Komentari za tekst "Zašto deca imaju izmišljenog prijatelja?"
Moja cerka je imala devetnaest (19) izmisljenih prijatelja- meda. Pomagala im je, prevodila preko ulice, sve su zajedno radili. Recitovala im je imena kao pesmicu.to je trajalo od trece i po do pete ( i po) godine. Nije mi smetalo, osim sto je bilo smesno jada kaze:" idemo, nede!" Pa potrci. Ili, kad bi ih drzala za ruke da predju ulicu. Sada, sa skoro sedam godina, kad joj pomenem mede, kaze da su oni otisli u izmisljeni svet. Nastavila je da se igra lutkama. Povucena je, ali ne preterano i dosta je pametna.
Novija istraživanja upravo pokazuju suprotno. Deca koja su u svojoj mašti stvorila imaginarnog prijatelja u stvari imaju visok nivo kreativnosti, bogatiji rečnik i bolju interakciju sa vršnjacima. Dokazano je da deca koja imaju izmišljenog prijatelja nisu ni malo društveno ugrožena ili izolovana, već baš suprotno. Imaginarni prijatelji pomažu deci da izraze svoju kreativnost, pa i da se bolje nose sa emocionalnim situacijama.
Izmišljeni prijatelj zapravo pomaže detetu da razvije emocionalnu inteligenciju, jer pruža siguran način za decu da kreativno testiraju svoje emocionalno vođene postupke u različitim scenarijima koji se temelje na pukoj fantaziji, bez ozbiljnih i štetnih posledica.
Prema do sada urađenim istraživanja, oko 60% dece ima imaginarnog prijatelja. Po pravilu, izmišljeni prijatelj je istog pola kao i dete.
Deca koja imaju imaginarnog prijatelja su obično:
- stara između tri i devet godina
- verovatnije devojčice nego dečaci, kada se radi o predškolskom uzrastu
- i dečaci i devojčice podjednako, kada se radi o školskom uzrastu
- prvorođeni ili jedinci
- veoma kreativna
Za roditelja, spoznaja da dete ima imaginarnog prijatelja može biti zbunjujuća. Mnogi će pomisliti da ne provode dovoljno vremena sa detetom ili da negde greše u vaspitanju. Slobodno odbacite svaku sumnju da nešto nije u redu i opustite se. Najbolje je jednostavno prihvatiti ovu maštariju bez zabrinutosti.
Vaše dete kroz imaginarnog prijatelja izražava svoju kreativnost. Izmišljeni prijatelj ne mora biti dete, to može da bude meda, zmaj ili neki drugi lik koji čini da se vaše dete oseća prijatnije u određenim situacijama. Bez obzira na uzrast, verovali ili ne, i deca imaju tajne koje ponekad ne žele da podele sa roditeljima. Mnogo ih je lakše reći – izmišljenom prijatelju. Posmatrajte svoje dete: ako za nezgodu koju je skrivio/la krivi imaginarnog prijatelja, to znači da je svesno svoje krivice, ali nije spremno da preuzme odgovornost. Mnogo možemo naučiti o svojoj deci prateći njihov "odnos“ sa izmišljenim prijateljem.
Roditelji ponekad nisu sigurni kako da se ponašaju u takvoj situaciji ili koji stav da zauzmu prema izmišljenom drugaru. Evo nekoliko saveta:
* Uključite dete u predškolske grupe ili ga upišite u vrtić. Važno je da izmišljeni prijatelj ne bude i jedini, te da dete bude u redovnoj interakciji sa drugom decom.
* Ne opovrgavajte postojanje izmišljenog prijatelja i nikada nemojte reći da on ne postoji. Saslušajte dete kada vam ga opisuje, pitajte ga koje osobine mu se dopadaju, a koje ne.
* Ne dozvolite da dete krivi izmišljenog prijatelja za svoje greške ili nestašluke. Blago insistirajte na detetovoj odgovornosti, bez izuzetka.
