• Mamino mleko se brzo vari (oko 90 minuta). To ne znači da vaša beba treba da se budi svakih 1,5 sati, ali znači da će većini beba biti potrebno često i redovno sisanje. 

• Mamino mleko je bogato ugljenim hidratima koji pomažu bebama da brže zaspe. Ti isti ugljeni hidrati su ključni za razvoj mozga.

• Večernje mleko sadrži triptofan koji pomaže bebama da brže zaspe.

• Dojenje oslobađa oksitocin, što pomaže vama da se opustite i brže zaspite.

• Tryptophan je preteča melatonina (hormona koji pomaže brzom uspavljivanju). Bebe ne počinju da proizvode vlastiti melatonin do otprilike 3 meseca starosti, pa im je jedini izvor do tada majčino mleko.

Foto: Freepik

• Tryptophan je takođe preteča serotonina, neurotransmitera odgovornog za funkciju mozga, raspoloženje i razvoj. Više noćnog dojenja - više receptora za serotonin u mozgu.

• Noćno hranjenje podržava potrebe bebe tokom rasta, razvojnih skokova, bolesti i za udobnost. Bebe sisaju iz mnogih razloga koji nisu samo u vezi sa  ishranom. Sisaju da bi ublažile bol, povećale vašu proizvodnju mleka, signalizirale vašem telu da proizvodi određena antitela, regulisale svoje emocije, stvarale vezu s vama, komunicirale i zaspale ponovo. Te potrebe su jednako važne kao i kalorije koje dobijaju iz majčinog mleka.

• Hormon odgovoran za proizvodnju mleka (prolaktin) najviši je noću i rano ujutro. Kada izmlazavate mleko tokom ovih vremenskih intervala, podržavate ukupne nivoe proizvodnje mleka. Takođe je lakše vašoj bebi da dobije veće količine mleka tokom ovih sati kada je proizvodnja veća.

• Noćno dojenje pomaže da se održi stabilna proizvodnja mleka i spreči povratak plodnosti. Menstrualni ciklus je poznat po privremenom smanjenju proizvodnje mleka.

Pročitajte zbog čega opada proizvodnja mleka oko trećeg meseca nakon porođaja