Ne zna se kada i kako, ali jedna potpuno prirodna radnja poput dojenja je u savremenom svetu postala minsko polje, a od majki se traži da ne doje u javnosti ili da se pokriju ukoliko već moraju da remete druge kako bi nahranile sopstveno dete. Kada je takav stav prema bebama, možete li da zamislite kakav bi haos nastao kada bi stručnjaci preporučili da se i starija deca doje?

Upravo se to i događa, budući da Svetska zdravstvena organizacija sada preporučuje da se dojenje nastavi do druge godine, a po mogućstvu i duže. Pored toga, i Udruženje pedijatara Amerike izdalo je saopštenje u kome kažu da “ne postoji gornja starosna granica u dojenju, i ne postoji nikakav dokaz o eventualnoj psihološkoj šteti koju može da nanese dojenje nakon treće godine”.

Postoji dobar razlog za ove preporuke, jer samo u zapadnoj kulturi se na dojenje dece gleda sa čuđenjem, a nekad i sa gađenjem. Iako smo mi navikli da je sve manje prizora majki koje doje svoju decu, to ne znači da je to i normalno. U mnogim društvima (u zapadnim zemljama mahom ne), majke doje decu i nakon njihove treće godine.



Pojedina istraživanja upoređivala su dojenje kod primata i kod ljudi i ispostavilo se da primati prestaju sa dojenjem sa pojavom prvih stalnih zubića, što bi u ljudskom svetu bilo oko šeste godine. Uostalom, litar majčinog mleka obezbeđuje 94 odsto potrebnog unosa vitamina B12, 75 odsto potrebnog unosa vitamina A i 60 odsto potrebnog dnevnog unosa vitamina C, i to sve besplatno! Da i ne govorimo o jačem imunitetu kod dece koja se doje, a pritom, što duže majka doji, manji je rizik od toga da oboli od raka dojke.

Kako smo onda od svih tih divnih stvari koje dojenje pruža, došli do toga da je dojenje “degutantno” i da treba da se upražnjava u svoja četiri zida, kao i da majka sa tim treba što pre da okonča? Dojka je hrana, al i mnogo više od hrane – ona je uteha i način da se dete poveže sa majkom. Dojenje je nešto što doprinosi zdravlju majke i deteta, i nikako nešto čemu se treba smejati, i još gore, što treba zabraniti.

Blic žena