Istraživanje je pokazalo da 92% majki uspostavi dojenje, ali da u prvih šest meseci od dojenja odustane njih 39,2%.

Razlozi za odustajanje od dojenja su brojni, ali se najčešće navodi nedovoljna količina mleka.


Foto: Shutterstock

Veliki broj mama ima pogrešno uverenje kada je reč o količini mleka, jer gotovo svaka mama ima mleka onoliko koliko bebi treba. Ovaj podatak uz druge predrasude o dojenju i adaptiranom mleku ukazuju na nedovoljnu podršku, posebno na nedostatak adekvatne edukacije mama pre i tokom dojenja. 

Da znanje i iskustvo igraju veliku ulogu, svedoči i podatak da su mame uspešnije u dojenju kod drugog i svakog narednog deteta. 

Veliki broj mama (45%) smatra da dojenje mora da boli. Stav o tome da je dojenje naporno, teško i bolno, utiče na to da se trudnice u razmeni iskustva sa mamama plaše dojenja i očekuju probleme pre nego što do njih i dođe. Većina mama smatra da druge mame odustaju od dojenja zbog problema koji prate dojenje, a samo 3,6% majki navodi da su baš iz tog razloga odustale od dojenja.

Porođaj ima najveći uticaj na dojenje

Istraživanje je pokazalo da najveći uticaj na uspeh u dojenju ima način završavanja porođaja, a zatim i vreme prvog podoja kao i kontakt „koža na kožu“.



Majke koje su se porodile vaginalno češće doje od mama čiji se porođaj završio carskim rezom. Veći uspeh u dojenju imale su mame kod kojih je odmah nakon porođaja uspostavljen kontakt „koža na kožu“ i kod kojih je odmah pokušan prvi podoj.

Čak 30% beba dobilo je adaptirano mleko još u porodilištu. 

Potrebna edukacija o dojenju ali i o adaptiranom mleku

Istraživanje je pokazalo da uprkos velikoj upotrebi adaptiranog mleka (61,7% je koristilo ad mleko barem u nekom trenutku) i dalje postoje određene predrasude o adaptiranoj formuli kao veštačkoj hrani, o tome da su dojene bebe pametnije, kao i da su mame koje doje u boljem kontaktu sa bebom, odnosno da su privrženije bebama. 


Foto: Fotolia

20% mama smatra da adaptirano mleko nije adekvatna zamena za majčino mleko.

Preko 30% mama je adaptirano mleko dalo bebi „na svoju ruku“, samo 15% je tražilo savet pedijatra pre upotrebe formule.

Blizu 40% mama smatra da nije bilo dovoljno informisano o načinu upotrebe adaptirane mlečne formule.

17% mama se o upotrebi zamene za majčino mleko informisalo na internetu, a 11% je savet tražilo od prijateljica.

Svako drugo dete dobije slatkiš pre prvog rođendana!

Zabrinjavajuć je podatak da skoro svako drugo dete (44,5%) dobije slatkiš pre prvog rođendana. U drugoj godini 80% dece jede slatkiše. Tek 9,3% mama slatkiš će dati nakon drugog rođendana, a svega 9% mama uopšte ne daje detetu slatkiše.

Pored nezdrave hrane koju dajemo deci već u prvoj godini života, istraživanje je ukazalo i na neadekvatne navike u ishrani beba koje se tiču načina na koji bebu učimo da jede.

60% beba je animirano mobilnim telefonom, televizorom ili sličnim uređajima tokom hranjenja. 23,7% mama to radi povremeno, dok 36,6% to čini svaki put ili poprilično često.

Kompletne rezultate istraživanja možete preuzeti klikom na sliku ispod. 👇