Znajte da većina dece preraste imaginarnog prijatelja do uzrasta od oko osam ili devet godina (ako ne i ranije). Zato, shvatite ovu maštariju kao izraz kreativnosti i faze emocionalnog sazrevanja vašeg deteta. To ne znači da treba ići u krajnost i postaviti tanjir sa ručkom za izmišljenog druga. Umesto toga, pustite dete da samo odluči kada će se izmišljeni prijatelj pojaviti i kada će zauvek otići, a vi budite aktivni posmatrač, piše Roditeljstvo. Iznenadićete se koliko možete da otkrijete o detetu kroz njegovo druženje sa imaginarnim prijateljem.
Izmišljeni prijatelj zapravo pomaže detetu da razvije emocionalnu inteligenciju, jer pruža siguran način za decu da kreativno testiraju svoje emocionalno vođene postupke u različitim scenarijima koji se temelje na pukoj fantaziji, bez ozbiljnih i štetnih posledica.
Prema do sada urađenim istraživanja, oko 60% dece ima imaginarnog prijatelja. Po pravilu, izmišljeni prijatelj je istog pola kao i dete.
Deca koja imaju imaginarnog prijatelja su obično:
- stara između tri i devet godina
- verovatnije devojčice nego dečaci, kada se radi o predškolskom uzrastu
- i dečaci i devojčice podjednako, kada se radi o školskom uzrastu
- prvorođeni ili jedinci
- veoma kreativna
Za roditelja, spoznaja da dete ima imaginarnog prijatelja može biti zbunjujuća. Mnogi će pomisliti da ne provode dovoljno vremena sa detetom ili da negde greše u vaspitanju. Slobodno odbacite svaku sumnju da nešto nije u redu i opustite se. Najbolje je jednostavno prihvatiti ovu maštariju bez zabrinutosti.
Vaše dete kroz imaginarnog prijatelja izražava svoju kreativnost. Izmišljeni prijatelj ne mora biti dete, to može da bude meda, zmaj ili neki drugi lik koji čini da se vaše dete oseća prijatnije u određenim situacijama. Bez obzira na uzrast, verovali ili ne, i deca imaju tajne koje ponekad ne žele da podele sa roditeljima. Mnogo ih je lakše reći – izmišljenom prijatelju. Posmatrajte svoje dete: ako za nezgodu koju je skrivio/la krivi imaginarnog prijatelja, to znači da je svesno svoje krivice, ali nije spremno da preuzme odgovornost. Mnogo možemo naučiti o svojoj deci prateći njihov "odnos“ sa izmišljenim prijateljem.
Roditelji ponekad nisu sigurni kako da se ponašaju u takvoj situaciji ili koji stav da zauzmu prema izmišljenom drugaru. Evo nekoliko saveta:
* Uključite dete u predškolske grupe ili ga upišite u vrtić. Važno je da izmišljeni prijatelj ne bude i jedini, te da dete bude u redovnoj interakciji sa drugom decom.
* Ne opovrgavajte postojanje izmišljenog prijatelja i nikada nemojte reći da on ne postoji. Saslušajte dete kada vam ga opisuje, pitajte ga koje osobine mu se dopadaju, a koje ne.
* Ne dozvolite da dete krivi izmišljenog prijatelja za svoje greške ili nestašluke. Blago insistirajte na detetovoj odgovornosti, bez izuzetka.
Znajte da većina dece preraste imaginarnog prijatelja do uzrasta od oko osam ili devet godina (ako ne i ranije). Zato, shvatite ovu maštariju kao izraz kreativnosti i faze emocionalnog sazrevanja vašeg deteta. To ne znači da treba ići u krajnost i postaviti tanjir sa ručkom za izmišljenog druga. Umesto toga, pustite dete da samo odluči kada će se izmišljeni prijatelj pojaviti i kada će zauvek otići, a vi budite aktivni posmatrač, piše Roditeljstvo. Iznenadićete se koliko možete da otkrijete o detetu kroz njegovo druženje sa imaginarnim prijateljem.
Jos moram dodati ovom clanku i jako bitnu stvar u terapiji ovakve dece jako je bitno nabaviti detetu kucnog ljubimca_za koga se dete neizostavno veze.
