Danasnje igracke sluze da nam deca postanu rasejani, nekreativni zombiji bez koncentracjje i maste.
Dian tekst.

Sve je to super i mi zaista živimo sada u materijalnom svetu, ali sad je sve drugačije nego kad smo mi bilo deca i ne možemo očekivati od naše dece da se igraju u blatu ceo dan, mnogi ljudi ni nemaju dvorište. Vremena su drugačija, sigurnost je drugačija. Okej je da dete ima raspevani lonac ako provodi vreme i napolju, ako se igra i sam i sa drugom decom. Ovo je već hiljaditi tekst "kad sam ja bila dete". Provodite što više vremena sa decom, pričajte im priče i čitajte knjige, igrajte se i vi sa blatom da imaju od koga da nauče. Mi smo im najbolji primer. Od nas uče. Ako ne vide od nas "kako se treba igrati" sigurno ce hteti raspevani lonac.

Свака част за текст!

Divan tekst. Pun pogodak. I ja se tako osecam. Kada udjem u prodavnicu, kupila bi sve i igracke i gaderobu i knjige. Ali najcesce uzmem ono sto sam planirala, jedan bodic, jedne carapice, jedne pantalonice...samo jedno jer ako krenenm necu se zaustaviti :) . Koliko je samo igracaka dobila a ima tek 10m. A ja sam sama pravila igrackice. Bila sam srecna kad mi kupe lepak ili selotep.

Bravo! U potpunosti se slazem. Trudim se da naucim svog sina od dve ipo godine i drugog cu (bebac nema jos dva meseca) da razvijaju mastu, vidim da to uspeva, u hrani vidi oblike i to mu je strasno zanimljivo, igra se drvenim kockama praveci razne "gradjevine", od papira pravimo avione, mesimo testo i pravimo oblike... Kad odemo u selo, igri nece biti kraja, kao kad sam ja odrastala kod svoje bake. Ipak smo mi roditelji glavni krivci za to u kakvog ce nam coveka dete odrasti... A vaspitavanje i gradnja odnosa sa detetom pocinje od dana kada stignemo kuci iz porodilista, zar ne? I ne koristimo onu "jos je mali" frazu od koje mi se dize kosa na glavi... Mog sina smo sa dve godine navikli da, uz nasu pomoc ako je zatrazi, sam pravi svoj krevet, naravno sve kroz igru i uzivanje nikako kao obavezu. Nismo u fazonu da ga stedimo da se ne muci malo dete, kako mnogi oko nas kazu... Budite sa svojim detetom iskreni, budite uporni, nekad je naporno ali posle trece godine, kada prodje "ne" faza i faza histerisanja, dete ce pokazati sta je naucilo...

Prelepa prica i tako je sve tacno....

Predivno!!! Pronadjoh se u potpunosti u ovoj prici. Moj suprug je cerki kupio kucu na daljinski, igrala se svega pet minuta sa njom, ali zato kopa pesak i hrani kravu senom svaki dan. Valjda deci te stvari koje nisu zive brzo dosade...

Bravo! I ja bas cesto razmišljam o tome kako moj sin ima previše igračaka, i stvarno ih voli i lepo se igra, ali više nemamo gde da se okrenemo, a svaki put kad odem u prodavnicu kupim mu neku igračku i samo se gomila, a nije mu potrebno. Treba mi neko dugme da isključim tu bolecivost i da pobacam sve te igračke i pustim ga da razvija maštu. A najviše voli da ode kod babe i dede gde ima 3 autica i 2 aviona (kad je tata bio mali) i da se tamo igra.

Bas lep tekst! Od kad zivimo u kuci stalno teram decu napolje da se igraju. Zaista im je dovoljno samo malo rekvizita da smisle zabavu. Kopaju, cupkaju travke, kuvaju rucak, skupljaju bube u tegle... Od skupih stvari imamo trambolinu na kojoj skacu do besvesti. Doskakuju na 100 nacina, preskacu se, skacu nisko, skacu visoko, ma imaju 1000 igara na tom elasticnom platnu! A u kuci sve sto je na baterije skuplja prasinu. Najbolje igracke su im plasticni mac, luk i strela, gibljivo crevo od sifona, pokvarena tastatura, kutije... Imamo punu fijoku vostanih i vodenih boja, raznobojnih lakova za nokte (za bojadisanje svega), kolaz papir i kolaz platno, plastelin, kineticki pesak, perlice, vunicu, ma nema sta nema... Stalno pravimo neka umetnicka dela :) Decu motivisem da voze trotinete, rolere i bicikle i za to mi stvarno nije zao da dam pare.

Prelepo!