecala sam da sam losa majka jer ne mogu da podojim svoje dete. Nastavila sam da pokusavam da je sisam i uz pomoc vestackih bradavica, ali to nikako nije islo, hranila sam je svojim izmuzenim mlekom, tako da se ceo dan svodio na izmuzavenje i hranjenje, sto mi i nije toliko tesko padalo jer naravno da nemam drugog posla nego da se bavim bebom (toliko o tome koliko je lakse majkama koje ne sisaju svoju decu). Na prvoj kontroli sa mesec dana moja beba je napredovala samo 500gr i pedijatar mi je predlozio da krenem sa dohranom, ali sam ja to odbila, jer sam smatrala da nista nije bolje od mog mleka i tako nastavila da je hranim na flasicu svojim mlekom i da pokusavam da joj dam dojku koju ona nikako nije htela da uhvati. Sa dva meseca sam je odvela na kontrolu i ona je opet dodala samo 500gr, bila sam ocajna uz sav trud i muku ona i dalje nije napredovala koliko treba i opet su mi rekli da krenem sa dohranom tako da sam pocela da joj posle svog mleka koje nije htela da popije sve iz flasice ponudila humanu koju je ona pojela u dahu, za par dana vise nije ni htela moje mleko, a ja sam bila ocajna. Provodila sam sate citajuci o izmuzavanju mleka i njegovo cuvanju, tako da ne verujem da sam u tome gresila. Bila sam ocajna pored toga sto nisam mogla da je podojim, ona nije dovoljno napredovala od mog mleka i onda sam jednog dana presekla i presla na formulu i prestala da mucim i sebe i dete, imala sam podrsku okoline za takvu odluku. U razgovoru sa drugim zenama o kvalitetu mleka, iako se tvrdi da je majcino najbolje, zakljucila sam da moje mozda i nije bilo dovoljno jako ili kvalitetno za moju bebu. Bilo mi je tesko i mogu reci da sam prosla i fazu te postporodjajne depresije zbog svega toga, moja beba je jedno zivahno bice, nasmejano koje sada jede mnogo toga i spava celu noc, sa kilazom i dalje imamo problema i ja cvrsto verujem da je to propusteno u prvim mesecim, ali najvaznije je da je zdrava, a to su mi i mnogi lekari potvrdili, tako da sam sada smirena i srecna sa svojom bebom koja me svakog dana obraduje nekom novom stvari koju je naucila. I kao sto rekoh ni mene majka nije sisala pa sam izrasla u zdravo i normalno stvorenje i nemam kriminalni dosije, a nisam ni loseg zdravlja, cak suprotno. Sve ovo pisem da bih pruzila podrsku majkama koje imaju problema sa dojenjem, da shvate da nisu losi roditelji jer je roditeljstvo nesto mnogo vise od svega ovog, a buduci majkama mogu da porucim da se same dobro pripreme na sve sta ih ceka edukujuci se o svim stvarima koje porodjaj i majcinstvo nose sa sobom i da potraze savet iskusnijh majki. Najbitnije je da svojim bebam pruzimo ljubav, toplinu i neznost!
P.S. A drage mame koje uspesno doje svoje bebe i osudjuju druge koje to ne mogu iz nekog raznoga ne razumem sta traze na ovoj temi kada se njih to i ne tice jer nemaju nikakvih problema!

Imam dve cerkice. Starija ima 18 meseci i dojila sam je svega 6 nedelja.Mladja imam svega dva meseca i dojila sam je nepune dve nedelje.Oba puta mleko je nestalo i u domovima zdravlja nisam uspela da nadjem nikakvu podrsku.Samo mi je receno da ne smem da odustajem od dojenja ali mi niko nije mogao dati konkretan savet kako da produzim dojenje ili da ga ponovo uspostavim.Svi su mi govorili da je to moguce i da moram biti uporna ali mi niko nije rekao kako.Na kraju kad je mleko potpuno nestalo receno mi je da bebi kupim mlecnu formulu po izboru i to je bilo sve!

moj komentar za dojenje je da u porodilistima uopste ne posvecuju paznju porodiljama u vezi dojenja,ne uce zene da se izmuzavaju,ne ce ih ustvari nista nego samo da ih sto pre posalju kuci.tako da sam ja izgubila mleko usled neznanja,i bebu sam dohranjivala.na ovu temu bih imala mnogo sta da kazem....

