Drugo stanje, kako se u narodu najčešće naziva trudnoća, nosi sa sobom promene u organizmu žene zbog kojih je od velike važnosti način ishrane buduće mame.

Kako je telesna masa novorođenčeta nakon porođaja svega 25 odsto od ukupnog dobitka u telesnoj masi buduće majke, neophodna je stalna briga o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti. Dobitak na telesnoj masi u toku trudnoće je od 11 do 15 kilograma.

Jelovnik za buduće mame
Svaki dan je neophodan unos jedne voćke bogate vitaminom C i porcije tamnozelenog lisnatog povrća.

Jelovnik s 2.000 kilokalorija:
Doručak – 1 grejpfrut, pola šolje pahuljica s mlekom, 1 supena kašika grožđica
Užina – 2 dl voćnog jogurta
Ručak – pola šolje pileće supe, 85 g piletine bez kožice, 1 kuvani krompir, pola šolje kuvane brokule, 1 parče hleba od celog zrna žitarica, 1 breskva
Užina – 2 keksa, 2 dl jogurta, 1 jabuka
Večera – salata napravljena od jednog paradajza, jedne paprike, jednog krastavca, 30g sira “mocarela” i 1 šolja jogurta

Potrebe u folnoj kiselini tokom trudnoće su 400 mikrograma dnevno, odnosno pet miligrama, ukoliko je u porodici trudnice bilo rođenja dece s nezatvorenim kičmenim kanalom. Preporuka je da se dnevne potrebe za folnom kiselinom zadovolje kombinovanjem raznovrsne ishrane i dodatkom suplemenata.

Namirnice bogate folnom kiselinom su: pahuljice obogaćene folnom kiselinom, hleb i peciva od celog zrna žitarica, tamnozeleno lisnato povrće – spanać, brokula, karfiol, špargle, mahunarke. Kako je folna kiselina osetljiva na dejstvo visoke temperature, povrće, pre svega, treba jesti presno, a ako se kuva, to treba činiti na pari ili u vrlo malo vode, što kraće, kako bi se smanjio gubitak folne kiseline.

U toku trudnoće neophodan je i odgovarajući unos kalcijuma, pre svega zbog izgradnje kostiju buduće bebe. Mleko i mlečni proizvodi su najbolji izvor ovog minerala, a kalcijuma ima i u ribama – skuši, sardini, kao i zelenom lisnatom povrću.