Stres, depresija i anksioznost u trudnoći: Problem nastupa kada se pomoć ne zatraži na vreme
10.03.2022. / Izvor: maglocistac.rs
Postporođajna depresija se najčešće javlja u prvih nekoliko nedelja ili meseci nakon porođaja
Adekvatna psihološka podrška tokom trudnoće je od izuzetnog značaja za sve žene, a ne samo one koje se bore sa povišenim stresom, depresijom ili anksioznošću, stoga stručnjaci smatraju da je veoma važno da žene znaju da na nju mogu i treba da računaju.
Psihološkinja i urednica Roditeljskog portala Bebac.com Jasmina Mihnjak ističe da je trudnoća izuzetno važna faza u životu svake žene, jer ona sa sobom pored mnoštva lepih trenutaka nosi i burne emocije, stres i razdražljivost:
Foto: Freepik
— Kod jednog broja žena u trudnoći se pojavljuje i ozbiljnije stanje u vidu depresije i/ili anksioznosti. Najčešće se ovakva stanja dijagnostikuju nakon porođaja i tada govorimo o postporođajnoj depresiji. Manje je poznato da se zapravo prvi simptomi često manifestuju još tokom trudnoće, ali se teže prepoznaju — ističe Mihnjak.
Postporođajna depresija se najčešće javlja u prvih nekoliko nedelja ili meseci nakon porođaja, a može varirati od blage, prolazne tuge do intenzivne depresije koja taje znatno duže i zahteva adekvatno lečenje.
Depresija u trudnoći i nakon porođaja može pogoditi bilo koju ženu bez obzira na godine, status, uslove u kojima živi i slično, navodi Mihnjak:
— Najčešće je u pitanju kombinacija različitih faktora koji dovedu do depresije. Tu su, pre svega, hormonske promene u mozgu i genetska predispozicija, takođe i određeni spoljašnji faktori koji mogu uticati na raspoloženje i psihičko zdravlje žene. Zdravstvena stanja koja su ugrožavajuća za mamu ili bebu, kao i neplanirana trudnoća, pobačaji u prošlosti, negativna iskustva sa prethodnom trudnoćom ili porođajem svakako značajno utiču na razvoj depresije tokom trudnoće i nakon porođaja.
Sigurna prevencija da do razvoja ovih oblika psihičkih poteškoća neće doći ne postoji, ističe Mihnjak, ali od velikog značaja i te kako može biti dobra priprema i pametno planiranje porodice:
— Važan je izbor partnera, kao i faza pre trudnoće u kojoj partneri međusobno usklađuju i razmenjuju svoje potrebe, komunikaciju, želje, vrednosti… Planiranje trudnoće znači i sprečavanje da dođe do neželjene trudnoće, ali i pojačanu brigu o zdravlju uz dodatni unos vitamina, folne kiseline, preglede. To su sve, naravno, idealni uslovi koji su u praksi izuzetno retki. Kada već dođe do trudnoće, svaka žena bi pre svega trebala da zna da su najrazličitije emocije tokom trudnoće normalne, da se ne plaše svojih emocija, da razgovaraju otvoreno, pre svega sa svojim partnerom i sa drugim bliskim osobama — kaže Mihnjak i dodaje da uz to zahteve okruženja treba staviti po strani, što je u praksi izuzetno teško, jer se od žena očekuje da u tom periodu budu najsrećnije na svetu, a dešava se da baš taj period bude težak i propraćen suzama.
Foto: Freepik
A kada kriza nastupi, najvažnije je priznati sebi da nismo dobro i ne kriviti sebe za to:
— Svakoj, ali baš svakoj ženi to može da se desi. A može i muškarcu. Očevi se takođe suočavaju sa strahovima, depresijom, anksioznošću kada dobiju dete, ali se o tome vrlo retko govori. O svojim osećanjima treba razgovarati, idealno sa partnerom, a ako ne – onda sa nekom drugom bliskom osobom u koju imamo poverenja.
Kada je neophodno javiti se stručnjaku
— Stručnjaku se treba javiti onda kada žena oseti neraspoloženje, razdražljivost i intenzivnu tugu koja traje kontinuirano, dugo i ne prestaje; ako uobičajene stvari koje je raduju prestanu da je zanimaju; ako gubi apetit i ne može da spava ili se prejeda i dugo spava; ako je preplavljuje osećanje straha; tresu joj se ruke; ne sme da ostane sama sa bebom; razmišlja da naudi sebi, bebi ili drugima; ne može da kontroliše bes i ponašanje koje iz njega proizilazi; udaljava se od partnera, bliskih ljudi, prijatelja; ima problem sa koncentracijom i pamćenjem; ima česte vrtoglavice i migrene; oseća da joj trnu delovi tela; oseća nemir, potištenost i često plače… i svi ovi navedeni simptomi odnose se na depresiju i anksioznost koje se neretko javljaju i udruženo u vidu mešovitog anksiozno-depresivnog poremećaja — kaže Mihnjak.
Ona takođe savetuje da se žene prvo jave stručnjaku sa kojim već imaju kontakt, odnosno ginekologu ili lekaru opšte prakse, a nakon porođaja patronažnoj sestri. To su stručne osobe koje spram simptoma i dodatnih analiza trudnicu mogu uputiti dalje kod psihologa ili psihijatra ukoliko je potrebno.
U svakom slučaju, stručnjaci smatraju da je od izuzetne važnosti da se pregled ne odlaže i da novac nije prepreka za to, jer delotvorna pomoć – koju pokriva zdravstveno osiguranje – postoji, i ne treba se ustručavati da se ona i zatraži.
Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ pokrenula je 2021. besplatnu telefonsku SOS liniju za psihološku podršku ženama u toku trudnoće i nakon porođaja, a pomoć se može dobiti pozivom na broj 0800 309 309, odabirom opcije 4. Linija je otvorena 24 sata, svih sedam dana u nedelji.
Opširnije o ovoj temi i tekst u celosti možete pročitati klikom na link Maglocistac.rs >>
Objavi ovaj tekst na
Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Saznajte sve što Vas interesuje. Razmenite iskustva, savete. Pronađite prijatelje i podršku. Priključite se Bebac forumu »
Ostavite komentar
Marijana
Postovanje,imam komentar vezan za ovaj tekst-da bila sam trudnuca koja je prepoznala da joj treba psiholoska pomoc,priznala to sebi i krenula da je otvoreno trazim prvo u mom domu zdravlja,pa mom ginekologu u dz pa na kraju i doktorima u majka i dete s kojima sam bila u kontaktu kojima sam...
Čitaj dalje