Iako je proslo dosta vremena od dojenja moje bebice koja ima skoro petnaest meseci,obzirom da nisam mogla nigde procitati nista sto bi me ohrabrilo posto sam se porodila carskim rezom i nisam imala mleka,a i u porodilistu su se vise okupljale oko porodilja koje imaju dosta mleka,meni i sada znaci sve ovo sto sam procitala.Imala sam utisak posto mi je beba pisla mlecnu formulu da nismo dovoljno spojene,da nema totalne bliskosti kako u medijima stalno pricaju o dojenju,najboljoj vezi izmedju majke i deteta.Hvala jos jednom,jer se spremam za drugo i nadam se da cu mnogo bolje proci na porodjaju(dva dana su mi izazivali porodjaj),a imala sam grudi da sam mislila kako ne postoji sansa da necu imati za dojenje. Hvala jos jednom na podrsci!

Pomoc oko dojenja u nasim porodilistima je katastrofalna, skoro pa nikakva, kao da se podrazumeva da vec sve treba da znas! Pravo je cudo da zene uopste i doje. Na prvoj kontroli posle dve nedelje, doktorka je konstatovala da moja beba ne napreduje dovoljno i posle letimicnog pogleda na moje dojke rekla da tu nece biti bogzna sta mleka i kako moram bebu da dohranjujem. Bila sam ocajna jer su razni casopisi tvrdili da svaka dohrana vodi prestanku dojenja za najvise dva meseca! Tek sam vremenom naucila da je za potpuno uspostavljanje laktacije potrebno i do tri nedelje! Bebu sam nastavila da uporno dohranjujem konstantno opterecena kako nije dovoljno jela! Inace moja Milica ima sada skoro 9 meseci i sisa jos uvek. Moja poruka je: ne dozvolite da vas obeshrabre, a ako uopste ne dojite, jedino bez cega vasa beba zaista ne moze je vasa ljubav-sve ostalo moze da se nadoknadi na ovaj ili onaj nacin!

Takodje sam jedna od majki koja nije dojila, ni jedan dan,razlog je taj sto sam jos kao devojka imala mastitis i primala injekcije penicilina,da sam na kraju dobila i apsces tj. mlecni kanal je pukao i na tom mestu sam imala ranu koju nisam mogla zatvoriti skoro godinu dana! najteze mi je bilo punktiranje dojke kod hirurga ne daj boze nikome,vrisala sam kao malo dete,nisam napomenula da imam uvucene bradavice i da je to razlog mastitisa.Vec tada sam odlucila i bila sigurna da necu dojiti,normalno bilo mi je zao ali sta je tu je,nisam zelela da mucim ni sebe ni dete.Ranu sam imala i kad sam otisla da se poradjam i doktorica koja me je poradjala bila je upucena u celu situaciju,ali mi u porodilistu nisu zaustavili laktaciju injekcijom nego su mi rekli za neke tablete sad ni ne mogu da se setim kako se zovu,najgore je bilo sto mi nisu donosile dete tri ili dva puta dnevno kao i svim majkama posto nisam dojila,pa se okrenem prema zidu i placem dok druge majke budu sa svojim bebicama,tada mi je bilo mnogo tesko sto ne dojim dok mi u sobu nisu doveli majku koja je imala prolema sa grudima da joj dam tabletu da prekine laktaciju,bilo mi je lakse jer sam videla da nisam jedina! I bez obzira na sve u otpusnom listu su napisali da sam svojevoljno prekinula laktaciju! Ali sve je to proslo, moja Sofija sad ima 18meseci,prica,ne nosi pelene,peva pesmice,crta,broji do pet...i hvala bogu zdrava!!!

I ja sam jedna od majki koja nije dugo dojila dete.Jednostavno nisam imala dovoljno mleka i uz sav moj trud i cajeve za laktaciju nije bilo efekta.Mleka je bilo sve manje i manje.Do treceg meseca pila je aptamil zatim sam presla na dugotrajno mleko i hvala Bogu nista joj nefali niti je imala neke kontraindikacije.Znam da je majcino mleko najzdravije ali sta je tu je.A to da pojedine majke neznaju da doje je cista glupost.Bolje je pozabaviti se onim majkama koje nece da doje da bi sacuvale cvrstinu i bujnost grudi a takvih slucajeva ima sve vise.

