Deo odgovora možda leži u onome što rade Finci. Kod njih svako novorođenče dobija kutiju-kolevku sa neophodnim stvarima vrednim više od 300 evra.

Pre mesec dana u dom Tomasa i Suzane Sjoblom stigao je dečak. Ime mu još ne otkrivaju, jer takav je običaj u Finskoj – do krštenja bebe. Tradicija je i da uoči rođenja deteta na adresu roditelja stigne paket od države.

„On je naše prvo dete i nismo imali ništa za bebu, tako da nam je sve dobrodošlo“, kaže Suzana, dok Tomas dodaje da poštovanje takve tradicije šalje dobru poruku i pokazuje da država brine o ljudima.

Ta tradicija počela je pre skoro 100 godina kada su volonterke šile i spremale korpu sa stvarima za siromašne porodice.

Svake godine Finci bar po malo promene sadržaj kutije. Bebe rođene 2019. dobile su ukupno 63 poklona, uključujući benkice, bodiće, rukavice, kape... Ono što se ne menja je na dnu kutije - dušek koji ima svoju simboliku.

A to je da su šanse jednake za sve na rođenju. Mnoge bebe u toj kutiji i spavaju, bar u prvim mesecima. Roditelji mogu da biraju između novčane pomoći i kutije. Ali, postoji jedan uslov.


Foto: Fotolia

„Da biste dobili kutiju morate da posetite lekara. Sve majke, dakle, moraju da se jave ginekologu koji će proveriti da li je sve u redu sa trudnoćom i bebom“, objašnjava Ela Nasi iz Ustanova za socijalno osiguranje.

Veruju da je to i jedan od razloga što danas imaju najmanju stopu smrtnosti tek rođenih beba – dve na 1.000. Čak 95 odsto mama izabere kutiju, jer ona vredi više od 300 evra, dok je novčana pomoć 170 evra.

„Ovo je simboličan poklon, jer nisu sve ove stvari potrebne svim majkama, ali one ih cene. Pokazale su se kao vrlo praktične i roditelji ne moraju da trče po prodavnicama i da razmišljaju šta im treba“, ističe Ela Nasi.

Simbolične pakete u kojima je garderoba i kozmetika, već nekoliko godina dobijaju i mame u Srbiji, ali ne sve i ne isti.

„Često se dešava da nisu stalni, krene se sa praksom, pa ljudi koji su donirali za te pakete prosto u nekom trenutku odustanu. Pa nekad imamo veći, a nekad manji paket", kaže Gordana Plemić iz Udruženja „Roditelj“.

Roditeljima bi, kažu, više od paketa značilo da znaju na šta tačno mogu da računaju.

„Kod nas postoji mnogo veća bojazan od toga da li će dobiti neku pomoć za prvo, drugo, treće i četvrto dete, postoji ta bojazan da li će ostati na poslu, kada majka ode na porodiljsko kako će joj biti obračunat taj lični dohodak i bolovanje“, navodi Plemić.

Pomogla bi za početak izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici koji je oštetio porodilje – zaposlene kraće od 18 meseci, ali i one čija je plata viša od tri prosečne. Poljoprivrednice, primera radi, iako prvi put mogu na porodiljsko, moraju duže od svih da uplaćuju doprinose – čak 24 meseca.

Izvor: RTS.rs