Porodjaj, iako bolan i komplikovan, je zaista neshto neverovatno, toliko emotivno, bolno a istovremeno divno iskustvo. Porodila sam se u inostranstvu, uz prisustvo muzha i tim babica i lekarki koje su mi pruzhile takvu podrshku i snagu koju nikada necu zaboraviti i bez koje bi mi sigurno bilo mnogo tezhe. Malenu su nekoliko sekundi nakon rodjenja stavili na mene (kozha na kozhu, zaista magichan momenat) i od tada nas nisu razdvajali ni na sekund (i tata je bio u sobi sa nama). Dok je lezhala na meni pitali su nas da li hocemo da mi presechemo vrpcu, ali smo bili potpuno u srecno/zbunjenom transu pa to ipak nismo uchinili. Usledili su redovni obilasci u sobi i saveti oko dojenja, pregledi, itd. Babica me je posetila par dana nakon dolaska kuci da vidi prvenstveno mene jer "Mama, ako ti nisi dobro, nece biti ni beba, prvo tebe da vidim". Ishli smo u shkolicu pred porodjaj, posle porodjaja na chasove dojenja i posle u shkolicu za mame i bebe i tamo reshili vecinu nedoumica i otklonili neke strahove.
Izvinjavam se na duzhem postu, sumiracu: u naprednijim drushtvima (shto nije uvek povezano sa ekonomskom dimenzijom i standardom drzhave) majka je itekako bitna, posvecuje joj se pazhnja, pruzha edukacija, ne tretira se surovo u tako delikatnom momentu kao shto je porodjaj kada je opterecena svim i svachim, a u ceo proces je ukljuchen i partner, ukoliko to zheli. Majkama je omoguceno da uz sav bol i strepnju ipak i uzhivaju u rodjenju svog deteta, kao i da sve to podele sa partnerom, majkom, sa kim vec zhele.
Nadam se da ce ovo uskoro biti omoguceno svim majkama, u Srbiji ili bilo kojoj drugoj drzhavi, jer uz svo razumevanje losheg stanja u zdravstvu i zanemarenost medicinskih radnika, neke stvari o tretmanu porodilja koje sam chula/prochitala su nedopustive i moraju se menjati.
Svako dobro, drage mame!

Porodila sam se prirodno,bez epidurala i uskoro beba puni dva meseca.Porodjaj nikada necu zaboraviti,a ni bolove za koje nisam verovala da mogu biti tim intezitetom.Kada se sve zavrsilo pomislila sam da ovako izgleda raj i tih nekoliko minuta nakon porodjaja kada sam ugledala bebu zaosta se sve utisalo,bili smo sami,tisina,beba i ja...sve se zavrsilo,iskustvo koje se ne zaboravlja.

Da li nasi lekari praktikuju da sacekaju da pupcana vrpca prestane da pulsira pre nego je iseku...
Cekamo drugo dete koje ce takodje biti rodjeno u Frontu nadam se takodje prirodnim pitem bez lekova,ali sad kad videh ovaj video zapitah se oko tog presecanja jer secam se da su mi jako brzo pokazali bebu.Mislim da oni odmah nakon ciscenja disajnih organa ako ne i uporedo stavljaju stipaljku na pupak i seku....Jel ima jos neka mama komentar na tu temu?
Veliki pozdrav :-)

Najbolnije ali najlepse iskustvo jedva cekam brojimo sitno :-)

Posebno mi se dopada ovaj momenat kada ce doktor i babica ZAMOLITI da gurne jos jednom...