Komentari za tekst "Većina predškolaca ima poremećaj u govoru"
Uglavnom su komentari roditelja da nemaju vremena. Isti ti roditelji su aktivni na društvenim mrežama, na primer. A što reče neko u komentaru, sutra će biti kriva učiteljica, pa redom. Naš dečak je sa dve godine uveliko sklapao rečenice, ali sa njim se priča, čita mu se, kad tu i tamo odgleda crtać komentarišemo šta je gledao. Bude mi žao u parkiću kad vidim klinca koji trči kao muva bez glave dok roditelj bulji u telefon.
Najlakše je detetu dati mobilni ili tablet. Koliko mi se kosa diže na glavi kad vidim u kafiću roditelje koji puste detetu crtani da bi oni na miru ćaskali uz kaficu. A onda pomislim, ma sta me briga, nije moje dete. Svako neka radi kako misli da je najbolje, ali onda krenu u školu, pa isti ti roditelji krive ucitjicu, nastavnike, kako njihovo dete nema neko znanje, kako je nezainteresovano. ...Mnogi su mi govorili, a videces, i ti ces uključiti crtani kad vidis da nece da jede. A eno, hvala bogu, dete od prvog dana jede u trpezariji, TV mu ne palimo, nema pristup mobilnom, ne stavljamo ga na društvene mreže...
Sve se može samo ako se želi, slično raste i naša devojčica, ima 20 meseci a već spaja dve - tri reči dajući tako do znanja šta hoće, a mobilni telefon joj nije ni zanimljiv jer ga nikad do sad nije dobila kao igračku, na tv joj pustimo dečji radio bez animacija i pevamo i igramo...i čitamo knjige, sad već ima strpljenja da one petominutne priče pročitamo od početka do kraja (naravno uz komentarisanje ilistracija), ali su kafe i svi ostali poslovi na mestu posle nje :)
Da, sasvim jednostavno. Toliko lenjih roditelja postoji koji misle da će sve samo od sebe da se nauči.
GLASOVI, a ne slova
