Prof. dr Aljoša Mandić: Prevencija raka grlića materice važna i u trudnoći

Za razliku od drugih malignih oboljenja, koja se ne mogu otkriti na samom početku, rak glića materice otkriva se u najranijoj fazi, u kojoj je šansa za potpuno izlečenje velika. Ipak, još uvek je iznenađujući broj žena u Srbiji kod kojih se ova bolest otkrije kasno.

Foto: Freepik

Razlog je jednostavan - neredovni pregledi i zanemarivanje brige o svom reproduktivnom zdravlju.

Upravo iz tog razloga, razgovarali smo sa prof. dr Aljošom Mandić, gonekologom- onkologom sa Instituta za onkologiju Vojvodine.

Da li se u trudnoći obavljaju preventivni pregledi i koliko su oni bezbedni za samu trudnoću?

Tokom trudnoće mogu se preventivno otkriti promene na grliću, a da se pri tom ne remeti sama trudnoća. Važno je da ginekolog uzme Papanikolau (Papa test) barem jednom u toku trudnoće, najbolje na početku. Ukoliko je urađen u predhodnih 6 meseci nalaz je validan i tokom cele trudnoće.

Šta ako se u toku trudnoće primete promene na grliću?

Ukoliko se pronađu neke promene, dalje citološke analize ne zahtevaju da se trudnoća prekine. Svi pregledi mogu se uraditi i u trudnoći nakon čega se prati stanje dok se ta trudnoća ne završi. Čak i u slučaju otkrivanja malignog oboljenja, to nije nužno razlog za prekid trudnoće. U zavisnosti od proširenosti bolesti mogu se primeniti načini lečenja koji će omogućiti da se trudnoća ipak iznese do kraja. Ali u takvom jednom slučaju važan je multidisciplinaran pristup jer je ta trudnoća visokorizična. Takvi slučajevi su retki ali ih ne treba zanemariti.

Ipak je važno da žena vodi račina o svom zdravlju pre same trudnoće. Koliko žena treba često treba obavljati preventivne preglede?

Obavezan je pregled jednom godišnje, nakon stupanja u seksualne odnose. Brojne infektivne i prekancerogene promene u ginekologiji se dešavaju tiho i bez vidljivih simptoma. A kada se žene jave sa već postojećim kliničkim simptomima, tada se već sumnja na proširenje bolesti pa su i terapijski modaliteti kao i izlečenje upitni i sa manjim procentom šansi za izlečenje.

Koji pregledi se rade sa ciljem otkrivanja malignih promena na grliću?

Citološki pregled
Kolposkopija
Ginekološki pregled
Ispitivanje najpoznatijeg faktora rizika- HPV (humani papiloma virus)

Svi ovi pregledi obavljaju se putem primarne zdravstvene zaštitie u domovima zdravlja.

Da bi se uradio skrining cele populacije i stekla jasnija slika o učestalosti oboljenja u Srbiji, neophodno je da svaka žena uradi kompletan pregled jednom u godinu dana. Ono što mi danas imamo je, takozvani, oportuni skrining. Šta to zači? Jedne te iste žene dolaze na pregled pa nemamo jasnu sliku cele populacije. Takođe, neraconalno se radi papa test (jednom u tri, četiri meseca kod istih žena) dok se neke nikad ne pojavljuju ili dolaze jednom u 5 ili 6 godina.

Da li postoji još neki način prevencije, pored redovnih pregleda?

Jedan od načina prevencije jesu i HPV profilaktičke vakcine koje se u svetu sve više koriste kako bi se sprečila infekcija humanim papiloma virusom, koja je dokazano najveći uzročnih malignih genitalnih oboljenja.

Kod nas je ova vakcina, da tako kažem, dočekana na nož i od strane građana i od strane struke.

Međutim, svetske studije koje su sprovedene su dokazale da je ova vakcina delotvorna i i da ima svoju ulogu u prevenciji. To su dokazale dosadašnje studije sa preko 70 miliona datih doza u svetu. Australija je jedna od prvih zemalja koja je ovu vakcinu uključila u kalendar vakcinacije nakon čega je zabeležen smanjen broj malignih promena na grliću kod žena.

Foto: Freepik

Šta se dešava nakon trudnoće?

Posle trudnoće dešava se i dalje život. I nakon porođaja žene treba da vode računa o sebi i svom reproduktivnom zdravlju. Ne samo zarad druge trudnoće već i zarad uopšteno kvaliteta ženinog života.

Naše žene su u toku trudnoće jako dobro pokrivene pregledima. Na zapadu nije praksa da žena viđa ginekologa svaki mesec. Kod nas je trudnica svaki mesec u kontaktu sa nekim od lekara i dobija različitu vrstu podrške sa svih strana. Međutim, kada se beba rodi, to se sve nekako razvodni, žena je ponovo prepuštena sama sebi. Treba da se podseća da je i dalje važno da vodi računa o svom zdravlju. Brojni su problemi koji se mogu javiti baš nakon trudnoće i porođaja: mogućnost spada materice zbog lošeg mišićnog sistema, promene u seksualnom doživljaju i sl. A danas postoji mogućnost da se sve to reši.

O seksualnim problemima nakon porođaja se često ćuti, a i žene ne znaju kome da se obrate ukoliko do toga dođe. Šta savetujete ženama u tom slučaju?

Za razliku od drugih zemalja, u kojima postoje seksualna savetovališta, kod nas je taj sistem još uvek tabu. Tu treba uključiti i druge stručnjake jer jedan lekar ne može i ne treba sve sam da radi.

Za početak je važno da se o tome priča. Najpre u kući, između partnera. Dobra komunikacija je pravi put. Važno je da se partneri uključe i u trudnoću, da idu sa ženama na preglede. Trudnoća nije samo jedan trenutak dešavanja nakon kojeg se ostavlja sve ženi.

Seksualni odnosi nisu kontraindikovani u trudnoći ali su često prisutni strahovi koji se posle nastave i nakon porođaja. Ne treba sakrivati problem u mrak i pod tepih, već otvoreno pričati njemu.

Strah i neznanje dovode do najvećih problema. Takođe, dužnost nam je da ono što smo zakuvali zajedno, zajedno i iznesemo do kraja. Partner je takođe i neko ko može ženu da podseti na redovnu brigu o svom zdravlju.

Dr Mandić napominje da su i nakon trudnoće važni redovni pregledi. Tih 15 min, jednom godišnje, svaka žena može da izdvoji za sebe i za ono što je zaista jako važno.

Ne zaboravite da postoji neko ko vas voli i kome ste potrebne! Pregledajte se i sprečite bolest na vreme!

Prevencija je uvek najbolji lek!