Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na sastanku Multisektorskog tima za nadzor nad vektorskim zaraznim bolestima potvrđeno šest slučajeva malarije među migrantima u Srbiji, ali da to ne predstavljaju značajnu pretnju za dalji prenos bolesti.

Kako se navodi u saopštenju, u narednom periodu će se nastaviti intenzivan nadzor nad eventualnim novim slučajevima malarije, ali da opasnosti po stanovništvo nema jer se bolest prenosi isključivo ujedom komarca, a ne "sa čoveka na čoveka".

Malarija je parazitska bolest koju prenose komarci, i koja se zajedno sa sidom "bori" za neslavno mesto najvećeg zdravstvenog problema planete. Njeno ime, "mal aria", što na italijanskom znači "loš vazduh", dolazi od starog i netačnog mita da je malarija bolest koju izaziva teški i smrdljivi vlažni vazduh močvara.

Groznica, glavobolja, povraćanje i ostali simptomi koji nalikuju gripu pojavljuju se nekih 9 do 14 dana nakon što je parazit ušao u organizam, a varijacije nastaju zbog različitih tipova plazmodijuma. U tom periodu je potrebno obratiti se lekaru i primiti lekove koji će ubiti parazite na vreme.



Malarija može da ubije tako što će uništiti crvena krvna zrnca, i time izazvati anemiju, ili pak, zakrčiti krvne kapilare i sprečiti prodiranje kiseonika u mozak, što je stanje pri kome se dijagnostikuje tzv. cerebralna malarija. Najsmrtonosniji od sve četiri vrste parazita je onaj pod imenom Plasmodium falciparum.

Prva vakcina protiv malarije 2015. dobila je odobrenje za upotrebu od evropskih regulatornih službi, koje su preporučile da je treba koristiti za zaštitu beba u Africi, gde je 2013. ova bolest odnela oko 584.000 života, i to najviše među bebama i decom.

Iako ova vakcina nije kompletan odgovor na malariju, njena upotreba zajedno sa trenutno dostupnim intervencijama, poput zaštitnih mreža i insekticida, pruža značajan doprinos kontrolisanju uticaja malarije.