Nepoznavanje zakona i izmena zakonskih propisa najčešće se završavaju pribavljanjem nepotrebne dokumentacije i dodatnim troškovima kako bi se roditelji što bolje osigurali prilikom ulaska u drugu državu.

Dileme nastupaju kada maloletno lice granicu prelazi sa tetkom, ujnom, strinom, bakom, rođakom ili u pratnji lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik. Nešto je lagodnija situacija kada oba roditelja imaju starateljstvo, a prava drama nastupa u slučajevima kada je jednom od njih uskraćeno starateljsko pravo, a želi dete da vodi preko granice.



Sve do početka 2018. godine ova oblast nije bila posebno regulisana, tako da je zavisila od slobodne procene službenika na granici, koji je, osim pasoša, mogao da traži overene saglasnosti roditelja, ili dozvoli prelazak maloletnika samo uz putnu ispravu. Stupanjem na snagu Zakona o graničnoj kontroli 3. aprila 2018. godine, prvi put uvodi se obaveznost posedovanja overene saglasnosti roditelja.

“U skladu sa članom 54 Zakona o graničnoj kontroli, za prelazak državne granice, maloletno lice, državljanin RS, do navršene 16. godine života, ukoliko putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ni zakonski zastupnik, mora da poseduje overenu saglasnost oba roditelja ako zajednički vrše roditeljsko pravo ili zakonskog zastupnika”, saopštavaju iz MUP-a.

Zakonskim izmenama definisana je i dokumentacija u slučaju podeljenog starateljstva, kao i kada je jednom od roditelja oduzeto pravo na starateljstvo nad detetom.

“Po Zakonu o graničnoj kontroli, za prelazak državne granice maloletnog lica, kada putuje u pratnji jednog roditelja, nije potrebna saglasnost drugog roditelja”, navodi MUP. Pri tom se ova odredba ne odnosi na sve maloletnike, tačnije, nisu obuhvaćeni stariji maloletnici, s obzirom na to da je kao starosna granica predviđena navršena 16. godina života.

Šapčanka Milena razvedena je već deset godina i ima starateljstvo nad svojom 11-godišnjom kćerkom, dok je ocu devojčice pravo na starateljstvo oduzeto. I pored donošenja zakonskih izmena, osim pasoša, bivšem partneru davala je saglasnost za putovanje preko granice.

“Mi smo u normalnim odnosima i ja ne branim kćerki da ide na odmor sa ocem. Međutim, pošto on nema starateljstvo nad detetom, ja mu uvek dajem overenu saglasnost”, objašnjava naša sagovornica.

Saglasnost predstavlja izjavu koja se ranije overavala u sudu, a od uvođenja notara, izjava se overava kod njih. Overa ove izjave košta 360 dinara.



Pri donošenju novog zakona zakonodavac je uskladio srpsku praksu sa obavezujućim propisima EU, odnosno Zakonikom o šengenskim granicama.

- U nekim zemljama je propisano da je potrebna saglasnost roditelja, dok u nekim, kao u nacionalnom zakonodavstvu Srbije, poštoji definisano kada je potrebna saglasnost, ali ima i slučajeva gde postoji preporuka kako se postupa u takvim slučajevima. Međutim, pošto se radi o našim državljanima, granična policija druge zemlje dužna je da poštuje zakon zemlje iz koje maloletno lice dolazi, u ovom slučaju naše zemlje - objašnjava Marijana Petronijević, rukovodilac Službe za pravne poslove u Centru za socijalni rad.

Nestanak deteta i sabotiranje drugog roditelja

Bilo je slučajeva da roditelj prijavi nestanak deteta i da ga policija pronađe na granici u pratnji drugog roditelja, a bilo je i dosta zloupotreba u slučaju poremećenih partnerskih odnosa, koje su se završavale prijavama Centru za socijalni rad.

- Mi se sa takvim slučajevima susrećemo kada su supružnici u postupku razvoda i kada su odnosi konfliktni i narušeni. Dešava se da roditelj optuži drugog roditelja da je odveo dete na putovanje bez saglasnosti, da sabotira drugog supružnika i ne da saglasnost za izlazak iz zemlje... - objašnjava pedagog Vesna Brajić iz Centra za socijalni rad u Šapcu.

Izvor: Blic.rs
Foto: Shutterstock