Već dugo razmišljam da pokrenem ovu temu kod nas. Često sam se pitala ima li smisla pokretati je kad se svi pomodno držimo propagandne mašinerije i industrije i želje da na svaki mogući način olakšamo sebi život. Ne razmišljamo da olakšavajući sebi ugrožavamo zdravlje i život naših beba i nas samih.

Moje prvo dete rođeno je one strašne, bombama zasute 1999.godine. Da ne pričam o krizi u zemlji i siromaštvu koje se posle „onih“ devedesetih samo produbilo. Bili smo srećni što naš grad nije video ni jednu bombu i što su nas zastrašivale „samo“ uzbune za vazdušnu opasnost.

Ja sam, kao mlada majka, pročitala svu dostupnu literaturu da se pripremim za majčinstvo i svojoj bebi omogućim što bolje uslove. Moja beba je sisala i izuzetno napredovala u svojim TETRA pelenama. Ali kakva je to bila muka! Zimi prati i sušiti pelene, sklapati, rasklapati, podešavati, peglati.. Grozno

Moje dete je vrlo brzo (sa 9.mes) naučilo da kaki na nošu a ubrzo i da piški. Činilo mi se da je jednostavno napredan i da je to uticalo da shvati čemu služi noša.

Moje drugo dete rođeno je u doba porodičnog blagostanja. Rekla sam sebi Nikad više tetra pelene, ne dolazi u obzir. Kupovali smo one koje najviše reklamiraju (priča o suvoj guzi) i dugo sam živela u ubeđenju da su ove jednokratne pelene otkriće veka.

I trošili smo ih, i trošili... Moje mlađe dete uporno je odbijalo nošu, a u toku leta dva puta je imao osip od pelena. Kristalne kuglice koje sam pronalazila na njegovoj guzi smatrala sam bezopasnim a karakterističan smrad ovih pelena sam zanemarivala (tako mi je bilo lakše).

Posle drugog rođendana počela sam sa intenzivnim nuđenjem noše, deda mu je čak kupio i onu muzičku ali sem malo vode da bi svirala, u njoj ne bi završavalo ništa.

Tek u leto pred treći rođendan ja sam mom sinu obukla gaćice. Mnogo puta ih je upišikio dok nije shvatio da je mokar jer se upiškio. Tada mi je sinulo: savršeno otkriće veka ima veliku manu, tako dobro upija da deca piške u njih do mile volje (često te pelene odvise do kolena pa ih mame tek onda menjaju). Užas....

Surfujući po internetu pronašla sam brdo podataka o štetnosti jednokratnih pelena. Od pelenskog osipa, neplodnosti kod dečaka, neuroloških oštećenja do kancerogenih materija u njima. Sada me grize savest što sam bila lenja i što sam, da bi sebi olakšala, ugrozila zdravlje moga deteta.

Danas se u svetu i u Evropi promovišu pamučne pelene koje se koriste jednostavno kao i jednokratne, zdravije su jer su od prirodnog materjala pa koža nesmetano diše, peru se ali se ne peglaju, ne zauzimaju puno prostora a pri tom su ekološke!

Vredni ljudi su izračunali da za samo jednom bebom u jednokratnim pelenama ostane skoro tona toksičnog otpada a vreme za razlaganje jedne ovakve pelene je 500 godina.

Kupujući njih ćete i uštedeti – umesto da date 90000 hiljada do trećeg rođendana deteta potrošićete 30000 za pelene, struju i prašak a pelene će moći da nasledi i druga beba. Čula sam da u austrijska vlada nagrađuje kupce pamučnih pelena tako da za svaki kupljeni set (24 pelene) pokloni 100 evra.

Zbog čega se u našoj zemlji ne piše i ne priča o ovoj temi, kada za dobrobit naše dece i nas samih? Razmislite o svemu ovome, razmislite o zdravlju Vaše dece, o prefriganoj industriji  i o prirodi.