Bračni parovi, ređe pojedinci, odlučuju se na usvajanje deteta, tek pošto su iscrpli sve varijante da se biološki ostvare kao roditelji. Tada počinje trka za dokumenta, procedura i čekanje. Dok od momenta kada uđu u priču, retki srećnici, i postanu roditelji za šest meseci, neki drugi parovi čekaju godinama. Problem je, međutim, ne u dugoj proceduri već probirljivosti budućih roditelja.

Naime, prema poslednjim podacima Ministarstva rada i socijalne politike, tokom prošle godine usvojeno je 151 dete. Od toga, 138 dece su usvojili domaći, a 13 inostrani usvojitelji.

- Izbor usvojiteljske porodice za konkretno dete po zakonu radi Centar za socijalni rad nadležan za dete, iz Jedinstvenog registra – kaže psiholog Vesna Tekić, samostalni savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike. A koliko će on trajati zavisi od karakteristika deteta. Neka deca teško pronalaze usvojitelje zbog porekla, zdravstvenih i razvojnih teškoća i slično. Ta deca dugo čekaju izbor porodice.

Većina parova koji uđu u bazu podataka kao usvojitelji žele što mlađe dete. Po mogućstvu lepo i sa plavim očima. Većina neće dete romske nacionalnosti, niti sa zdravstvenim i problemima u razvoju.

 

 

U ovom momentu, u jedinstvenom ličnom registru usvojenja se nalazi 770 parova i pojedinaca koji čekaju na usvojenja. Stanje je takvo da je više parova nego dece koju bi oni rado da usvoje.

- Osim očekivanja da će usvojiti što mlađe dete, usvojitelji žele uglavnom dete svog nacionalnog porekla i psihofizički zdravo – objašnjava naša sagovornica. – Zato, od momenta unosa podataka u registar, neki usvojitelji dugo čekaju ili ne usvoje, jer su njihova očekivanja u neskladu sa karakteristikama dece raspoložive za usvojenje. Iako se usvojitelji uvek izjašnjavaju o svojim očekivanjima i željama, one nisu presudne prilikom izbora. Fokus je na detetu i njegovim potrebama i interesima.

Da se traži porodica za dete, a ne dete za usvojitelje, kaže i specijalni pedagog Maida Stefanović, saradnik Asocijacije za alternativno porodično staranje o deci “Familija”. Svakog dana im se javlja veliki broj hranitelja i usvojitelja sa svojim problemima i dilemama.

- Osim predrasuda i probirljivosti usvojitelja, sama obuka i priprema bi trebalo da bude i duža i bolja – kaže Stefanovićeva. – Mnogo su ozbiljnije pripreme za hranitelje, nego za usvojitelje, što je nelogično. S jedne strane, kada prođe period adaptacije i dete uđe u porodicu, usvojitelji se plaše da za svoje dileme ili problem kontaktiraju Centrom za socijalni rad, bojeći se da ih ne procene nepodobnima. Drugi primeri su da se porodica koja je dobila dete ne snađe pri adaptaciji, bude šokirana ponašanjem deteta, koje je najčešće prošlo kroz različite traume pre ulaska u porodicu. Oni vraćaju dete, a to je za mališana veliki stres i nova trauma, veća nego da ga nisu ni dirali.

Po Porodičnom zakonu, da bi dete bilo podobno za usvojenje, pre svega mora da bude utvrđeno da je trajno lišeno roditeljskog i porodičnog staranja. Postupak za utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje sprovodi se u roku od 60 dana i podaci se unose u Jedinstveni lični registar usvojenja, koji se vodi u Ministarstvu rada i socijalne politike. Tim stručnjaka utvrđuje i podobnost budućih usvojitelja. To se radi u Centru za socijalni rad na opštini gde imaju prebivalište.

 

 

 Mnogo su ozbiljnije pripreme za hranitelje, nego za usvojitelje, što je nelogično

- Psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik dva meseca procenjuju opštu podobnost kandidata – kažu u Centru za socijalni rad Beograd. – Procenjuju se psiho-socijalne osobine, do kojih se dolazi na osnovu intervjua sa kandidatima i poseta njihovom domaćinstvu. Razlika u godinama između usvojitelja i deteta ne može biti manja od 18 godina, niti veća od 45 godina. Usvajaju se mališani od navršena tri meseca do osamnaeste godine. Posle programa pripreme za buduće usvojitelje i procene odluka o tome da li imaju opštu podobnost za usvojenje deteta, podaci o budućim usvojiteljima se unose u Jedinstveni lični registar usvojenja. I ovaj postupak traje po zakonu 60 dana.

Kada se za dete izabere usvojiteljska porodica, ono se upućuje u porodicu na period uzajamnog prilagođavanja, koji može da traje najduže do šest meseci i ukoliko je uspešan, donosi se rešenje o zasnivanju usvojenja.

Prvi korak – dokumentacija
Nakon donošenja odluke da želi da usvoji dete, prvi korak za potencijalne usvojitelje je prikupljanje odgovarajuće dokumentacije – kažu u Centru za socijalni rad Beograd. – To su osim lične karate i izvoda iz matičnie knjige rođenih i venčanih, potvrde da budući roditelji nisu lišeni roditeljskog prava, da nijedan od partnera nije pod istragom, nije osuđivan, nije lišen poslovne sposobnosti i lekarsko uverenje. Budući usvojitelji, takođe, prilažu dokumentaciju o imovini i prihodima. Ova dokumentacija se predaje Centru za socijalni rad opštine na kojoj su potencijalni usvojitelji prijavljeni.

Stranci i samci
Pojedinac može usvojiti dete pod posebnim uslovima, uz dozvolu ministra nadležnog za porodičnu zaštitu i kada je utvrđeno da je konkretno usvojenje u najboljem interesu deteta – kaže Vesna Tekić. – Takođe, inostrano usvojenje je izuzetak od pravila, može biti zasnovano samo uz dozvolu ministra i kada se utvrdi da nije moguć izbor domaćih usvojitelja za dete u razumnom roku. Inače, za dete se uvek kada je to moguće bira potpuna porodica, sa oba roditeljska modela, i prvenstveno se daje domaćim usvojiteljima. Broj inostranih usvojenja je po godinama različit i kreće se od 8 do 15 na godišnjem nivou, posmatrano od 2006. godine, od kada se vodi baza podataka o usvojenju.