Zaposlene majke, kojima je već dovoljno teško da usklade porodični život i posao, našle su se u centru pažnje nove naučne studije.

Istraživanje koje je nedavno sprovedeno, naime, pokazalo je da se deca zaposlenih majki slabije hrane, da više sede pred televizorom ili kompjuterom i da ređe u školu idu pešice od svojih vršnjaka čije majke ne rade.

Da li to znači da za decu bilo bolje da njihove majke budu uz njih ceo dan, i kako je to uopšte moguće u ogromnom broju slučajeva kada je još jedna plata neophodna za kućni budžet?

Bez tradicionalne podele

O uticaju provođenja što je moguće više vremena sa decom na njihov fizički i mentalni razvoj u poslednje vreme se mnogo piše.

Očevi su tradicionalno bili ti koji su privređivali, a majke su bile domaćice koje su se brinule o deci - ali takva podela je odavno prestala da bude pravilo; danas je u Velikoj Britaniji oko 60 odsto žena sa malom decom zaposleno.

Brojne studije su pokazale da odustvo oca iz kuće tokom dana ne utiče bitnije na razvoj dece, pa su naučnici usmerili pažnju na ulogu majki, koje sve češće ne samo da se brinu o porodici već i rade.

Jedan od autora najnovijeg istraživanja, profesor Katrin Lo sa Instituta za zdravlje dece na Univerzitetskom koledžu u Londonu, za BBC kaže da nema ništa loše u tome kada majka radi, ali da ona u tom slučaju mora da uloži dodatni napor kako bi obezbedila da deca vode zdrav život - kako u pogledu ishrane, tako i u pogledu fizičkih aktivnosti:

"Svesni smo činjenice da majke rade i da žele da rade, i da to može imati pozitivan uticaj na porodicu - veći prihodi, naime, olakšavaju kupovinu zdravije hrane, ili deci omogućavaju da se bave sportom. Ali, neke stvari su istovremeno otežane - na primer, majkama je teže da pronađu vreme da sa decom odlaze u šetnju, ili da kuvaju. Svim majkama je, naravno stalo do zdravlja njihove dece, a mi nastojimo da pronađemo način da im u tome pomognemo", kaže Lo.

Samo neki od činilaca

Rezultati studije nisu vezani za pripadnost nekoj određenoj društvenoj klasi, odnosno visini porodičnih primanja, ističe Katrin Lo:

"U ovoj studiji smo proučavali vezu između različitih faktora, ali to ne znači da smo i dokazali da jedan od faktora - činjenica da majka radi - UZROKUJE promene u nivou fizičke aktivnosti dece i načinu na koji se ona hrane. Mi pokušavamo da ustanovimo kako se te veze formiraju uzimajući u obzir samo neke od velikog broja činilaca, pa je naše istraživanje samo jedan mali deo daleko veće i složenije slike. Istovremeno, nadamo se da će ono pomoći zaposlenim roditeljima da obrate veću pažnju na zdravlje svoje dece", kaže ona za BBC.

Novinar Karen Paskvali Džons, koja je i sama zaposlena majka, naglašava da je rezultati najnovijeg istraživanja uopšte ne čude:

"Mi majke smo svačije žrtveno jagnje. Svi na nas bacaju drvlje i kamenje. Moramo da žongliramo dve uloge - zaposlene žene i majke svoje dece. Naravno da se osećamo krivim što sa svojom decom ne provodimo 24 časa dnevno, a na radnom mestu osećamo krivicu što ponekad ne možemo više da se posvetimo poslu, i da u firmama ostajemo do kasno uveče, kao naše koleginice koje nemaju dece. Naravno da smo u takvoj situaciji primorane da idemo linijom manjeg otpora", kaže za BBC Paskvali Džons.