Komentari za tekst "Nasilje u porodici - šta sa decom?"
U našoj porodici niko ni ton ne diže, a ne ruku. Zato naša deca napolju grle i maze drugu decu, a neka deca ih udare, baš takva koja rastu u nasilju.
Pet komentara od toga 3 muška.. Šta muškarci prate na bebcu, pitam se, nedelje trudnoce ili plodne dane.. Smešno mi je ovo "muško kukumakanje", oseća se ugroženo jer ga žena vredja, pa će to poistovetiti sa šamarčinom? Opet kažem kao što sam dole odgovorila čoveku, nikada za 7 godina nismo muž i ja razmenili uvrede, NIKADA. Od prvog dana je to utemeljeno u naš odnos. X puta se ne slažemo i posvadjamo ali nikada uvrede a kamoli nesto vise. Birajte sebi ljude po meri, postavite se kako mislite da treba ali trazite isto to za UZVRAT, ZAHTEVAJTE! Muskarce ne boli uvreda kao zenu šamar. Da vam kaze da ste svalercina umesto konj verovatno biste bili ponosni! Niste vi muski bas toliko uvredljivi.
Slazem se da nasilje treba da se prijavi i uvek sam protiv nasilja.U mom slucaju me je zena napala prvo psihicki tri meseca a na kraju i fizicki.U samoodbrani sam je skinuo sa sebe i napravio masnicu na ruci od stiska.Naravno zvala je policiju i naravno zavrsio sam u stanici ni kriv ni duzan sa nalepljenom etiketom nasilnika.Sta sa muskarcima koji su izlozeni porodicnom nasilju (psihicki i fizicki)!Zasto je zakon samo na jednoj strani?
Заштитити дете од родитеља - изгледа да је то актуелна парола. Страшно докле иде људско безумље. Још мало па ће нас убедити да нашу децу сви други воле више него ми сами и да они боље од родитеља знају шта је за њих најбоље.
Mene je uvek zanimalo upravo to koliko je onaj koji svesno trpi i sakriva nasilje i svoje dete, koje nema izbora izlaže tim scenama i takvom životu odgovoran. Da li je ikad iko osudio takvog roditelja, pripretio nekom merom, udomljavaljen deteta u sigurniji ambijent isl? Koliko samo ima majki koje, zarad lične finansijske sigurnosti, statusa u društvu i komfora, žive sa nasilnicima, alkoholičarima, kriminalcima i dr. "cvećkama"? Zar ne bi i one trebalo da odgovaraju za svoje postupke? Poznajem nekoliko nesrećnih odraslih ljudi, koji dan - danas zameraju svojim majkama što nisu napuštale agresivne očeve. Učinile su više štete deci nego sam nasilnik. Lično sam odrastala ljuta na mamu što se posle svađe i šamara, ponašala kao da se ništa nije desilo. Više puta sam sam negodovala i želela da mu pokaže koliko je povređena, ali je ona sve gurala pod tepih. Kakvu je poruku slalala nama, ženskoj deci? Kako sam graditi dostojanstvo, ljubav prema sebi, veru u brak itd?
Ovo je van zdravog razuma, reci da "vise stete nanosi majka koja trpi nego nasilnik".Zbog ovakvih zene i trpe, zbog ovakvih je i sramota reci sta joj se desava a u zemlji u kojoj ili ne radi ili radi za neku malu platu a pri tome nema ni krov nad glavom pitanje je sta joj preostaje.Ne trpi niko zbog ljubavi i "ugodnog zivota" i koji je to ugodan zivot kad ti neko dize pritisak i ponizava svaki dan (takvih je najmanje) nego zbog nemogucnosti da sama odgaja decu uz manijaka koji bi i dalje pravio probleme i posle razvoda itd.
Da u većini slučajeva su to žene, Ali ima i žena koje vređaju psuju i svašta pričaju svojim muževima... A deca to slušaju i plaču ... I tako mesecima
Ako ima zainteresovanih mogu napisati svoje "lepo" iskustvo sa mojom već drugi put bivšom suprugom...
Takođe i sa socijalnim službama koje samo ćute i čekaju... nešto.
Ako ima zainteresovanih mogu napisati svoje "lepo" iskustvo sa mojom već drugi put bivšom suprugom...
Takođe i sa socijalnim službama koje samo ćute i čekaju... nešto.
Zato sto vam je bivsa bila spremna na sve, najteze je sa takvim ljudima.Sa "budalom" se ne moze izaci na kraj a nasilje se tesko dokazuje, bilo fizicko ili psihicko posebno psihicko.Poenta je bezite od budale na vreme jer vam u suprotnom nema spasa, sa takvom osobom decu deliti je horor.
Članak je dobar i poučan, ali nisu samo žene izložene nasilju i nasilje ne mora da bude samo tuča, mogu i uvredljive reči koje opet dete sluša. Druga stvar, to se uglavnom događa u večernjim satima kada su oba roditelja kod kuće, a tada ni jedan centar za socijalni rad ne radi, a zvati policiju zbog uvredljivih i ponižavajućih reči je malo nerealno, zar ne? Zato se većina slučajeva i ne prijavljuje na vreme, već tek kada sukob eskalira, a to traje mesecima, dok dete sve to posmatra. Mnogo bi bilo efikasnije kada bi se službe uključile odmah nakon prvih ubredljivih reči, ali to kod nas nije slučaj. Treba misliti o tome, jer svaki vid nasilja traje, pa vremenom eskalira u povređivanje ili ubistvo. Za to vreme dok se roditelji svađaju ili guraju, deca trpe, slušaju razne uvrede i ostalo.
Gospodine, niko nema pravo da vas vredja, ali odnos sa vasom suprugom gradite vi sami. Ja sam u braku 5 god i imali smo razne faze u tom periodu, bilo je nekad i ruznih reci, pa smo ipak seli za sto, kao dvoje odraslih ljudi, i dogovorili se da ne zelimo tako da gradimo brak, na uvredama, svadjanjima, sve moze drugacije ako dvoje tako odluce. Takodje vasa supruga verovatno ima svoje nesigurnosti, ali cim vas opominje jos uvek joj je stalo, i pokusava da izazove reakciju, pokusajte da je saslusate i da joj pomognete, bracni terapeuti takodje pomazu partnerima da otvore oci o svom odnosu. Svadje i fizicko nasilje nisu isto, nemojte to mesati, cak mogu reci da idealan odnos ne postoji, te se ne zanosite. Ipak imate problem u braku koji treba da resite, nije lako, ali ako se potrudite, moguce je. Srecno! Procitajte knjigu "On i ona u potrazi za bracnom harmonijom" od svestenika Pavla Gumerova, moze biti od koristi.
Izvinite ja sam zena, ali malo mi ovo vase nije jasno. Ja sam u braku 5 godina, znam nije puno, u vezi 7 godina, i za sve to vreme nikada muz i ja nismo uvredili jedno drugo. Posvadjamo se naravno, razmenimo misljenja, ne moramo na kraju ni da se slozimo ali se nikada nismo vredjali. To smo od prvog dana utemeljili u nas odnos. Mislim da tu socijalna sluzba nema sta da trazi, nego iskljucivo ljudi i uredjenje odnosa od strane samih supruznika. Ovo je komentar apropo toga sto kazete za uvrede.