Jako je tesko nositi se sa osecanjem krivice kada nemate mleka a zelite da dojite svoju bebicu...
Ja sam moju bebicu dojila osam meseci i neverovatan je osecaj, bilo mi je puno srce svaki put kad ga podojim jer je jako lepo kad znas da si najpotrebniji svojoj bebi...
Ali, isto tako se moglo desiti i da ne dojim... elem, po porodjaju su me odvojili od mog sincica jer je bilo komplikacija tokom porodjaja...
Tri dana nije bilo ni naznake o mleku, sestre na odelenju su bile ocajne i onda... spas u pravi cas !
Cetvrti dan je u smenu dosla savesna sestra i bas tad mi je nadoslo mleko. Pola dana me je cedila, masirala, ucila me kako sama to da radim mada je bilo jako bolno... Supruga smo poslali da kupi pumpicu pa sam se i sama obucila iako bebac jos nije dolazio na podoje...
Sledeci dan su mi ga doneli i , opet sreca, jedna mlada sestrica mi je posavetovala da kupimo silikonske bradavice i da probam sa njima jer su moje bile uvucene...
Najbitnije je da verujete u sebe!
Prvih dana sestre koje su bile u smenama su mi bukvalno pricale kako danas nije nista strasno ne dojiti jer ima toliko vestackih formula...
Najveci problem je upravo u nesavesnom radu sestara koje su nam po porodjaju najblize i one su te koje bi trebalo da nas edukuju i da nam pomognu...
Svim majkama koje ne mogu da doje zelim da porucim da vole svoju decu i da ne prebacuju sebi nista...
Bitno je da su zelele da doje a to je sad vec visa sila ako ne doje...
Volite svoju decu i pruzice vam pregrst radosti !!!

Ja zaista moram ovdje da se uključim, jer će mi biti lakše podnjeti činjenicu da nemam dovoljno mlijeka i da prestajem dojiti svoju voljenu bebicu. Budući da sam u trudnoći zamišljala da ću zasigurno dojiti, bio mi je ogroman šok kada mlijeko nije nadolazilo niti prvih deset dana.Tješila me je majka i patronažna, i sama sam se tješila da će nadoći, da se laktacija uspostavlja nakon mjesec ili dva, ali se količina mlijeka nikada nije povećala. Par puta sam se budila mokrih grudi i to je bilo sve. Na početku sam ponekad uspijevala izdojiti 40ml a sada nakon dva mjeseca iz obadvije dojke 25ml. Predugo bih mogla pisati o očaju i isplakanim suzama. Ali me više od svega nervira upravo taj stav okoline, zdravstvenih radnika i žena koje doje, stav da se "može dojiti ako se hoće". To je takva glupost koju može govoriti samo neko ko nije iskusio ili bio blisko upoznat sa ovim problemom. Na stranicama koje govore o dojenju uvijek je samo USPUT navedeno da može biti premalo mlijeka i ništa više, ostalo su poznate floskule i savjeti zašto dojenju da i sl. Nigdje nema stvarnog uvida u problema koji se javljaju - pri tome ne mislim toliko na mastitis jer on ipak govori da mlijeka IMA, već na slučak kada mlijeka nema od početka ili kada ono lagano prestaje. Strašan je pritisak i krivnja koju sam osjećala i još uvijek osjećam! mOj bebač doji minutu i odmah plače ili ispušta bradavicu, te mu ja ubacim flašicu. U tome se sastoji moje dojenje. Sada razmišljam da i s tim prestanem radi lijekova koje bih trebala piti. Eto to je moja ispovijest. Voljela bih da se negdje javno progovori o ovim stvarima.Zaključila sam da mediji imaju ogroman utjecaj i da je čak toliko privatna stvar kao dojenje postala ideološko sredstvo.

