Osudjujem nasilje, kao i vecina muskaraca i zena, prema tome, nismo oguglali na nasilje. A i ako nam je rec “nasilje” postala uobicajena, pre bih rekla da je zbog toga sto su nam deca izbombardovana nasilnim filmovima i crtacima, koje mogu opusteno sa roditeljima da gledaju na nacionalnoj televiziji, posto drzava smatra na nema boljih filmova od onih sa naslovima “krvava osveta”, i “placeni ubica”. Kada ste poslednji put pogledali film na televiziji bez nasilja? Kada ste otisli na internet, a da vam nije iskocio naslov sa ubistvima, silovanjima i ostalim odvratstinama, koje u coveku izazivaju agresiju? Danasnjoj deci su heroji osvetnici i nasilnici na ekranima i u igricama, a ne dede koje su tukle babe. I sve to zato sto su deca zapostavljena, pa ih vaspitava ulica i internet. Treba osuditi citav ovaj sistem, a ne samo neki bolesni patrijarhat, sa kojim se licno, na svu srecu, nisam susrela ni u daljini, pa mogu slobodno da kazem da ga nema bas na svakom koraku kao sto se predstavlja (opet govorim o svom okruzenju). Mnogo su danas opasniji mediji, nego bolesni pojedinci, shvatite to vise. Pljujemo po nasilnicima, a onda pustamo decu u bioskop da opusteno gledaju scene ubijanja, gde dobro pobedjuje zlo, opet zlom (ne dobrim, nikako, vec naravno ubijanjem i mucenjem), i na kraju dodjemo ovde da moralisemo. Ne budimo licemerni. Psihologija je cudo i dovoljno je da covek procita odvratan naslov u novinama, da to utice na njegov mir i da izazove bes, pa se to skuplja unutra malo po malo. A nisam primetila da je iko pomenuo to kao ozbiljan problem, a kamoli prstom mrdnuo da se te stvari izmene. Kad bi mediji ukonuli crnu hroniku i rijalitije, strpen nasilja bi se trostruko smanjio, na svetskom nivou!