Istraživanje u kojem je učestvovalo 2470 mama jasno nam je ukazalo na razloge zbog kojih mame najčešće odustaju od dojenja ali i na nezdrave navike u ishrani beba na samom početku života.

Skoro svako drugo dete (44,5%) dobije slatkiš pre prvog rođendana. U drugoj godini 80% dece jede slatkiše. Tek 9,3% mama slatkiš će dati nakon drugog rođendana, a svega 9% mama uopšte ne daje detetu slatkiše.


Foto: Shutterstock

Pored nezdrave hrane koju dajemo deci već u prvoj godini života, istraživanje je ukazalo i na neadekvatne navike u ishrani beba koje se tiču načina na koji bebu učimo da jede.

60% beba je animirano mobilnim telefonom, televizorom ili sličnim uređajima tokom hranjenja. 23,7% mama to radi povremeno, dok 36,6% to čini svaki put ili poprilično često.

41,5 % beba nema određeno vreme za obroke pa tako ni izgrađene navike ishrane pre polaska u vrtić. 

Zašto mame odustaju od dojenja? 

Da je dojenje najbolji početak života znamo svi, ali samo u teoriji. Istraživanje je pokazalo da mame žele da doje i da većina majki (92%) u nekom momentu pokrene laktaciju. Međutim, veliki broj mama iz nekog razloga odustane od dojenja pre 6 meseci (39,2%), a razlog koji mame najčešće navode je – nisam imala dovoljno mleka. 


Foto: Shutterstock

Najveći uticaj na dojenje ima način završavanja porođaja kao i kontakt „koža na kožu“ koji se kod nas retko primenjuje. 

Mame koje su se vaginalno porodile češće doje od mama koje su se porodile carskim rezom. 

43% je mama kojima bebu nisu stavili na grudi odmah nakon porođaja, a prvi podoj ostvaren je u svega 6% slučajeva odmah nakon porođaja. 

Kontakt „koža na kožu“ u trajanju od svega 5 minuta ostvaren je kod 44,5% mama i beba, oko pola sata 4,6%, oko sat vremena 2,1%, a više od sat vremena 5,9%. 


Foto: Shutterstock

Mlađe mame češće odustaju od dojenja što ukazuje na trend sve manjeg procenta dojenih beba. To znači da ukoliko se ovakav trend nastavi, za 10 godina imaćemo još veći broj beba koje nisu dojene.

Istraživanje je takođe ukazalo na nedovoljnu edukaciju mama o dojenju ali i o upotrebi adaptirane mlečne formule te da mame koje su jednom prošle kroz ovo iskustvo, češće doje drugo i svako naredno dete. 

Edukacija potrebna i o adaptiranoj mlečnoj formuli! 

Istraživanje je pokazalo da uprkos velikoj upotrebi adaptiranog mleka (61,7% je koristilo ad mleko) i dalje postoje određene predrasude o adaptiranoj formuli kao veštačkoj hrani, o tome da su dojene bebe pametnije kao i da su mame koje doje boljem kontaktu sa bebom, odnosno da su privrženije bebama. 

20% mama smatra da adaptirano mleko nije adekvatna zamena za majčino mleko.

Preko 30% mama je adaptirano mleko dalo bebi „na svoju ruku“, samo 15% je tražilo savet pedijatra pre upotrebe formule.


Foto: Shutterstock

32,1% beba je već u porodilištu dobilo adaptirano mleko.

Blizu 40% mama smatra da nije bilo u dovoljno informisano o načinu upotreba adaptirane mlečne formule.

17% mama se o upotrebi zamene za majčino mleko informisalo na internetu, a 11% je savet tražilo od prijateljica.

Kako hranimo naše bebe?

U prvoj godini bebinog života pravimo temelje za dalji fizički, emocionalni i intelektualni razvoj deteta. To znači da uticajem na rani razvoj zapravo utičemo i na celokupni budući razvoj deteta. 

Isto tako, ishranom beba utičemo na bebino zdravlje ali i na navike u ishrani koje će dete imati kasnije u životu. 


Foto: Shutterstock

Istraživanje koje smo sproveli putem upitnika u elektronskoj formi popunjavale su mame sa portala BEBAC.COM, a pitanja su se odnosila na dojenje i ishranu beba u prvoj godini. 

Pored sve manjeg broja dojenih beba, ovim istraživanjem ukazali smo i na ostale negativne faktore koji se tiču ishrane u prvoj godini. Nezdrave navike u ishrani, animiranje bebe da jede, dug period blendiranja hrane detetu, fleksibilno vreme obroka, kao i prerana upotreba šećera u ishrani deteta su, na žalost, najčešći temelji ishrane naših beba.