konačno da se pokrenula i ova tema...zbog propagande o značaju dojenja i moje nemogućnosti da dojim bebu mnogo sam propatila.
po zanimanju sam viša medicinska setra a i radim na pedijatriji i tokom školovanja a i na poslu ja sam naučena da ne postoji majka koja ne može da ne doji svoje dete,tako da sma ja bila ubeđena u to da ću ja moje jedva dočekano dete dojiti,čak sam bila od onih koje su kritikovale majke koje zbog nekog razloga ne doje svoje dete.međutim kad sam dobila svoje normalno počela sam da je dojim i imala sve simptome na grudima da su pune mleka,ali moja beba plače slabo spava,i sve se to pripisivalo grčevima i sl.ni slutila nisam da ja nemam dovoljno mleka dok bebu nisam povela posle mesec dana na prvi pregled kod pedijatra i moja beba je svega dobila 400 gr što je malo,znači mleka nema dovoljna u šta opet nisam mogla da verujem,tada sam kupila pumpu i počela da izmlazam što me je i uverilu da ja mleka nemam dovoljno,dako da sm bila primorana da je dohranjujem,e to je tek bilo pravo mučenje i za mene i bebu,ubrzo mlijeka nije bilo pa sam prešla na formulu. Mnogo mi to teško palo,baš zbog silne propagane o dojenju,da sam počela da mislim da ja nisma dobra majka zato što je ne dojim i da imam hendikep jer ne mogu da je dojim..i trebalo mi je vremena da sve to prihvatim,Beba je počela da fino na preuje i dobro da spava i moram se pohvaliti da do sada smo pedijatra posećivali jedino zbog vakinacije a ima devet meseci i zdrava je beba.

Najvaznije od svega je da dete dobro napreduje, da je sito i zadovoljno.Ja sam od pocetka imala problema s kolicinom mleka, cini mi se da je patronazna sestra zaduzena za proveru dojki i mleka u porodilistu jos 2. dana videla moju situaciju, ali mi naravno nista nije rekla, verovatno kako ne bih odmah odustala od dojenja. Bilo je frustrirajuce cediti, jer druga rec ne moze verodostojnije to da opise, mleko iz grudi koje je bilo veoma oskudno. Kupila sam pumpu da podstaknem nadolazenje, namerno nisam kupila flasicu, vec samo jos u trudnoci uzela silikonsku kasicicu kojom sam adaptiranim mlekom hranila svoju cerku kako se ona ne bi odbila od sise, medjutim, kako mleka zaista, i pored moje najbolje volje i hranjenja, nije bilo dovoljno, uvela sam flasicu. Uporedo je sisala i pila na flasicu mesec i po dana da bi se, na moje veliko iznenadjenje, odbila od FLASICE. Kad sam videla da je za 12 dana dobila samo 100 grama, stvari su mi bile jasne. Onda je nastala teska borba privikavanja, ponovnog, na flasicu. Bilo je strasno. Kasicicu je, takodje, odbijala. Dete gladno, vuce sisu iz koje nista ne izlazi. E to mi je bilo gore nego da je ne dojim. Uz pomoc i strpljenje moje majke, uspela sam da je priviknem na flasicu i, hvala bogu, dete od tad super napreduje, lepo spava, raspolozeno je, a do tada smo imali mesec dana agonije kad nisam, cesto, mogla da razlucim da li je gladna ili ima grceve. Zakljucak:BOLJE FLASICA NEGO DA DETE GLADUJE!

Jedna drugarica moja je prvo dete dojila 20 meseci, a drugo mladje jednostavno nije htelo siku. Kaze mi da joj je mladje dete zdravije i kao da ima bolji imunitet od svog brata iako je mali tako dugo dojen. Sta kazete na ovu informaciju?! Ma sve je to individualno...

Mislim da su komentari da majke ne znaju kako da doje decu jer nisu dobro informisane besmisleni. Majke nisu glupe, i dojenje nije nikakva mudrost, Stvar je u tome da dojenje kod nekih zena funkcionise, a kod nekih ne. I to je prosto tako. Razlozi su razni, od morfoloskih do fizioloskih. Bolja podrska tzv. strucnjaka za laktaciju moze donekle da ublazi problem, ali ne mnogo.
Komentari podviznica u stilu sve se moze kad se hoce predsavljaju puku potrebu za dokazivanjem koja ne zavredjuje paznju. .